Početna > Boravak u planini > Boravak u planini
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 
Napisao Srboljub Nikolić   

 

BORAVAK U PLANINI

UVOD

Boravak u planini je, kao i planinarstvo u celini, deo uživanja, deo cele priče. Možete sebi olakšati život ako naučite veštinu logorovanja i pripremanja hrane u planini, ako naučite da bivakujete spasićete si glavu, ako znate da nađete pravi put i da lako stignete do željenog odredišta uživaćete i bićete spremniji za uspone.

Penjanje i osvajanje vrhova je jedna stvar. Dolazak do smeri, ili do objekta aktivnosti, iz kola je sasvim druga stvar. Ponekad i ponegde se to naziva pristup smeri. Pod boravkom u planini podrazumevamo upravo ovaj drugi deo. Potrebno je izaći iz kola ili drugog transportnog sredstva, natovariti sve stvari za boravak u planini i pronaći put do odredišta preko potoka, šiblja, šume, staza i bogaza, snega i ko zna čega još. Možda je potrebno ići i više od jednog dana. Možda se na odredištu mora postaviti logor. Možda će morati da se bivakuje.

Dugo vremena je klasično planinarstvo značilo baš to: Biti u planini. Danas se to može zvati trekingom. Dakle vi nemate nameru da penjete u steni, niti da se spuštate u podzemlje, niti da po snegu i ledu osvajate vrh. Vi samo hoćete da budete u planini, da je obiđete, uživate u njoj. Sada govorimo upravo o tome. Za one koji imaju dalje namere boravak u planini i probijanje do odredišta je nužnost i tek početna faza u ostvarenju ciljeva.

Neki sportski penjači, na primer, naporno hodanje i neudoban boravak u planini često smatraju nužnim zlom. Neki od njih nimalo ne uživaju u pejzažima, u okruženju. Oni prosto žele da penju u steni, i to što pre. U stvari, takvi penjači bi najradije tražili da se do same stene probije put, napravi odmaralište i praking u podnožju stene. Takve molimo da odmah preskoče ovo poglavlje (po mogućnosti neka zatvore i ovu knjigu) ili da pod hitno promene svoj stav.

LOGOROVANJE

Postavljanje privremenog doma u divljini treba da bude brz posao kojim se obezbeđuje solidna zaštita, topla i suva vreća i dobra hrana.

Logorovanje u planini ima još jedan kritičan segment: očuvanje prirode. U stvari, to bi trebalo da vam bude no.1. Budite potpuno svesni toga da je vaša udobnost kompromis sa očuvanjem planinaskog ambijenta. Vrhovi i planine nisu tu zbog vas već su tu gde jesu (sa ili bez vas). Zaista nije preveliki problem ukazati poštovanje mestima koje nas tako usrećuju. Zato će ovo poglavlje biti i dosadno kada su u pitanju saveti za očuvanje prirode.

MESTO ZA LOGOROVANJE

Planinari ne postavljaju uvek logor tamo gde će im biti najudobnije. Može se proći idelano mestašce za logor, zaklonjeno u šumici, da bi se logor postavio na vetrovitoj planinaskoj strani jer ste tako bliži vrhu.Koji su to drugi razlozi za izbor konkretnog logorišta? Jer je udobno? Jer je živopisno? Razumno sa aspekta očuvanja prirode? Nekada ne možete imati sve to, ali ponekad je potrebno odreći se dela toga u korist okruženja.

Pogledajmo sada logor sa aspekta divljine u kojoj ga pravimo da bi smo videli koji su logori najmanje štetni za nju. Od najboljeg do najgoreg oni su:

  • Sneg: Sneg će se otopiti i neće ostati traga od vašeg logora.
  • Stena: Stena će biti otporna na najveći broj oštećenja koja možete proizvesti
  • Pesak, prašina, šljunak: Ovo je sledeći dobar izbor
  • Otvoreno poljanče u staroj šumi: Ovo je manje idealan izbor u odnosu na prethodne
  • Pašnjak iznad linije šume: Ovakvi pašnjaci imaju vrlo kratak godišnji period rasta i predstavljaju jedan od najosetljivijih eko sistema. Šator postavljen na ovakvu travu koji tu stoji svega par dana uništiće tu sezonu rasta. Ako ste već na takvom mestu, pomerajte šator svaki drugi dan.
  • Livada sa biljem iznad linije šume: Planinsko bilje raste jako sporo i vrlo je osetljivo. Svaki poremećaj izazvan vašim šatorom zahtevaće više godina za sanaciju.
  • Pored vode: Biljni svet pored vode je posebno delikatan i zagađenje vode je sve izraženiji problem kako sve više ljudi ide u planine. Umesto mnogo reči, pogledajte kako izgledaju obale popularnih planinskih jezera i potoka.

U načelu, pošteno sagledajte uticaje koje vaš logor ostavlja na okruženje. Logorujte udobno, ali ne na sred livada, neposredno pored vode, staza, ili drugih logora. Potražite neki već prirodno “hendikepiran” teren. Potražite ravno mesto, kako ne bi ste morali da ga ravnate alatom. Ako ste naleteli na ostatke bivšeg logora, čak i ako nije baš blizu vode, koristite ga radije nego da ostavljate novi ožiljak.

Sa aspekta udobnosti logora, brinite o vetru. Videćete da čak i povetarac u planini može biti ćudljiv. Lak i prijatan dolinski vetar u toku popodneva može postati jak i hladan vetar sa vrha u toku noći. Kada je vreme stabilno, hladan i teži vazduh će sići u doline i depresije, tako da će tamo biti vidno hladnije nego na stranama planine.

Razmatrajte pravce vetra kada odabirate mesto za logor. Klonite se dominantnih vetrova, ali razmotrite mogućnost da okrenete ulaz u vetar. Tako će se pritisci izjednačiti i šator neče kloparati. Ipak, planinski vetrovi će okrenuti pravac ili pojačati bez upozorenja. Ako vam je za utehu, olujni vetrovi su najčešće iste snage. Znaćete, bez brige.

Razumite da je logor vaš dom u planini. Tu je mesto odmora i zadovoljenja tzv. osnovnih potreba. Napravite ga tako da se sve podrazumevane radnje tako i odigravaju, bez muke. Neverovatno je kako vas mogu iznervirati nekakve sitnice: nema vode baš u tom trenutku, nema mesta za odlaganje hrane... Odmorite se. Zato logor služi.

Logor se najčešće povezuje sa šatorima. To ne mora biti tako. Svaki zaklon ili skup zaklona je logor. Kod nas su vrlo česti logori koji se obrazuju u privremeno ili stalno napuštenim katunima (bačije, kolibe...). Kako se ponašati tada? Zamislite samo da su to vaši katuni i da ih vi koristite preko leta, a da neki drugi ljudi provaljuju zimi i pri tome ostavljaju sve i svašta. Ono što ne biste hteli da vam rade nemojte raditi.

Šta je još vama bitno za udoban logor? Da je suvo i zaštićeno. Da ima izvor vode u blizini. Da ima infrastrukturnih rešenja (sanitarije, ognjište...). Da ima organizovani život (nabavljač, kuvar, ložač, đubretar, čuvar...). Ako pravite veliki, bazni logor na kome ćete provesti duže vreme i sa koga ćete kretati na aktivnosti, postarajte se da obezbedite komunikaciju, opkopajte šatore...

Slike sa ekspedicija

DSCN4149.JPG

izmena

 

VATRA

Stari romantični dani planinarenja oko velikih logorskih vatri oko kojih se odvijaju sve aktivnosti su skoro odbrojani. Cena toga je previsoka za okruženje, pogotovo u zemljama sa razvijenim planinarstvom, i na većim visinama. Pogledajte ostatke logora sa velikom vatrom. To je ružno. Ožiljci su večni. Planinari danas kuvaju na primusima i drugim kuvalicama za koje sami nose gorivo i koji ne ostavljaju ožiljke u divljini.

Nekoliko prostih pravila postoji za slučaj da založite vatru. Postarajte se da bude mala. Ograničite je kamenjem. Napravite ognjište. Nemojte napuštati vatru dok gori. Uverite se da nema ni žara, pre nego što odete. Ložite samo mrtvo drveće i suve, otpale grane. Nikada nemojte odseći zdravo drvo ili žbun. Držite vatru dalje od šatora. Čak i ako imate vatru bolje je kuvati na primusima.

 

izmena

PRANJE

Vaše posuđe može ostati dovoljno čisto i bez korišćenja deterdženta. Ako činije ispirate vrućom vodom odmah posle obroka, bićete sasvim zdravi nedeljama, a da ne koristite sapune. Posude napunite vodom i odmah očistite ili pustite da se raskrave. Prljavu vodu bacite daleko od izvora sa koga se napajate. Ako koristite deterdžente, koristite one koji su biodegradabilni, i ne prosipajte po bilju.

Žice za ribanje posuđa su vrlo zgodne i sasvim lake. Korišćenje peska, zemlje ili šljunka za čišćenje posuđa ostavlja neoprna komadiće hrane na koje se skupljaju insekti. Ostatke hrane ponesite sa sobom i sledeći put bolje planirajte obroke. Dobro je da organizujete kanister za tehničku vodu, tako da nema utabane staze od logora do izvora.

Ako postoji potreba da perete sebe ili svoje stvari, činite to bar 50-tak metara od izvora vode i nemojte koristiti štetne deterdžente.

ŽIVOTINJE I HRANA

Divlja svinja, medved, miš i puh će za hranu prodreti kroz kesu, ranac ili šator. Ako hrana visi na drvetu onda mora biti dovoljno visoko i dovoljno udaljena od stabla.

Neki drugi saveti: Držite hranu i prostor za kuvanje podalje od mesta na kome spavate. Hranu pakujte u kese i zatvarajte da ne bi mirisala svima. Nemojte hrabriti životinje tako što ćete ih hraniti.

 

ZIMSKI LOGOR

Postavljanje logora zimi je mnogo ozbiljniji posao od iste stvari leti. Potrebna je brzina i efikasnost. Potrebna je uigranost, automatizam i navika. Efikasnost i sigurnost se maksimalno ispoljavaju ako je svako tačno upoznat sa svojim zadacima. Ako je u pitanju šator, tada se jedan odmah prihavata držanja šatora da ne odleti, drugi sastavlja šipke i montira ih a treći uzemljuje celu stvar.

ZAKLON

UVOD

Kada ste smešteni noću u planini vaš je dom van kuće vaš šator, bivak vreća, krilo, snežni zaklon ili neki drugi prirodni zaklon. Sada ćemo razmotriti zaklone koje možete nositi na leđima ili napraviti na licu mesta.

Šator je najčešći zaklon planinara zbog mnogih vrlina koje ima. Relativno se brzo i lako nameštaju i razmeštaju, štite od kiše i vetra, udobni su, moguće ih je postaviti skoro svuda, štite od sunca i dovoljno su prostrani za vas i opremu. Oni su, takođe, skupi i teški. Šator je najčešće najbolji zaklon za uslove iznad granice šume, za jake vetrove, za glečere i zimske uslove i za zemlje komaraca. Planinari u žurbi mogu dobiti sasvim dobar zaklon i od lagane bivak vreće ili krila, ali to će im malo pomoći ako pada teška kiša, ili ako treba zakloniti i opremu. Krilo i bivak vreća, zajedno, povećavaju zaštitu od navedenih elemenata. Snežni zaklon je “mila majka” i raj kada je u pitanju zaštita od vetra ili oluje, ali je potrebno dosta vremena za pravljenje.

Zanimljivo je da je zaklon potrebniji kada su noći vedre nego kada je oblačno. Tada suprotne površine imaju velike temperaturne razlike; toplija zrači toplotu hladnijoj. Obzirom da je ljudsko telo toplija površina od noćnog neba, izložene površine ljudskog tela ili vreće zrače toplotu i hlade se. Bilo kakav zaklon služiće kao izolator. Oblaci su ti koji toplotu tla vraćaju nazad na zemlju i imaju efekat velikog izolatora prema nebu. Vedre noći su hladne.

 

ŠATOR

Šator je sinonim za logorovanje. Šator je u detaljima objašnjen u poglavlju o opremu. Postavljanje i korišćenje zimskog šatora objašnjeno je u sledećem poglavlju, dok je organizacija logora obrađena prethodno.

Na ovom mestu ćemo izneti tek nekoliko saveta u vezi postavljanja i organizacije šatora:

  • Šator uvek postavi na ravno. Ako treba, poravnaj alatkama, iako je bolje ako se nađe ravno mesto. Ukloni kamenje i probaj da legneš pre nego pto podigneš šator.
  • Kada je ispo ravno, uloži malo truda i obloži tlo sa nečim mekanim. Dobro je lišće, sitne grančice, iglice... Što se više potrudiš biće ti udobnije.
  • Pre podizanja šatora, postavi ispod njega odgovarajući najlon ili foliju da bi zaustavio vlagu iz zemlje.
  • Ako očekuješ da logoruješ po vetru i snegu bitno je da šator to može izdržati. Ne sme se deformisati pod naletima vetra i nanosima snega.
  • Ako ostaješ duže i očekuješ kišu opkopaj šator rovčićem za drenažu.
  • Uvek zaštiti šator od vetra. Zakloni ga, zašuškaj okolo. Okreni ulaz na kontra stranu ako je vetar jak a u vetar ako je slab.
  • Nemoj postavljati šator pod smolasto drveće. Ostaće fleke koje nećeš skinuti.
  • Mora li se reći, dalje šator od vatre, mnogo dalje.
  • Uvek dobro osuši šator pre pakovanja i skladištenja.
  • Uvek idi široko oko šatora da ne bi kačio o uzice uzemljenja.

Slike sa ekspedicija

 

KUVANJE U ŠATORU

Kuvanje u šatoru je pogodnost, ponekad neophodnost, a uvek opasnost. Opasnosti se protežu od onih malih: prolivanje sadržaja činije po šatoru, po sebi i drugima i po vrećama, zatim od povećane kondenzacije i drugih “sitnica”, pa sve do onih smrtonosnih kada se šator upali ili kada se potrujete od ugljen monoksida. Pored svega toga, kuvanje u šatoru je neophodno kada je napolju jak vetar, odnosno kada se iz nekog razloga to ne može raditi na drugom mestu. Ako šator ima deo za kuvanje i zaklon, onda je to velika pogodnost i bezbednost.

Bilo da kuvate napolju ili unutra, primus mora biti stabilno postavljen na platformu. Ne sme se prevrnuti i mora se izolovati od dna šatora. Ako je primus na tečno gorivo tada se prevrtanjem primusa gorivo može izliti i upaliti sve živo. Ako je primus na gas tada će on mnogo bolje raditi ako se ne naslanja na hladan sneg. Mislite o tome pre nego što pođete na put.

Evo još nekoliko saveta:

Primus upalite van šatora (ili na njegovom izlazu). U šator ga ubacite tek pošto počne sa regularnim radom.

Koristite primus na posebnom mestu za njega. Ako ga nema postavite ga do samog ulaza. Na taj način je on blizu ventilacije a i vi ste u mogućnosti da ga išutirate napolje čim se nešto dogodi.

Obezbedite punu ventilaciju (promaju). Ovo je kritično. Ugljen monoksid nema boju, ukus ni miris. Ne možete ga unapred otkriti a ako počne da deluje vi toga, na žalost, nećete biti svesni. Bolje je da istrpite malo hladnoće i promaje nego da rizkujete trovanje ugljen monoksidom.

 

KRILA

Krilo je lagano i jeftino, a može vam priuštiti odličan zaklon, od svega osim od od ektremnog vremena. Neke od varijanti prikazane su slikom. Zaštita je manja nego kod šatora, posebno kada je u pitanju izolacija i vetar. Nema zaštitu od insekata. Zahteva i vašu veštinu, maštu i zahvalan teren za postavljanje.

Zaklon od krila (razne varijante)

Obično krilo od najlona se ne drži baš dobro, ali jeftino je i može se često menjati. Krila od impregniranog platna ili savremenih nepromočivih materijala često imaju ojačanja na ćoškovima i alke za nameštanje zaklona. Morate imati dovoljno laganog i tankog prusika ili običnog konopca. Pomoći će vam i nekoliko lakih klinova.

Najbolja veličina za krilo je 3 x 4 metra, čime se omogućava dovoljno prostora za 2 i 3 osobe sa opremom. Obzirom da su ivični delovi zaklona od krila tek malo zaštićeni, veličina manja od 3 x 4 nije dovoljna. Uvek stavite najlon ili foliju ispod vas, do zemlje. Krila se ne koriste kao pokrivači jer materijal nije dišući i ostaćete vlažni.

Slike sa ekspedicija

 

BIVAK VREĆA

Ako nećete nikakav ekstra teret ponesite bivak vreću i njome zamenite šator. Time ste obezbedili zaklon od vetra i kiše. Bivak vreća je velika vreća od tankog, robusnog, nepromočivog i dišućeg materijala koja se zatvara ziperom.

Dno joj je najčešće najlonizirano. Ispod nje se stavi najlon ili folija. Strane i gornji deo su najčešće od materijala kao Gore-Tex, dišu a ne propuštaju atmosfersku vlagu. Bivak vreća je za jednog čoveka. Najčešće ima poneku alku ili jake držače za formiranje oblika i sidrenje.

 

ZAKLONI U SNEGU

Novajlije su uvek iznenađene kada vide kako su topli, udobni i dobri zakloni u snegu. Da bi sve to bilo tako, potrebno je imati dobar zaklon i izolaciju. Kao nužni minimum za svakoga ko boravi u sneđnim uslovima na planini mora biti veština i oprema da se preživi jedna noć u snegu.

Šator se puno lakše postavlja ali je dobar zaklon u snegu udobniji, čvršći i topliji. Svaka od varijanti ima svoje kvalitete u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. Morate biti spremni i sposobni da napravite i jedan i drugi tip zaklona.

Dobro napravljen zaklon u snegu je daleko sigurniji od šatora. Kada krene oluja i mećava snežni zaklon postaje sve bolji kako ga sneg prekriva, dok je šator stalno potrebno čistiti od snega. Ponekad je zaklon u snegu i jedina varijanta jer ste na uskom i vetrovitom grebenu, gde nema mesta za šator. Za pravljenje zaklona u snegu nije vam potrebna nikakva posebna oprema sem lopate za sneg, i ponekad, snežne testere za vađenje blokova. Naravno, potrebno vam je puno više vremena.

Čak i kada koristite šator za spavanje dobro je napraviti zaklon u snegu kao dodatak u slučaju da ostajete na tom mestu duže vreme. Zaklon u snegu može se napraviti kao zajednička prostorija gde se kuva, suši, jede i priča, bez straha da će se progoreti ili iscepati krilo šatora, prosuti vrela voda ili supa ili nešto slično. Ovakav zaklon može služiti i kao magacin odnosno špajz, ali i kao mesto gde će izbeći oni čiji se šator ošteti.

Na negativnim stranama (tamo gde nema nanosa), pravljenje zaklona u snegu je prilično dugotrajan i težak posao. Obično je potrebno 2-3 sata teškog rada. Ako na tom mestu ostajete samo jednu noć, tada to, možda, nije vredno tolikog truda. Svi koji grade zaklon biće mokri od znoja i snega. Zaklon od snega je najčešće topliji od šatora, i uvek se lakše zagreje. Izuzetak je lepo vreme usred podne kada je temperatura unutar šatora i po 10-tak stepeni viša od one napolju. To je dobra prilika za sušenje mokrih stvari.

Pravljenje zaklona u snegu je korisna veština i može biti vrlo zabavna. Ipak, za krakte zimske ture nije uvek isplativo praviti zaklone od snega. Ako ste naumili da na planini boravite nekoliko zimskih dana i noći tada je investicija u pravljenje zaklona u snegu višestruko isplativa. I naravno, ponekad, za oluje, vetra i uskog prostora, pravljenje bivaka u snegu je i poslednja alternativa.

Postoji čitav niz sitnica koje mogu biti od koristi pri logorovanju zimi. Vrlo je korisno imati malu četku za sneg kojom ćete čistiti obuću, odeću i opremu od snega, čistiti ulaz zaklona i krila šatora od snega. Dobro je imati i sunđer kojim ćete pokupiti sve što prolijete ili obrisati jutarnju kondenzaciju pre nego što zaledi. Posebno je zgodno napraviti bezbednu poziciju i stalak za sveću. Pored svetla, imaćete sjajan a lagan izvor toplote.

Slike sa ekspedicija

VUČJA JAMA

Vučja jama, kao na slici, će pružiti veću udobnost, zaštitu i izolaciju od labavog i lepršajućeg šatora. To je i način za zaklanjanje kada šatora nema. Kada znate da napravite vučju jamu, znate jednu od osnovnih planinarskih veština. Spremite se na priličan utrošak vremena i snage.

Vučja jama na strmini

Možete iskopati jamu nekom činijom, šlemom, cepinom ili bilo čime sličnim, ali je prava alatka za to lopata za sneg. Ipak, čak i sa dve lopate, potrebno je 2-3 sata za iskopati sklonište za 4 čoveka.

Evo kratkog opisa izgradnje vučje jame:

  • Pronaći lokaciju: potražite očigledne opasnosti. Da li ste na lavinoznom terenu? Da li sneg može naduvati otvor i zatvoriti vas? Potražite relativno čvrst sneg od najmanje 2 m dubine. Mora biti dovoljno snega tako da se ne dođe do tla pre nego što zaklon ima dovoljnu veličinu.Kratka navejana strmina je mnogo bolja i lakša zapravljenje jame od kopanja u ravnom. Nađite bar veliki nanos ili udubljenje. Najbolje je da postoje prirodne predispozicije, tako da je potrebno manje kopanja.
  • Kreni na posao: trudi se da ti odeća bude suva. Radi polako da bi izbegao obimno znojenje
  • Iskopaj prvo ulaz: Kreni dovoljno nisko i daleko i napravi ulaznu platformicu. Zatim kopaj oko 1 metar ulaznog tunela, a zatim kreni na gore, koso, da bi se došlo do bivak prostora. Mora biti bar 30 – 50 cm snega iznad plafona da bi se obezbedila stabilnost.
  • Kopaj podlogu: Podloga jame mora biti nešto viša od plafona ulaznog tunela, pogledaj sliku. To je zato što se topliji vazduh zadržava gore. Izravnaj podlogu i osiguraj dovljnu površinu. Uglačaj zidove i plafon, tako da otopina curi niz zidove do rovčića, umesto da kapa po vama. Obezbedi mali rovčić do ivica kako bi se voda odlivala nizbrdo prema ulazu. Prostri foliju ili najlon da bi se zaštitio od vlage i da bi sačuvao stvari od snega. Postavi malo krilo ili foliju preko ulaza.
  • Izbuši rupu za ventilaciju: mora postojati ventilacija jame. Mala rupa u plafonu obezbeđuje protok vazduha. Ukoliko postane mnogo toplo prošiti otvor.

Postoji način za pravljenje urgentne vučje jame čak i u plitkom pršićastom snegu. Pogledaj sliku. Treba vam najmanje 15-20 cm snega i oko 3 sata vremena. Korak po korak, ovo je način da to uradite: Pronađite štap od oko 2 metra i nabijte ga direktno u sneg. Uzmite još jedan takav štap i obrazujte krug koristeći drugi štap kao poluprečnik a prvi kao centar. Položite drugi štap na sneg prema prvom štapu, tako da pokazuje njegov tačan položaj. Nekakvim alatkama nagomilajte sneg u krug koji ste napravili, oko prvog štapa. Sabijajte doneti sneg i donosite novi sve dok ne dobijete gomilu koja je za oko 30-50 cm viša od prvog štapa u njenom centru. Pustite da se gomila sleže narednih sat vremena. Sada napravite tunel prateći drugi štap. Izbacite dovoljno snega tako da ostane prostorija unutar gomile, ali tako da ostane bar 50 cm snega na zidovima. Kada izvadite prvi štap ostaće i rupa za ventilaciju.

Vučja jama na ravnom

Slike sa ekspedicija

 

NANOS KOD DRVETA

Sa malo improvizacije priorodna skloništa se mogu iskoristiti i preobraziti u zaklone za slučaj nužde. Takvi se zakloni nalaze u nanosima ispod velikih stabala, stena, duž strmijih obala reka ili u jamama koje se obrazuju topljenjem snega oko takvih predmeta. Prosto uočite takvu jamu, proširite je sa donje strane i pokrijte bilo čime što omogućuje kakvu takvu čvrstinu. Preko toga nabacajte još snega i gotovo. Granje, lišće i iglice će vam obezbediti potrebnu izolaciju.

 

IGLO

Iglo je tradicionalno savršeno rešenje koje obezbeđuje udobnost i zaštitu veću od bilo kog drugog zaklona. Pogledaj sliku. Na žalost, pravljenje igloa zahteva posebnu vrstu snega ili njegovu pripremu, plus graditelja sa dosta iskustva i znanja. Vlažan i nabijen sneg obezbeđuje blokove koji su čvrsti i lepe se jedan za drugi, ali su teški i komplikovani za rukovanje. Sneg koji je stabilisan vetrom je najbolji za rad. Nije tako težak. Ako je sneg mek, utabajte ga, sačekajte malo da se veže i počnite sa testerisanjem blokova (testerom, lopatom, cepinom ili sa bilo čim pri ruci). Svaki od tih blokova treba da bude oko 80 x 45 x 45 cm u dimenzijama. Ivice treba poravnati i nagnuti tako da dođu u pravilan ugao za spiralno povezivanje. Držite svaki od blokova dok “malterišete” snegom po ivicama. Ulaz u iglo treba da bude tunelski ispod nivoa poda. Pazite na ventilaciju.

Pravljenje igloa

Kada se odlučujute za pravljenje igloa nije vam kritično koliko ima snega, jer ih pravite od snežnih blokova. Zbog toga je najčešće jednostavnije napraviti iglo sa velikom sobom i ulazom nego biti stešnjen u snežnoj jami. Sa druge strane, iglo se pravi duže, često je potrebna i testera za isecanje blokova tvrdog snega i potrebna je preciznost i iskustvo u pravljenju igloa. Pored svega, potreban je sneg iz koga se mogu izvući snežni blokovi a da se ne raspadnu. Ako nemate dobrog snega za iglo zaboravite na njega.

Slike sa ekspedicija

SNEŽNI KROV

Kada se mrak bliži ili vreme postaje vrlo loše, sklonište od snežnih blokova može biti vaše rešenje. To je kombinovani - hibridni zakloni u snegu. Može se kombinovati tehnika snežne jame sa igloom. Tipično za ovakva skoništa je da se prvo iskopa relativno velika rupa u snegu i tako dobije određena zapremina bez krova ali sa sasvim dobrim zidovima. Sada treba početi sa pravljenjem blokova od snega. Snežni krov, bilo da je pravljen na ravnom ili na kosini predstavlja brzo i urgentno skonište za jednog ili dvoje ljudi. Pogledaj sliku. Prosto iskopajte kanal i potom mu od snežnih blokova napravite krov na dve vode. Blokove možete dobiti već prilikom obrazovanja kanala ili ćete ih napraviti sa strane. Kada imate krov možete povećati unutrašnjost, poravnati je i napraviti otvor za ventilaciju. Uglačajte i krov sa unutrašnje strane zbog kapanja. Napravite rovče za oticanje otopine. Ovo sklonište nije baš tako jednostavno napraviti kao što izgleda, tako da vežbajte prvo kada je vreme dobro.

Snežni krov

Još jednostavniji način za izgradnju ovakvog skoništa je ako se iskopa kanal 1.5-2 metra dubine i dovoljno prostran za grupu. Zatim prostrete krilo preko vrha, tako da ima neki pad (potrebna je kosina). Ova stvar može raditi protiv vetra ili kiše, ali će veliki sneg srušiti krov na vas. Što je manje krilo biće vam toplije. Pazite na ventilaciju.

Slike sa ekspedicija

Šator u planini

ŠATOR

Šator je vaš prvi izbor za logor kada se planira kraće vikend penjanje u snegu. Lako se i brzo postavlja na utabanu i ravnu površinu snega, nešto veću od površine šatora. Štiti od hladnoće, vetra i padavina. Kada su okolnosti posebno kritične, šator može poslužiti kao zaklon i mnogo većem broju ljudi od nominalnog (4 u šator za dvoje...).

Šator se uvek postavlja na pažljivo odabranom mestu. Evo nekoliko saveta:

• Koristite teren kao vašu prednost: Izaberite mesto za šator koje je ravno ili što je moguće ravnije. Na taj način ćete sebi uštedeti ravnanje podloge i kopanje snega. Postavite se na mestu bezbednom od lavine, podalje od pukotina i streha. Pronađite poziciju koja je zaklonjena od dominantnog vetra (kako duvaju vetrovi videćete posnežnim oblicima na terenu). Ako je to nemoguće, bar se potrudite da ulaz stavite u zavetrinu. Izbegnite postavljanje šatora tako da je na mestu gde se stvaraju nanosi.

• Utabajte i poravnajte dovoljnu površinu za šator, za sidrišta i za vaše kretanje oko šatora. Posebnu pažnju posvetite poravnavanju i utabavanju površine pod šatorom. Grozno je spavati na kosini, isto koliko i spavati na džombama. Za ravnanje i glačanje mogu poslužiti lopata i skije. Brinite o tome, jer će se već posle prve noći podloga tako stvrdnuti da će popravke biti skoro nemoguće.

• Prokopajte rov za ulazak koji je bar oko pola metra dubine. Kada se šator podigne i dobro zategne biće vam kudi kamo lakše da ulazite i izlazite iz šatora kada imate ovakvo rovče. Pogodnost je i što možete sedeti u šatoru a noge komotno držati u rovu.

• Izgradite zidove od snega oko celog šatora, pogotovo ako je šator izložen vetru. Zidovi mogu biti od metra ili viši, i oni će vas sjajno štiti od vetra. Imaćete neku vrstu baštice (slika). Kada pravite zidove nemojte ih pribijati do šatora, već ih udaljite na približnu daljinu njihove visine (ako su zidovi od metra tada je potrbno da budu oko metar udaljeni od šatora), jer će vetar brzo naneti snega u ovu bašticu, a vi ne želite da se on nanese na šator.

Zimski logor

• Dobro zategnite šator po postavljanju. Vrlo je važno da sve u vezi šatora bude napeto i čvrsto. Krilo mora biti bez nabora, bez opuštenosti. Sva sidrišta moraju biti čvrsta i sve veze zategnute. Tek tako postavljen šator će omogućiti otpor vetru.

Postoji nekoliko saveta i trikova za sidrenje šatora u snegu, kada metalni ili plastični klinovi ne drže. Klinovi se mogu zameniti “mrtvacima”, kao što je kamen, kesa puna kamenja, drvo ili kesa puna nabijenog snega. Zakači prusik za “mrtvaka”, zakopaj ga u sneg, utabaj sneg iznad njega i poveži uzicu šatora sa prusikom. I sami klinovi se mogu koristiti kao “mrtvaci” ali se moraju postaviti horizontalno ili koso. (slika). Dobro je pripremiti “mrtvake“ unapred. Kao mrtvaci mogu biti korišćeni i cepini i krplje i ski štapovi...

Uzemljenje šatora

Kako bi ste imali relaksirajući boravak u zimskom šatoru potrebno je da usvojite neki kućni red. To će zavisiti od vremena, veličine šatora i iskustva i navika stanovnika. Mali šator može zančiti da će ranac spavati napolju. Ako u šatoru ima mesta i za vas i za stvari, tada će sve što se unosi morati da se čisti od snega. Slično je sa cipelama, potrebno ih je očistiti od snega i ubaciti u kese pre ubacivanja u šator. Cipele, kao i oprema mora biti očišćena i lepo upakovana tako da nema opasnosti da pocepa šator. Neka uvek ima jedna “domaćica”. To je onaj koji će brinuti o organizaciji stvari u šatoru.

Za vreme mećave se nećete bog zna kako naspavati jer ste prinuđeni da stalno čistite šator od snega. Ono što vam zadaje problem su nanosi snega, a ne onaj koji pada sa neba. Ako je vaše mesto dobro i ako imate zidove oko šatora ovaj će problem biti manji. Kada smo kod toga, problem nije u tome da će šator pući ili da će vam biti hladno već u tome da možete ostati bez vazduha. Ako mećava potraje vaš će šator polako nestajati pod snegom. Kada to počne da se događa vi ga lepo izvucite i postavite na površinu.

Slike sa ekspedicija

Pravljenje igloa

VREĆA ZA SPAVANJE

Udobna i topla vreća za spavanje (i uopšte, brlog koji ćete sebi napraviti), kritična je za boravak u planini leti i zimi. Setite se da ćete u vreći provesti svoj odmor, a zimi bar pola dana - 12 sati. Vreća mora da bude ozbiljna, topla. Toplotu možete dobiti bilo debljom, bolje izolovanom vrećom, ili korišćenjem vreće i bivak vreće. Bivak vreća - spoljnja vreća, mora biti dovoljno velika da u nju stane vreća za spavanje, a da se pri tome ne sabije. Klasična bivak vreća nema sopstvenu izolaciju. Ona obezbeđuje zaštitu vreće za spavanje od vetra, spoljne vlage ili prljanja. Sloj vazduha koji se nađe između bivak vreće i vreće za spavanje dovoljan je toplotni izolator. Naravno, možete koristiti i obloženu bivak vreću ako ste baš zimogrožljivi. (To su u stvari dve vreće, pri čemu je spoljna dosta veća).

Vrsta toplotnog izolatora u vreći zavisi od klime u kojoj ćete je koristiti. U uslovima veće vlažnosti vazduha, niskih, ali ne ekstrmnih temperatura i podzemlja bolje su vreće sa sintetičkom izolacijom. One će zadržavati izolaciono svojstvo i kada su vlažne. Kada je jako hladno i suvo koristite perje. Perjane vreće su lakše, prijatnije i kompaktnije za istu zaštitu. Na žalost, slabo rade kada se navlaže.

Postoje i vreće sa membranom za zaustavljanje isparavanja. Ove se koriste za ekstremno niske temperature. Ideja je da se ne dozvoli isparavanje znoja i energija koja bi se izgubila tim iparavanjem. Naravno, vi ćete se probuditi u znoju lica i tela svog, i moraćete se dobro napiti vode kada ustanete. Ako već preduzimate ovakve stvari, spavajte u tankoj sintetičkoj odeći koja će se lako i brzo osušiti ujutro.

Kritična komponenta sistema za spavanje - brloga je podloška. Vi ipak ležite na snegu. Sneg je hladan. Vrlo je bitno da između snega i vas postavite dobar izolator kako ne bi ste svojim telom uzaludno topili sneg. Postoje razne varijante podloški. Za zimu je bitno da bude cele dužine vašeg tela, i bitno je da ima nanet sloj reflektujuće folije (astro folija, ili spasilačka folija) kojom se postiže da se toplotna energija koju zračite vraća do vas. Danas su na raspolaganju lagane a robusne podloške na naduvavanje – thermarest (slično dušeku). To je verovatno i najbolje rešenje.

Postoji nekoliko osnovnih procedura za toplije spavanje bez obzira na vrsti vaše vreće. Svucite se pre ulaska u vreću (nemojte obući sve što imate). Nosite vunenu kapu i čarape. Zakopčajte vreću i zategnite je oko lica. Dišite kroz nekakav džemper ili duks preko lica.

Sve o vrećama za spavanje kao o komadu opreme, naći ćete u poglavlju o opremi.

Slike sa ekspedicija

BIVACI

Bivak predstavlja kratki, iznuđeni ili planirani, boravak u planini. Često se odnosi na noć, ali je nužan i kada je loše vreme. Uvek je vezan za minimum opreme i osnovni cilj je odmoriti se, zaštiti, utopliti i preživeti. Planinari, penjači i speleolozi često planiraju “spartanske” bivake kako bi išli brzo i bez tereta, odnosno kako bi prišli što bliže cilju. Neplanirani bivak dolazi kao ne baš prijatna posledica povrede, lošeg vremena, problema, lošeg planiranja ili napuštanja plana.

Mesto za bivak nije potrebno mnogo opisivati. Ne sme biti izloženo opasnostima (lavina, vetar, padavine...). Vidite da bude koliko toliko ravno, zaklonjeno. Ako imate resursa naložite vatru.

Oni koji idu na planirani bivak poneće sa sobom sve što je neophodno za koliko toliko razuman, ako ne udoban, boravak. Tu je svakako bivak vreća, možda krilo, uvek astro folija, malo ekstra hrane i rezervnu odeću. Njihov cilj je da se dobro odmore i pripreme za ostvarenje cilja.

Oni koji su prinuđeni da bivakuju (neplanirani bivak) imaće sa sobom samo ono što je obavezni dao njihove opreme – dovoljno da prežive. Najbolja priprema za sopstveni neplanirani bivak je ako se stalno pitate “šta ako?”, i ako imate sa sobom minimum odgovora. Već astro folija je odlična. Komad najlona ili velikih najlon kesa. Šta ćete tek sa jednom lakom bivak vrećom. Alternativa je i vaš ranac. Kada je vreme da se bivakuje, povadite stvari iz ranca i stavite noge u njega. Naravno da ćete naći neko zaklonjeno mesto. Sednite na neki izolator. Navucite sve iz ranca na sebe.

Bivakovanje na malim visinama može biti relativno udoban zahvat (vatrica, kafica, podloška, vreća...). Najveći broj bivaka se ne može opisati rečju udoban. Ako je bivak u penjanju, moraćete da se usidrite. Uvek se utoplite. Skinite mokre i vlažne stvari. Zaštite se od vetra i padavina. Grupišite se sa drugim članovima za toplotu.

Koliko je opreme i odeće potrebno da bi ste sa sigurnošću preživeli bivak. Odgovor na ovo nikada nije bio jednostavan. Zavisi od mnogih faktora, uključujući vaše iskustvo, fizičku pripremljenost i mentalni stav. Planinar u punoj formi koji može popeti 50.000 metara planina godišnje i ima pozitivan stav, može podneti nekolicinu planiranih bivaka i par neplaniranih godišnje bez većih problema. Iskustvo je ovom planinaru pokazalo ono što ćemo i jednog dana saznati: kako da razlikuje tu finu liniju između nošenja previše stvari i nošenja premalo.

Hoćemo da kažemo da se ne sme biti oportun i nositi sve živo, trebalo netrebalo. Logika “od viška ne boli glava” je pogrešna. Dovodi do stare planinarske poslovice “ponesi opremu za bivakovanje i bivakovaćeš”. To se odnosi kako na teret, umor i vreme za nošenje, tako i na stav po kome se unapredn ešto predviđa. Sa druge strane, ako se smrznete jer niste imali astro foliju ili bivak vreću, bićete najnegativniji primer u istoriji planinarstva.

Slike sa ekspedicija

 

ISHRANA

Veština boravka u planinama uključuje postavljanje sigurnog i udobnog logora i obezbeđenje hrane koja je ukusna i dovoljna za vaše potrebe. Planinarenje je zamorna i zahtevna aktivnost i zato će vam trebati voda i hrana – različita hrana, kako bi obezbedili ugljene hidrate, proteine, masti i obavljanje životnih procesa organizma. Sa malo planiranja nije teško odabrati hranu koja može trajati, laka je po težini, zgodno se pakuje i zadovoljava vaš ukus i potrebe. Bitno je da je hrana ukusna. Ako je brzo i jednostavno sipanje goriva u organizam nužnost planinarenja i vaš prvi cilj, onda nek uživanje u tom postupku bude drugi vaš zadatak.

 

SASTAV HRANE

Svaka od tri osnovne komponente hrane – ugljeni hidrati, proteini, masti – obezbeđuju energiju, i svaka od njih mora biti zastupljena u približno odgovarajućim količinama kako bi imali zdrav um i zdravo telo. Planinari mogu konzumirati i do 6000 kalorija dnevno, verovatno i više za one veće i ješnije. Sami ćete morati da se odlučite šta je za vas potrebno i dovoljno u zavisnosti od težine aktivnosti, sopstvenih navika i apetita, težine, metabolizma i stanja kondicije.

Ugljeni hidrati su činilac koji naš organizam najlakše pretvara u energiju, tako da bi oni trebali da čine najveću količinu kalorija koju unosite u sebe. Hrana koja ima najviše ugljenih hidrata bogata je vitaminima, mineralima, proterinima, vlaknima, vodom i osnovnim mastima. Dobri izvori ugljenih hidrata su sadržani u žitaricama, grožđu, pirinču, krompiru, cerealijama, pasti, hlebu, krekerima i granulatnim tablama. Jedite male količine ali jedite često kako bi zadržali snagu, jedrinu, bodrost i izdržljivost.

Proteini su važni i moraju se uključiti u vaš jelovnik. Dnevne potrebe za proteinima su konstantne i manje ili više nezavisne od aktivnosti kojom se bavite. Vaš organizam ne može skladištiti proteine, tako da kada su vaše potrebe zadovoljene, višak se pretvara u energiju ili se prave masti. Hrana sa visokim procentom proteina uključuje sir, kikiriki buter, koštunjavce (orah, lešnik, badem...), meso u raznim vrstama, mleko i jaja u raznim vrstama, gotova jela sa mesom ili sirom...

Masti su bitan izvor energije, posebno one dugoročne. Tokom umerene mišićne aktivnosti telesna energija se crpi podjednako iz rezervi ugljenih hidrata i masti. Masti se prirodno pojavljuju u malim količinama u povrću, grožđu, pasulju, tako da kada se ovo kombinuje sa ribom ili goveđim krtim mesom, vaše se potrebe za mastima lako zadovolje. Hrana sa visokim procentom masti obuhvata buter, margarin, koštunjavce, slaninu, salame, sardine, ulje, meso, jaja, semenje i sir. Masti u hrani služe i drugim svrhama osim obezbeđenja energije. Uskladištena telesna mast čuva vitalne organe od šoka i izoluje ih od hladnoće i toplote.

Jesti za izdržljivost

Koliko je vaš organizam efikasan u korišćenju sopstvene energije zavisi od vaše kondicije, odmornosti i načina ishrane. Ukoliko je vaša kondicija bolja, utoliko će vaše telo biti efikasnije u stvaranju i korišćenju energije koju obezbeđuju hrana i voda. Odmoran i sit čovek ima mnogo manje šanse da se isrpi, pregreje, pothladi ili razboli od onoga ko je gladan ili neispavan. Zapamtite, budite u formi da bi ste mogli, spavajte i jedite da bi ste izdržali.

Slike sa ekspedicija

VODA

Voda je podjednako bitna za život kao i vazduh. Potrebna je za metaboličke procese, pravljenje energije, kontrolu temperature jezgra i tela i za elimisanje metaboličkih otpada. Tokom zamornih aktivnosti, posebno na velikim visinama, količina tečnosti izgubljena kroz znojenje i isparavanje vlage iz pluća (disanje) može biti i 4 litra dnevno.

Ukoliko se izgubi značajna količina telesne tečnosti i ista ne nadoknadi, poremeti se hemijska ravnoteža organizma i bolest je verovatnija. Vaše telo će izdržati relativno dugo bez hrane, ali ne i bez vode. Posle napornog vežbanja ili dnevne aktivnosti, nadomestite tečnost i ugljene hidrate što je pre moguće. Zatim nastavite sa nadomeštanjem tečnosti tokom večeri i noći u toku pripreme za sutrašnji dan.

Trebali bi da unosite bar oko 2 litra tečnosti dnevno ako vam je radni dan oko 12 sati po toplom vremenu. Za dugotrajnije ili intenzivnije aktivnosti trebaće vem do 5 litara tečnosti dnevno.

Gubitak soli, kao posledica obimnog znojenja, normalno nije problem, jer se potrebne mineralne soli prirodno nadomešćuju normalnom izbalansiranom ishranom. Ako vas brine unos soli koristite razne sportske napitke kojima se pored tečnosti nadomešćuju soli, minerali, kalorije i šećer.

Izvori vode

Voda je teška, tako da ćete sa sobom nositi najviše dnevne potrebe. Vaši izvori vode biće prirodni vodeni tokovi, izvori i jezera.

Obično ste u mogućnosti da istopite malo snega tako što ćete ga sabiti u čuturu i sačekati da se otopi. Pre nego što nabijete sneg ostavite malo vode u čuturi kako bi se otopljenje ubrzalo. Kada ima sunca i dovoljno vremena otapajte sneg u posudama. Pronađite neki snežni jezik ili cirk koji se negde na dnu polako topi i odliva nekakvim curkom.

Ponekada je moguće pronaći nekakvu okapinu ili pećinicu u kojoj ima kapavice. I to je dobro kada nema ništa bolje.

Pročišćavanje vode

Bistra i hladna voda može izgledati čisto, ali može biti puna opasnih bakterija, pogotovo ako niste kod nas. Da bi ste bili sigurni u ispravnost vode najbolje je da je pročistite. Uobičajeno je to činiti jodom ili iskuvavanjem (1 minut na normalnom pritisku). Danas postoje mnogi načini za prečišćavanje vode hemijskim preparatima ili filtriranjem. Izaberite neki i kupite.

Kod nas problem zagađene vode još uvek nije dominantan. Ipak, uvek pitajte koja je voda za piće. Karstni izvori kod nas su uvek dovoljno čisti. Izbegavajte vodu sa stočnog pojila ili u njegovoj blizini.

Slike sa ekspedicija

PLANIRANJE ISHRANE

Ukoliko uložite dovoljno napora u razmišljanju i planiranju ishrane nećete imati mnogo problema oko dobijanja prave kombinacije za optimalne performanse i ukus, bez obzira da li idete n dan ili na nedelju dana. Kao grubi okvir za razmišljanje potrebno je obezbediti oko 750 grama hrane po čoveku dnevno. Ovaj podatak uzmite grubo i vrlo uslovno.

Na vrlo kratkim boravcima možete poneti sendviče od kuće, sveže voće i povrće, ili bilo šta drugo. Za boravak duži od 3 dana razmislite o poziciji baznog logora tako da može koristiti prodavnice iz civilizacije.

Prilikom pripremanja i konzumiranja hrane najbitnije je racionalno korišćenje zagrejane vode i goriva. Tzv. kuvanje u šolji je termin koji se odnosi na razna instant jela koja se jedu iz vaše šolje, dok će veća posuda imati samo zagrejanu vodu. Prosto jedite jedno jelo za drugim, iz iste šolje, dolivajući vodu iz posude. Ovaj sistem radi OK kada su u pitanju jela-za-jednog.

Za duža ili komplikovanija putovanja pakovanja i težina hrane postaju kritična. Sušena i dehidrirana hrana, instant jela, i slična hrana dolaze na prvo mesto jer su lagana opcija i zgodna za pakovanje. Mnoga od tih jela nisu ni malo bezukusna. Postarajte se da te suve i dehidrirane varijante ne zahtevaju neko komplikovano i dugo kuvanje. Najbolje je imati instant hranu, ona ne zahteva vrelu vodu. Kvalitet ovakvih proizvoda se stalno popravlja. Pazite na ambalažu u kojoj se oni dobijaju. Da li je ekološka, da li može goreti, da li je laka i zgodna za pakovanje i nošenje kada je puna i kada je prazna. Ova vrsta hrane jeste skupa, ali je izvanredno zgodna. Neke varijante je dovoljno potopiti u vodu i jesti iz sopstvene ambalaže. Potražite razne prodavnice bio hrane i pronađite sušeno voće i povrće.

Planiranje za grupe

Obzirom da je obrok zajednički doživljaj, deo druženja, manje grupe obično planiraju obroke zajedno. Hrana nabavljena po pažljivo osmišljenom i dogovorenom jelovniku za grupu obično je jeftinija i lakša za nošenje od pojedinačne hrane. Tipičan način grupnog planiranja je da se doručak i grickalice ostavljaju svakome na volju dok se večera, kao najobimniji i najkomplikovaniji obrok, dogovara zajednički.

Ovakva grupa ne bi trebalo da broji više od 4 čoveka. Ako vas ima više podelite se u podgrupe. Ukoliko je grupa veća efikasnost se smanjuje i gube se prednosti, jer će vam trebati velike činije, više kuvalica, i više vremena. Idealno je da jednu činiju i jednu kuvalicu koriste 2-3 čoveka. Ako ste duže na putu ponesite i rezervnu kuvalicu, z slučaj da prva otkaže.

Izbor menija

Grupa koja ide na kratko može poneti bilo šta i biće sasvim dobro. Duži boravak zahteva detaljnije planiranje jelovnika. Potreban je zahtevan račun i razmišljanje kako bi se našao kompromis između težine i gabarita hrane sa željom za njenom količinom i kvalitetom. Vi ćete svakako hteti da nosite manje, što manje, ali ćete takođe hteti da budete sigurni da će biti dovoljno za svakoga u svakom obroku, do zadnjeg.

Meni može planirati cela grupa ili samo jedan član. U oba slučaja je uobičajeno da se zabeleži jelovnik i prodiskutuje sa grupom. Zatim se naprave korekcije, podeli ko će šta da nosi i ko će šta da kupuje.

Vodite računa o tome da vam treba jedan rezervni obrok. Budite svesni da su iskustva početnika takva da radije nose više i vraćaju hranu kući ili je bacaju. To, izgleda, ipak dolazi sa kilometražom.

Pakovanje

Uobičajena komercijalna pakovanja hrane su vrlo kabasta i teška za najveći broj putovanja. Zato je naš savet da se lišite svih nepotrebnih ambalaža i prepakujete hranu u najlon kese. Na svaku kesu napišite sadržaj i način pripreme. Manje se kesice mogu pakovati u veće koje su označene širim pojmom – doručak, večera, napici, grickalice... Dobro je imati malu kuhinjsku vagu prilikom pakovanja. Ne dozvolite da vam se ruka omakne svaki put pa da dospete par grama više. Pogotovo ne ako je to za svaki obrok. Tečnu ili polutečnu hranu kao što je med, buter, pekmez, kremovi i slično stavljajte u savitljive plastične i zatvorene tube.

Slike sa ekspedicija

Predlog jelovnika

Doručak

Kada ste u žurbi da pođete, doručak je, u stvari, predjelo ručka. Za brzi doručak prepakujte standardni obrok pre polaska tako da u kesicu odmerite malo cerealija, suvog grožđa i koštunjavca, dodate mleka u prahu i šećera. Nazovite to kesicom za jedan doručak. Kada želite hladan doručak sipajte hladnu vodu, za topao sipajte toplu. Ako želite različite ukuse možete menjati cerealije, voće ili koštunjavce. Možda dodate i nešto čokoladno.

Ručak i grickanje

ČSve o vrećama za spavanje kao o komadu opreme, naći ćete u poglavlju o opremi. width= border= width=im ste završili sa doručkom i krenuli, počinje ručak i traje tokom celog vašeg puta. Jedite po malo i jedite često. Treba da imate dovoljno hrane obzirom da je pola vaših dnevnih potreba u ručku i grickalicama.

Ideja je da se pomeša svašta od finih stvarčica kao što su koštunjavci (orasi, badem, lešnik...), suvo voće (grožđe, banane, kajsije, jabuke...) i zrnevlje (kikiriki, grašak, krekerčići, leblebije...). Napravite koktel po volji. Jedna šaka je jedna grickalica, više šaka je obrok. U ovu svrhu su odlične i čokoladice i druge konditorije (sniker, mars, nuts, bonžita...). Ima tu i raznih energetskih tabli različitih proizvođača i vrsta.

Vaš osnovni ručak obuhvata nešto od narednog:

  • Proteini: konzervisano meso i riba, pršuta, salama ili kobasica, sir, semenje..
  • Hleb: crni hleb, cerealije, krekeri, tost, čips...
  • Šećer: kolačići, čokolada, konditorije,
  • Voće: sveže voće, voćne table, pekmez, sušeno voće
  • Povrće: sveža šargarepa, celer, krastavci, paprika, sušeno povrće

Večera

Večernji obrok je najobilniji i trebao bi da sadrži sve. Mora biti obilan, ukusan ali i brzo pripremljen. Da bi ste nadoknadili potrebnu tečnost, pripremite supe ili drugo jelo kašikom u koje staje dosta vode. Šolja supe će biti dovoljna za predjelo dok se glavno jelo priprema.

Jela kašikom, iz jedne činije, sa bazom od ugljenih hidrata, kao što je pasulj, pirinač, pire, makaroni, knedle i slično, lako se pripremaju, lako su varljiva i ukusna su. Da bi ste poboljšali ukus i obezbedili potrebne količine masti i proteina možete dodati sušenog mesa, ribe, sira, neki sos, sušeno povrće, začine...

Sva ova jela možete kupiti u instant, dehidriranim, sušenim ili gotovim varijantama. Preporučujemo da gotova jela (sa vodom) izbacite iz jelovnika. Ona su teška, nisu bog zna ukusna i nisu posebno zdrava.

Često je i supa sasvim dovoljna, ali ako se u nju doda ponešto. Na primer sušeno povrće, crni hleb, sir. Razmislite o soji. A tek kačamak ili makaroni sa bilo čim što imate tu. Ponesite neki začin i dajte mašti na volju. Budite bolji kuvar od svoje žene.

Dodaci i začini

Šećer je stvar vaše odluke. Tamni šećer je teži ali zdraviji i ukusniji. Instant mleko u prahu je dobar izbor proteina i može se dodati mnogim jelima. Margarin se bolje drži od butera i poboljšava ukus mnogim jelima. Neki vole i majonez ili drugi salatni začin.

Kada su u pitanju začini, imajte soli, bibera i vegete. Uvek ponesite malo belog luka. I crni naravno, ko voli. Parmezan je isto izvanredna stavr za ukus, i hranljiv je.

Pića i deserti

Hladna pića su posebno zadovoljstvo i nasušno potreba posle dugog toplog dana. Na raspolaganju su vam mnogi sokovi u prahu. Mogu biti sa ili bez šećera ili obogaćeni nekim vitaminima ili mineralima. Izbro je vaš. Samo dodajte vode. Topli napici obuhvataju čajeve, kafu, kakao ili zagrejano mleko u prahu. Tu sve opet zavisi od ukusa.

Dezerti su stvar koja je luksuzna. Ipak nije retko da nako u grupi ima kolačiće, drugi neko kandirano voće, treći neki instant puding, četvrti će imati čokoladni krem, džem, čokoladu... Kao što vidite ima izbora, samo je potrebno razmišljati o tome na vreme.

Slike sa ekspedicija

VELIKA VISINA

Kuvanje na velikim visinama često je vrlo komplikovano kako zbog topljenja snega, tako i zbog snišenih temperatura ključanja vode. Recepture za jela se menjaju drastično. Stalno imajte na umu da ono to je 1 minut na normalnoj visini treba da bude 2 na 2.000 metara, a kako idete više tako se vreme produžava. U stvari, tačka ključanja se snižava tako da je umesto uobičajenih 100 stepeni ona sve niža. Ovo se dešava zbog manjeg atmosferskog pritiska. Ako računate sa našim planinama, tada ovo nije jako kritično. Donja tabela pokazuje ovu zavisnost:

Na velikim visinama je najbolje koristiti instant proizvode, dakle one za koje nije potrebna kuvana voda, već samo podgrejana. Ne samo to, ako baš hoćete da kuvate, vodite računa o količini goriva koja vam je potrebna. Ipak je iplativije da imate malo siromašniji meni.

Strogost poseta velikim visinama stavljaju i posebne zahteve na hranu koju trošite. Bilo da su u pitanju kratki izleti na značajne visine ili ekspedicije. Tipičan primer kratkih izleta na velike visine ne postoji kod nas, ali nije teško zamisliti kratke boravke u U.S.A ili u Rusiji, ili na Alpima. Dakle, situacija je takva da ste, recimo u petak na visini od oko 600-1000m, u subitu ste na oko 3000 m, a u nedelju ste na vrhu od preko 4000m. Samo 20-tak sati razlikuje normalni pritisak od onog na 4000. Mnogi planinari će biti žrtve visinske bolesti, počev od onih lakših oblika praćenih malaksalošću do ozbiljnih glavobolja i disajnih tegoba. Nema vremena za aklimatizaciju. Pod ovakvim uslovima teže se vare obilni obroci jer se stomak i pluća bore za dovoljno krvi.

Dakle, u ovakvim uslovima potrebno je jesti malo i često. Posebno jedite ugljene hidrate koji se najlakše vare. Ponesite hranu koju baš volite jer se u tim uslovima apetit često sasvim gubi. Pokušaji i greške će vas naučiti koju hranu nositi i jesti a koju ne. Morate jesti i piti ma koliko vam to bilo mrsko, po svaku cenu, jer će izgladnelost i dehidracija oduzeti i minimum energije potreban za borbu vašeg organizma za dovoljno kiseonika.

Slike sa ekspedicija

POTREPŠTINE ZA KUVANJE I ISHRANU

Prvo pogledajte opis ove vrste opreme u poglavlju sa opremom.

Najjednostavniji pribor za ishranu je kašika i jedna velika šolja (ili manja šerpica). Ekstra činija ili tanjir će služiti onima koji su malo razmaženiji. Veličina šerpi zavisiće od vrste putovanja i dogovora sa grupom, ali će vam trebati bar dve šerpice, jedna za hranu i jedna za vodu. To možete svesti na jednu ukoliko koristite gotova jela u sopstvenoj ambalaži. Ne zaboravite drške, štipaljke za šerpe, zaštitni omotač za primus i krpu.

Šta god da imate, neka to bude lagano, trajano i zgodan za pakovanje i nošenje.

 

Kuvalice - primusi

KUVALICE - PRIMUSI

Razne vrste kuvalice su nunost vašeg boravka u planini, osim ako ste sigurni da ćete biti u domu sa šporetom ili u nekom od katuna sa šporetom ili pećkom. Nemojte se uzdati u vatru, niti u dovoljnu količinu drva. Primus ima neznatan uticaj na okruženje, sasvim je lagan i zgodan za pakovanje. Najlepše je što može opslužiti 2-3 čoveka.

Podsetite se primusa iz poglavlja o opremi. Tek kada to znate nastavite ovde.

Uvek proverite svoj novi primus kod kuće pre nego što pođete. Ako je vaš primus već korišćen, onda je nužno da ga malo očistite i proverite funkcionalnost. Primus koji se dobro održava potrajaće godinama. Čistite primus od prljavštine, kamenca i taloga na gorioniku.

Ako morate kuvati po vetru, bićete višestruko nagrađeni ako ste poneli zaštitnik od vetra. Ako nemate zaštitinik improvizujte ga od nečega. Većina planinarskih primusa može prokuvati 1 litar vode za 4-8 minuta na normalnom pritisku. Ukoliko duva vetar i primus nije zaštićen ista količina vode kuvaće tek za 25 minuta.

Postoji nekoliko prostih operacija koje možete preduzeti kako bi izbegli prevrtanje činije sa vodom ili hranom sa primusa. Proverite stabilnost primusa. Nađite ravno parče tla. Potkajlujte malo celu stvar. Proverite da li je metalni držač činije čvrsto uglavljen i dobro raspoređen. Ukoliko ga stavljate na sneg, postarajte se da ga izolujete nečim.

Vatra koja direktno greje činiju je najbolja kada hoćete da kuvate vodu ili topite sneg. Međutim, ako vam je cilj da podgrejete neku hranu, tada morate smisliti način da oterate direktnu vatru sa činije. Probajte sa metalnom podloškom. Tako ste dobili ringlu. Mnogi primusi imaju i ventil kojim se kontroliše jačina plamena. Iskoristite to pa regulišite zagrevanje.

Ako imate primus na beli gas, koristite sa za njega predviđeno gorivo, tako neće dolaziti do “varenja” primusa, povećanog pritiska ili oslobađanja otrovnih gasova. Primusi na butanske kartuše su vrlo zahvalni, ali su kartuše prilično kabaste i često ćete ih zateći kao đubre na mestima gde se često logoruje. Nosite prazne kartuše sa sobom. Uvek menjajte kartuše na otvorenom prostoru jer zaostali gas može napraviti požar. Čvrsto gorivo, kao što su sveće ili “konzerve toplote” nalaze svoju primenu kao inicijatori vatre i eventualno podgrevanje primusa. Ovakve stvari su jeftine ali imaju vrlo ograničenu toplotnu moć. Nisu baš za kuvanje. Nosićete ih samo za nuždu i kao minimalnu rezervu.

Pakovanje i količina goriva

Ukoliko je vaš primus na tečno gorivo (beli gas i kerozin), pakujte gorivo u metalne boce i kanistere sa hermetičkim poklopcem i dihtungom. Plastika nije dobra jer gorivo polako izlazi kroz plastiku. Vidno označite bocu sa gorivom i spakujte je tamo gde ne može uticati na hranu. Neki primusi imaju svoje boce direktno nakačene na njih, dok drugi zahtevaju presipanje iz boca u rezervoare primusa.

Koliko goriva poneti? To će zavisiti od vrste primusa, dužine boravka, planirane hrane i uslova boravka. Da li ćete otapati sneg ili imate tekuće vode? Da li ćete kuvati jela ili ćete ih samo podgrevati? Iskustvo i greške će vas najbolje naučiti koliko vam goriva treba, ali kao osnov za razmatranje uzmite između 1 i 2 litra tečnog goriva za dvoje ljudi i nedelju dana. Kada su kartuše u pitanju, uzmimo da svaki korisnik primusa za nedelju dana mora imati bar jednu kartušu, a za zimske uslove i po dve.

Sigurnost sa gorivom

Šatori su već goreli, oprema takođe. Ljudi su povređivani zbog neopreznog rukovanja primusima. Primenjujte uputstva, pravila sigurnosti i zdravu pamet. Nemojte koristiti primus unutar šatora ukoliko to nije sasvim neophodno. Ukoliko je to nužda, postarajte se za ventilaciju. Uvek menjajte kartuše sa gasom ili dosipajte tečna goriva na otvorenom prostoru, dalje od šatora i druge otvorene vatre.

Pribor za kuvanje zimi

Primusi koje ćete koristiti zimi moraju biti čvršći i robusniji na hladnoću, moraju biti trajniji i efikasniji. Moraju biti dovoljno stabilni da izdrže činiju punu otopljenog snega ali i dovoljno jednostavni za brze popravke. Vrlo je važno da “kuvalica” bude operativna na niskim temperaturama. Upravo ova osobina u velikoj meri eliminiše klasične primuse na butan gas.

Kartuša sa gasom jednostavno ne radi na niskim temperaturama jer pritisak gasa padne do mere na kojoj gas neće da izlazi. Jedno rešenje je da se kartuša obmota debelom bakarnom žicom u relativno gustim navojima, ali tako da jedan njen kraj seže do gorionika. Da bi počela sa radom potrebno ju je zagrejati, na primer svećom. Jednom kada počne da gori, zagreva se žica koja zagreva kartušu i održava plamen. Modernije varijante kartuša imaju mešavinu butan gasa sa propanom i drugim gasovima tako da se pravi uspešnija kombinacija. Posebno je dobar izobutan, koji se pokazao kao ubedljivo najbolje punjenje.

Rešenje za hladnoću predstavljaju primusi na tečna goriva i izobutan primusi. Najbolje je koristiti one koji su univerzalni, za više različitih vrsta goriva (kerozin, alkohol, Coleman…). Za upotrebu ovih primusa kosultujte uputstvo proizvođača.

“Kuvanje” snega, tj. njegovo otapanje za dobijanje pijaće vode je jedan retko dosadan i mučan posao koji ćete raditi skoro svo vreme u šatoru (osim kada spavate). Neshvatljiva je količina snega koju je potrebno ubaciti za dobijanje dovoljne količine vode (odnos sneg - voda je 10 do 20 prema 1). Naravno, da bi ste dobili pijaću vodu potrebno je da imate “pijaći” sneg. Mesto sa koga uzimate sneg za topljenje mora biti unapred određeno i najdalje od mesta gde ćete vršiti nuždu i obavljati higijenu. Uverite se da svi znaju koje je mesto, gde i za šta služi. Kada prikupljate sneg za topljenje koristite manje posude u koje ćete maksimalno nabiti sneg. Možete koristiti i kese u kojima ćete donositi “taze” nabijeni sneg za kuvanje.

Slike sa ekspedicija

U planini zimi

 

Planinari ulaze u poseban svet truda, upornosti i požrtvovanja kada se odluče za zimsko ili ekspediciono planinarenje i penjanje. Postoje ogromne razlike između vikend terena i penjanja, koji su najčešća vrsta penjanja i planinarenja, od planinarenja i penjanja zimi ili u okviru ekspedicija, bilo da je reč o ozbiljnim amaterskim pokušajima ili profesionalnim ekspedicijama. Zimski uslovi su bitno suroviji, elementarniji i zahtevniji. Potrebna je posebna oprema, visok stepen veštine, ogromno iskustvo i znanje i, iznad svega, strahovita volja za uspehom. Ekspedicijsko penjanje je posebna dimenzija. Tu se zahteva svo znanje zimskog alpinizma ali i organizacija i logistika za dugotrajno putovanje u drugoj zemlji.

Vreme postaje jedan od ključnih činilaca planina zimi. Ono bitno dobija na vrednosti. Na tipičnom vikend planiarenju leti vreme je retko činilac koji će presuditi. Uostalom uvek se može ići sledećeg vikenda. Ako se tokom boravka pogorša vreme vama će biti neprijatnije za završetak penjanja ili silazak, a imaćete i malo mokrog hoda do kola. Zimi, međutim, pitanje je šta je lepo a šta loše vreme. Na kraju krajeva, lepo vreme je malo verovatno a to će frustrirati planinare koji su žrtvovali dug i težak put, novac, vreme i energiju da stignu do mesta na kome su. U svojoj želji i ljutnji oni će pokušati uspon i po lošem vremenu, uprkos prognozi. Stići ćemo – reći će – možemo mi to. Ako je vreme zaista loše, i samo povlačenje i dolazak do kola ili bezbednog mesta može postati epika – tragična priča. Sve je tu: lutanje po naljućenoj divljini, hladnoća, slaba vidljivost, snežne strehe, smetovi, lavine…samo recite. Na ekspedicijama planinari retko, ako ikada, imaju priliku da biraju vreme. Oni su tu po najboljim prognozama. Tu je tek puno uloženo, tako da jednom po napuštanju grada detaljni plan i program postaje biblija i vremenski uslovi postaju stanje sa kojim se ima nositi, kao i svaka druga prepreka na putu.

Ekstremi vrućeg i hladnog su uobičajeni. Vi zimi očekujete hladnoću, pripremljeni ste za nju. Ipak, zimi može biti i toplo. Kada sine dan bez vetra i bez oblaka, na površini snega pod reflektujućim suncem može biti jako toplo - za kratke rukave. Već u sledećem trenutku, kada naiđe neki oblak, postaje potpuno ledeno. Noću, pogotovo kada je vedro, hladnoća će dati vrlo ozbiljan test svakoj vreći.

Zimi su dani kraći. Kada to znamo i kombinujemo sa sporijim napredovanjem zbog uslova terena dolazimo do još jednog velikog izazova u planini zimi. U sred zime, na visinama, sat dnevnog svetla je tek pola sata dana leti. Morate biti duplo brži. A koliko morate biti veštiji da bi ste za duplo kraće vreme savladali teži teren? Šta činiti sa duplo više sati bez svetla u ledenim noćima u vreći? Logor se zimi mora napraviti osmišljenije, efikasnije i udobnije, jer ćete u njemu provoditi ne samo duplo više vremena, već i kakvog vremena? Ciljevi vašeg pohoda zimi moraju biti primereni ovakvim uslovima. Najizazovnije i najteže zimske uspone možda ćete hteti da odložite za kasniju zimu, kada dani postaju duži a hladnoće manje. Ali tada je i sneg drugačiji? Na ekspedicijama, na velikim visinama gde je večni led, dužina dana nije toliki problem jer ćete tamo biti leti iako je hladno kao usred zime. Uprkos svemu, planinari - alpinisti, zimi našteluju neki svoj lični časovnik. Dan je prekratak za rad tako da se putuje i prilazi noću, ili ranim jutrom, pre sunca. Uostalom, tada je manja opasnost od padanja kamenja, mekog snega i lavina.

Ako je vaš cilj neki od velikih svetskih vrhova, tada vam je ključna aklimatizacija na visinu i vreme. Rasporedi i planovi moraju se ravnati ne samo po vašoj sposobnosti da ispenjete smeri određene težine, već i po sposobnosti da mičete svoje telo u strogim uslovima velike visine i vremenske razlike. Vaš je organizam inertan i kompleksan sistem od koga ne možete očekivati da funkcioniše na isti način u dramatično različitom okruženju. Mnogi su veliki penjači odustajali i vraćali se sa uspona na neki od velikih vrhova, i to ne zbog hladnoće, vremena ili tehničke težine smeri, već prosto zato što nisu u mogućnosti da prate tempo.

Za sprovođenje uspešnog zimskog uspona ili ekspedicije potrebno je imati i mnogo više opreme. Prosto zato što ti uslovi ne opraštaju greške. Morate imati pripremljen odgovor za svaku eventualnost ili se suočiti sa najdrastičnijom kaznom. Za jednodnevno letnje penjanje trebaće vam malo šta više od užeta, kompleta penjačke opreme, ručka, flaše vode i vetrovke. Za razliku od toga, skup opreme koji vam je potreban za najjednostavniji zimski uspon zahteva ogroman ranac, bivak opremu, tešku odeću i niz “sitnica” koje prave razliku između života i smrti. Već planirano ostajanje preko noći zimi zahteva, pored ostalog, toplu vreću, bivak vreću, šator za 4 sezone, pribor za jelo i kuvanje. Još jednom, planina je zimi nemilosrdna i ne oprašta greške. Za ekspediciju se potrebno gorivo i hrana množe sa brojem ljudi i brojem dana. To znači još ljudi da nose i još tereta za tih još ljudi i tako u krug. Ekspedicija će trebovati i dodatnu opremu za fiksiranje određenih delova uspona i za izvlačenje opreme.

Kada se sagledaju ovi i drugi aspekti planinarstva i alpinizma zimi i na ekspedicijama, jasno je da vam je potrebno za klasu više izdržljivosti i volje. To je nešto sasvim drugo od kratkotrajne eksplozije napora koji utrošite kada sa partnerom sednete u kola u jedan letnji petak popodne, odvezete se do smeri, ispenjete, prespavate, ispenjete, i potom umorni, zadovoljni i istuširani legnete u krevet u nedelju ujutru. Ove dve discipline se mogu porediti kao maraton u odnosu na 100 metarski sprint. Na jednoj ekspediciji vi nemate taj luksuz da sagorite energiju u nekoliko intenzivnih napora. Vi morate sačuvati minimum energije za forsaž u zadnjim metrima pre vrha, a ne ispucati svoj adrenalin tegleći tešku opremu od logora 1 do logora 2.

Oni koji odlaze i penju u gorama zimi nalaze da je ćudljivost tog godišnjeg doba upravo to što obogaćuje njihovu avanturu. Isto tako, učesnik jedne ekspedicije može biti srećan što je na duže vreme udaljen od civilazacije. Sa ovom udaljenošću i esencijalizmom, dolazi potreba za samodovoljnošću. Grupa se mora kompletno osloniti na sopstvene resurse, na ono što ima, što zna i što može. Oni moraju računati sa mogućom potrebom za samospasavanjem jer im organizovana pomoć može prići tek za nedelju dana.

Planinarenje i penjanje zimi ima mnogo toga zajedničkog sa ekspedicionalizmom. Mnoge ekspedicije su upravo na mestima gde se primenjuje isključivo zimsko penjanje - Himalaji, Andi, Kanada, Aljaska, Alpi. Najbolji način da naučite zimsko penjanje je da penjete zimi u okviru višednevnih tura u izabranom delu sveta. U početku se penjite na “obične” planine zimi. Tek kasnije pređite na visoke planine leti. Kada postanete dobar penjač u zimskim uslovima možete računati da vas jednog dana pozovu na neku ekspediciju – možda. Čak i tada će vam šerpasi nabiti komplekse.

 

Slike sa ekspedicija

Planinarenje zimi

Planinarenje zimi je prirodan nastavak bilo kakvog planinarenja i penjanja u ostalim sezonama. Mnoge tehike i oprema su isti, isti su ciljevi i zadovoljstvo koje dobijate. Samo je malo kompleksnije, komplikovanije, teže, ali zato je pred vama planina koju nećete prepoznati u bilo kom sledećem trenutku. Ovo poglavlje prolazi kroz neke osnovne teme i pitanja koje su već obrađene ranijim poglavljima, ali pokriva samo ono što je posebno za planinu zimi.

 

Odeća

Kada ste dovoljan broj puta bili u planini, u bilo koje godišnje doba, znate da se suočavate sa najrazličitijim vremenskim uslovima. Slično tome, najveći broj najboljih zimskih uspona obavlja se po vremenu koje vrlo liči na proleće. Vaša je odeća, međutim, napravljena da izdrži oba ekstrema - vrućinu i hladnoću.

Za zimske uslove početna tačka je ono što bi ste imali na sebi leti. Počinje se sa slojem donjeg veša koji je do tela, prijatan i koji vas drži suvim od znoja. Sledi topli sloj - debeo onoliko koliko su hladni uslovi u kojima ste. Konačno dolazi sloj otporan na spoljašnju vlagu i vetar - vetrovka. Koliko ćete dodatne odeće poneti i koje vrste, zavisi od toga kakve uslove očekujete na odredištu. Dodatni sintetički slojevu su dobri ako vas očekuje hladno i vlažno okruženje. Tamo gde je zima hladnija i suvlja možete uživati u laganosti i toplini perja koje mora biti suvo.

Opasnost pothlađivanja usled vetra znači da morate imati kompletan sloj koji štiti od vetra zimi. Ovaj sloj je uvek površinski i mora biti dovoljno širok i udoban da ispod njega stanu svi topli slojevi. Još nešto, ovaj sloj mora biti kompaktan tako da predstavlja štit za celo telo - bez izuzetaka. Materijali su razni i imaju svoje kvalitete i mane. Vaša odluka zavisi od želja, novčanika i preporuke iskusnijih.

 

Biti suv

Za toplog letnjeg dana vaša od znoja vlažna majica će se brzo osušiti na suncu i toloti kada stanete. Zimi nema potrebnog sunca i topline za tu svrhu. Jedini izvor toplote koji može osušiti mokru majicu je vaše telo. Morate znati da je za isparenje vlažne odeće potrebna ogromna energija. Nositi vlažnu odeću je najbrži i najbolji način da se brzo podhladite.

Vlagu i znojenje kontrolišite sopstvenim ritmom. Izbegavajte pregrevanje i veliko znojenje. Kada se odeća navlaži, bilo zbog vlage iznutra bilo od one spoljašnje, presvucite se odmah po dolasku do logora ili dužeg odmora. Ako je više slojeva odeće mokro, promenite bar onaj do samog tela.

Stara preporuka planinara kaže da vlažne slojeve oblačite preko suvih i da će se oni osušiti. Hoće, ako mirujete i ako imate dobru vreću. Neke procene govore da ljudski organizam zrači toplote koliko jedna sijalica od 60W. Iskoristite to i sve što je vlažno obucite preko suvog i u vreću. Zimi, u logoru, nemate šta da tražite van vreće.

 

Briga za stopala

Zbog njihove daljine od jezgra tela ekstremiteti imaju najslabiju cirkulaciju i skloni su pothlađivanju. Da bi se ovakvo stanje pogoršalo za vaše noge i ruke, one su uvek najbliže hladnoći i snegu, i time najizloženije. Potpuno isti faktori koji zadržavaju toplinu ostatka vašeg tela - toplotna izolacija i suvoća - sačuvaće i vaša stopala.

Postojanje plastičnih - duplih cipela sa uloškom znatno je olakšalo da noge budu tople i suve. Plastični omotač cipele je potpuna zaštita od snega i druge spoljašnje vlage, dok je unutrašnji, topli uložak tak koji obezbeđuje toplotnu izolaciju.

U određenim okolnostima odlično služe tzv. marsovke. One su originalno osmišljene i proizvedene za vojne potrebe u arktičkim uslovima. To je meka i lagana cipela koja vam može dobro služiti na netehničkim terenima. Ova obuća ima gumeni omotač, dakle nema disanja. Unutrašnja vlaga ostaje unutra tako da se vlažne čarape moraju menjati redovno.

Kamašne su vam neophodne uvek, a pogotovo zimi. One sprečavaju da sneg uđe u cipelu odozgore. Klasične kamašne pokrivaju potkolenicu i gornji deo cipele - do risa stopala. Postoje i posebne kamašne koje pokrivaju celu cipelu - do đona. Postoje i posebne, punjene, kamašne koje pored pokrivanja potkolenice i cele cipele od prodora spoljašnje vlage obezbeđuju toplotnu izolaciju. Tu sada postoje razne varijante, kombinacije štita za vlagu i toplotnog izolatora.

Unutar cipele se pre vašeg stopala nalazi čarapa. Tu sada postoje razne doktrine i mišljenja šta je bolje a šta lošije. Klasična postavka, za klasične cipele, ja da se nosi dva para čarapa. Prve čarape, one do kože, treba da budu sasvim tanke i od materijala koji prija koži. Slede debele čarape - vunene ili od sintetičkog materijala. Ideja za ovakav stav je da imate mekani omotač noge koji je okružen toplim slojem vune. Vuna i sintetički materijali ostaju toplotna izolacija i kada su vlažni. U ovom slučaju oni su vlažni od znoja stopala. Međutim, postoje i stavovi koji se zalažu za obuvanje čarapa koje “ne dišu”, odnosno koje ne propuštaju znoj. Ideja je u tome da se spreči isparavanje znoja jer se time telo hladi. Prosto, energija potrebna za isparavanje vlage je nepotreban luksuz u situaciji kada vam je toplota nogu neophodna. Dakle, pobornici ovakvog stava će obuti prvo lake i udobne čarape do kože, zatim će navući sasvim tanke i nepropusne čarape (slično najlon kesi), da bi preko njih navukli debele čarape za toplotu. Problem u ovom slučaju je potreba za stalnim presvlačenjem mokrih čarapa do kože, te sušenjem stopala. Naša preporuka je obilno korišćenje talka ili nekog drugog anti-perspiranta na stopalima pre obuvanja čarapa i cipela. Na taj način smanjujete znojenje stopala i ostajete suvi.

Prava kombinacija čarapa je odlučujuća za toplinu nogu, ali previše čarapa postiže upravo suprotan efekat. Ako je cipela pre vaše noge natrpana čarapama biće tesna, smetaće cirkulaciji i biće vam hladno.

 

Zdravlje

Iznenađujuće je koliko je dehidracija opasna zimi. Znoj će vam teško cureti po čelu, obrvama i licu, kao što je to leti, ali će u zavisnosti od vaših osobina i intenziteta napora, velika količina tečnosti ispariti iz vašeg tela, pogotovu kada je vazduh suv. Da stvar bude još gora, zimi ćete obično unositi manje tečnosti, jer se zimi manje otimate za hladne napitke i hladnu vodu. Potrebno je napraviti svestan napor i unositi tečnost - puno tečnosti. Nedostatak tečnosti ćete brzo uočiti preko intenzivne boje i zamućenosti urina. Nije mali problem obezbediti tečnost, pre svega vodu, zimi. Morate imati način za topljenje snega. Morate imati opremu za kuvanje i dovoljno goriva.

Pothlađivanje i promrzline su tradicionalni pratioc i opasnost svakog zimskog angažovanja. Obe se opasnosti mogu lako prevazići kada o tome vodite računa i kada se pravilno oblačite, hranite i pojite. Izbegavajte hladnoću tako što ćete ostajati suvi koliko god je to moguće. Kada god stojite, potražite zavetrinu. Kada osetite hladnoću preduzmite nešto po tom pitanju. Krećite se, presvucite se, navucite još nešto od odela. Ako osećate utrnutost stopala tada skakućite, mrdajte prste, trudite se. Ako vam ne polazi za rukom da se zagrejete tada morate preduzeti ozbiljnije mere. Stanite, zaklonite se, i nađite načine da zagrejete promrzle delove tela. Čim se nađete u logoru proverite svoje prste na nogama i rukama, proverite uši, nos, obraze. Ako primetite znake promrzlina preduzmite mere prve pomoći i prevencije. Koristite pomade.

Kao član planinarske grupe vi ste potpuno odgovorni za sopstveno zdravlje i fizičku sposobnost, ali i za zaštitu protiv svih problema koji mogu ugroziti druge i uspeh vaše grupe. Ne zaboravite da je čak i obična prehlada dovoljna da vas onesposobi. Ukažite i drugima na nemarnost ili neznanje.

 

 

 

 

Slike sa ekspedicija

 

 

 

p style=

 
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


UREĐENJE STAZE MARATONA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje već je obavio najveći deo poslova na ispitivanju, uređenju i markiranju deonice Evropskog puta E7 do Kukavice. Ta deonica se priprema za zajedničku tradicionalnu akciju 11. vranjski planinarski maraton i i 24. pohod na Kukavicu pod nazivom Zajednički planinarski maraton deo evropskog pešačkog puta E7 Leskovac – Vranje, koji će biti održan 26. i 27. avgusta. Tim povodom organizovano je 7 akcija, na kojima je učestvovalo ukupno 16 planinara našeg kluba. Radilo se na kraku od Goča do Planinarskog doma Preka voda na Kukavici na dužini staze od 30 km i na stazi od Vlasa do tog doma dužine 19 km. Preostalo je da se uradi deo staze od Goča do Mirkovog kladenca na 5 km i od mesta raskrsje do sela Urmanica na 2 km.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


УСПОН НА ЦРНООК

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање организује учешће на мађународној акцији Успон на Црноок 12. августа, чији је домаћин Спортско удружење за планинарство "Младост" Босилеград. Заинтересовани се са уплатом аконтације могу јавити на редовном састанку у просторијама клуба у четвртак 10. августа.


Поштовани пријатељи,
Спортско удружење за планинарство „Младост“ Босилеград и општина Босилеград, позивају вас на „ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ УСПОН НА ЦРНООК“ (1881м) 12. август 2017. године (субота) Планина Црноок простире се на крајњем југоистоку Србије, у области Крајиште, између планина Беле воде и Бесне кобиле. Истоимени првенац –доминантни врх Црноок (1881 м), куполиког облика, представља изузетно леп видиковац, а и сам се може уочити са великих раздаљина у Србији, Бугарској и Македонији. Планина Црноок изузетно је богата столетном листопадном шумом, пашњацима и водом. Негде до 1400 м надморске висине простире се шумски појас, а највиши делови Црноока, су огољени пашњаци, са којих поглед сеже све до Риле, Пирина и Витоше у Бугарској, Осоговских планина у Македонији, као и на све планине јужне Србије. Још је много села на планини и у њеном подножју у којима се одржало сеоско становништво, које и дан-данас чува своје богато културно наслеђе и народне обичаје. На нашој акцији, учесници ће прећи око 20 км, на стази делимично кружног облика, и савладати висиснку разлику од 950 м у успону и исто толико при силаску. Стаза почиње у месту Обе реке, на ушћу Големе реке у Љубатску реку, код моста на 6-ом километру пута Босилеград – Доња Љубата (на правцу Босилеград – Крива Феја – Врањска Бања) у атару села Црноштица. Широки шумски пут, узводно Големом реком, планинаре доводи до највиших махала Црноштице, које се протежу све до 1300 м надморске висине, што ово село чини једним од највиших насеља у Србији. Из села излазимо на зараван на којој се налази меморијални комплекс „Кинстан“, у част борцима из другог светског рата. Од овогместа, следи завршни успон на Црноок. Силазак са Црноока иде у правцу цркве Светог Петра и Павла, испред које ће, на месту Собориште, на пространој пољани, на надморској висини од 1600 м, бити организован бесплатан ручак за све учеснике и богат културно-забавни програм. Стаза успона на Црноок је прописно обележена кружним планинарским ознакама, путоказима, стубовима и информационим таблама. ПРОГРАМ АКЦИЈЕ: Петак, 11.08.2017. године За учеснике који долазе на два и више дана: прихват и смештај учесника у дому ученика у селу Доња Љубата. Дом је капацитета 120 лежајева,снабдевен је струјом, водом, кревети су са постељином, те НИЈЕ ПОТРЕБНО НОСИТИ ВРЕЋЕ ЗА СПАВАЊЕ И ПОДМЕТАЧЕ. Ноћење је БЕСПЛАТНО. Организатор је омогућио два ноћења у овом објекту (11. и 12.08.2017.године). За смештај је потребно најавити се организатору најкасније до 05.08.2017.године. До Доње Љубате се долази: 1) из правца Србије: - са пута Власинско језеро – Босилеград, скренути на 1 км пре Босилеграда, десно пратећи путоказ за Љубату. После 6 км долази се до раније описаног места поласка акције, а у продужетку, за наредних 7 км стиже се у центар села Доња Љубата, где се и налази недавно реконструисани објекат дома ученика. Пут је делимично асфалтиран, а делимично је макадамски, проходан је за аутобусе, у летењм периоду; - из правца Врања, преко Врањске Бање и Криве Феје, макадамским путем испод Бесне кобиле („руски пут“), 27 км од Криве Феје. Пут је у летњем периоду проходан за аутобусе. 2) из правца Бугарске: - од граничног прелаза Олтоманци/Рибарци,продужити до Босилеграда, затим ка Власинском језеру, и на 1 км од Босилеграда, код моста, скренути лево на пут ка Љубати, пратећи путоказ. Субота, 12.08.2017.године 8:00-8:45 – долазак учесника на полазну тачку, пријављивање организатору. Свечано отварање акције. Домаћин је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград. 9:00 – полазак на стазу. Водиче на стази обезбеђује организатор. 12:00-12:30– излазак на врх Црноок(1881 м), задржавање на врху до 30 минута. 13:00 – полазак са Црноока у правцу цркве Св.Петра и Павла и Соборишта 13:30-18:00 –велико општенародно весеље весеље на Соборишту уз музику уживо, затим ручак, додела захвалница и признања. РУЧАК ЈЕ БЕСПЛАТАН. Учесници са собом треба да понесу прибор за јело и порцију. 18:00 – почетак силаска од цркве Св.Петра и Павла ка Црноштици и Обе реке. 20:30 – долазак на Обе реке. НАПОМЕНЕ: 1) Учесници акције учествују на акцији на сопствену одговорност. Сви учесници морају имати одговарајућу обућу и одећу и опрему за кретање у летњим условима, и осредњу физичку спрему. Воде има у селу Црноштица и на две чесме код цркве Св.Петра и Павла. Препоручујемо да сваки учесник сасобом носи 2 литра воде, као и сендвиче, слаткише. 2) Због одржавања културног програма и послужења ручка мало испод врха Црноок, а не на полазној тачки акције, на овој акцији није могуће образовати „рекреативну групу“ и на акцији могу учествовати само они планинари који су способни да пређу целу стазу од 20 км укупне дужине. Молимо све планинаре да пре пријављивања за акцију добро процене ову околност и своју спремност. 3) Потребно је да вође пута из планинарских клубова и друштава на полазној тачки успона (код Обе реке), предају организатору списакучесника, који садржи име, презиме и датум рођења сваког учесника. Ово је потребно због евиденције организатора, као и због доделе признања за најбројнији клуб, најмлађег учесника и најискуснијег учесника акције.
Особе за контакт: - Симка Џонев, председник Спортског удружења за планинарство „Младост “ - Босилеград: 064–55184 - 33, Љубиша Атов – Љубе из Доње Љубате: 066/515-33-60.


http://bit.ly/V2QSvq