Početna > Akcije > Izveštaji > ŠARA - TITOV VRH
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 1
LošeNajbolje 
Napisao Srboljub Nikolić   

ŠARA-TITOV VRH

Blizina Šar planine je uvek bila izazov za vranjske planinare. Prihvatili su ga i ovog maja meseca, kada po tradiciji Planinarsko društvo „Ljuboten“ iz Tetova organizuje uspon na Titov vrh.

Uoči te međunaroodne planinarske planinari SPID „Železničar 2006.“ iz Vranja i članovi planinarskog speleološkog društva DVIG iz Vladičinog Hana su imali pripremu na stazi Srednje Vodno – Matka kod Skoplja. Ova i za rekreativce divna staza, vodila je preko vrha Vodno. To je planina koja se uzdiže sa južnog dela skopske kotline. Od planinarskog doma Srednje Vodno, markirana staza ide kroz šumu, a zatim izlazi na greben, odakle se pruža prelep pogled na Skoplje i okolinu. Najviši vrh planine je Krstovar sa svojih 1066 metara, gde je 2002. godine podignut - Milenijumski krst, čelična konstrukcija visoka 66 metara, koja je danas najveći krst na svetu.

Od Srednjeg Vodnog do akumulacionog jezera Matka na reci Treska prešli smo stazu od 15 kilometara, dobrim delom kroz šumu, makadamskim putem. Staza je dobro markirana i vikendom mnogo posećena od građana Skoplja i drugih gradova. Najveće iskušenje za planinare bio je silazak u kanjon Matke. Sa pojedinih mesta pruža se fantastičan vidik na samo jezero, a onda i na Manastir Sveti Nikola Šiševski. Ukutkan kraj jedne litice bio je idealno mesto i za naš odmor. Uz hladnu česmu u dvorištu ručali smo i okrepili se za sam spust do jezera. Kraj brane čekali su nas čamdžije i prevezli na suprotnu stranu do Manastira Sveti Andreja.

Popova šapka, nedelja 29.maja jutro. U pola 7 po planu kod Hotela Popova Šapka na 1620 m n.v. otvorena je 30. jubilarna međunarodna akcija „Uspon na Titov vrh“. Kreću kolone planinara sa područja Balkana, među njima i 13 člana vranjskog SPID Železničar 2006. i 3 člana hanskog DVIGa. Prema procenama domaćina bilo je preko 1500 učesnika. Od Popove šapke do Titovog vrha uspon traje 4-5 sati gde se prelazi oko 11 km u jednom smeru. Međutim, ovoga puta staza je bila nešto izmenjena i u oba pravca sa povratkom do Popove Šapke dužina je bila oko 28 kilometara.

Titov vrh sa 2747 m je najviši vrh Šar planine i drugi po visini u Makedoniji. Nalazi se u središnjem delu planine na njenom najvišem delu gde se nalaze još dva vrha visine preko 2700 m. Na samom vrhu nalazi se monumentalna planinarska kamena kula koja je zaštitni znak ovog vrha. Sa vrha se pruža prelep pogled na okolne vrhove visine preko 2500m.

Izveštaj Srboljub Nikolić

Fotografije: Maja, Milan, Nemanja, Peđa i Srba

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq