PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 

Skijanje

Skijanje sa raznim klizačkim pomagalima bio je i bice privlačan sport i sadržaj boravka u planinama. Skijanje nije lišeno opasnosti.

Nesreću cete lakše spreciti ako znate sledeće pojave:

Magija brzine - što se brže krećete manje dobro uočavate i primećujete. Poznato je da skijanje ima posebnu atraktivnost zbog brzine koju možete postići. Pitanje je da li ste uvek svesni brzine kojom se krećete. Da li možete da kontrolišete svoju brzinu i svoje kretanje. Pri brzoj vožnji opasnost se povećava kako za vas tako i za druge na skijalištu.

Magija lepote - lepota skijanja prekratko traje. Toliko je lepo, i toliko uživate da ignorišete zamor, glad, vreme i druge faktore. Kako znate da će noge ili kolena izdržati još jedan zaokret, skok, spust. Šta ako ipak ne izdrže. Opasnosti su brojne, povrede teške. Ugrožavate druge.

Efekat grupe - najlepše je kada skijate sa nekim. Imate želju da se: malo potrkate, ostavite lep grupni utisak. U oba slucaja skijate u neposrednoj blizini partnera. Time ste posebno izloženi opasnosti od ulaženja u "mrtvi ugao". Ako nešto ne vidite, ne možete ni preduzeti ništa. Opasno je za oboje, a možda i za druge na skijalištu.

Efekat "zapaživanja" - Skijalište nije samo mesto za skijanje, već i mesto gde se ljudi sreću, komuniciraju, primećuju, stide ili paradiraju. Dobar ste skijaš i željni akrobacije, ali tako da vas drugi vide, da vam se dive, da vas primete i prepoznaju? Uradićete nešto riskantno. Izabraćete objekat koji nije predviđen za akrobatiku (ograda, ratrak, stub žicare, grupa ljudi. lošiji skijaš...). Možda ćete biti uspešni, a možda i nećete. Nemojte pokušavati. Ski staza, njeni infrastrukturni elementi ili činioci, nisu instrument za demonstraciju licne veštine i sposobnosti, kao što šibica nije za decu. Uostalom, to je vrlo nezrelo i nesimpatično, a pre svega, krajnje opasno. Sličan je efekat ako se stidite svog skijanja pred drugima pa birate nemoguće i neuređene terene, gde vas oni nece gledati. Zapamtite. Tu ste zbog sebe i svog zadovoljstva. Uostalom, i padanje je uživanje, a i plug zadovoljstvo.


Znajte

Primećujte druge skijaše. Pogledajte koliko daleko otklizavaju po padu u tesnacima, strminama i zahtevnim stazama. Isto će se dogoditi i vama. Jeste li sigurni da znate šta da činite po padu? Jeste li sigurni da će vam skijanje na tim mestima biti zadovoljstvo? Vežbajte padove. Uradite vežbe opisane u delu "okliznuće i pad".

Postupanje

FIS-ova pravila za skijaše (Ova pravila važe i za bordere):
1. Obzir prema drugima - skijaš se na skijalištu mora ponašati tako da svojim skijanjem ili drugim postupcima ne ugrožava druge.
2. Skijaško znanje - ne sme se skijati napamet i bezobzirno. Brzina skijanja se mora prilagoditi sopstvenom znanju, uslovima na skijalištu i broju skijaša.
3. Izbor putanje - skijaš mora izabrati takvu putanju kretanja kojom neće ugrožavati skijaše pred sobom.
4. Preticanje - skijaš može slobodno i po volji preticati, ali na takvom rastojanju od preticanog, tako da ovaj ima prostora za skijanje.
5. Spust - Pre nego što se skijaš odluci da vozi spust po stazi mora pogledati nadole i nagore i konstatovati da je spust siguran za njega i za druge.
6. Zaustavljanje - skijaš se ne sme zaustavljati na zahtevnim delovima skijališta, osim u krajnjoj nuždi. Pri tome se mora hitno skloniti.
7. Koračanje po stazi - skijaš, i bilo ko drugi, koji koračaju po skijaškoj stazi, uzbrdo ili nizbrdo, u tu svrhu koriste samo ivicu ski staze
8. Uvažavanje ski-znakova - kkijaš mora nauciti i poštovati svaku oznaku (signale i znakove ski-saobraćaja) na skijaškoj stazi.
9. Pomoć u nesreći - prilikom nesreće, skijaš je obavezan da u skladu sa svojim mogućnostima ponudi svoju pomoć i udovolji zahtevu povređenog ili službenog lica.
10. Obaveza legitimisanja - skijaš, učesnik ili svedok, odgovoran ili ne, mora pri nesreći dozvoliti da bude legitimisan od strane za to ovlašcenih lica.

U odnosu na prethodna razmatranja, postoje i alternativna pravila ponašanja za skijaše, koja imaju tretman dopune FIS-ovih pravila za skijaše.

• Za "sportsko skijanje" izaberite stazu ili skijališta gde nema puno "običnih" skijaša.
• Pazite da na mestima mogućeg pada i zaustavljanja ne bude ljudi, prepreka ili opasnih strmina.
• Druge skijaše ili ljude na stazi zaobilazite u širokom luku.
• Ako ste u grupi nemojte se nabijati "u stado".
• Zaustavljanje uvek nosi mogućnost proklizavanja i pada. Zato ako ste u grupi, skijajte pored grupe i zaustavljajte ispod nje.
• Lako ćete se pridružiti grupi po zaustavljanju.
• Izvan skijališta, ili pri slaboj vidljivosti, uvek zaustavljajte iznad grupe.
• Pre skijanja se dobro razgibajte i zagrejte.
• Kada osetite umor i utrnulost smesta prestanite sa skijanjem.

br /

 
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


36. УСПОН НА РТАЊ

Више од хиљаду планинара са простора Балкана учествовала је на 36. Божићном успону на планину Ртањ. Међу њима је било и 20 чланова ПК Железничар 2006. Врање.

Био је то још један поход на Ртањ – врх Шиљак 1.565 м, ишло се северном страном од сепарације Мирово 560 м са висинском разликом од 1.005 м (укупно 5,7 км) и око четири сата успона са паузама (највећи део групе)док је један број планинара имао успон нешто лакшом стазом јужном страном из насеља Ртањ 640 м са висинском разликом од 925 м и око три сата успона.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq