Početna > Vesti iz društva > Izveštaj o radu društva 2011
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 
Napisao Srboljub Nikolić   

IZVEŠTAJ O RADU

SPID '' ŽELEZNIČAR 2006 '' VRANjE ZA 2011. GODINU


SPID '' ŽELEZNIČAR 2006 '' 2011. godinu je završio sa više od 80 akcija i pređenih preko 2500 kilometara.

U godini koja je za nas bila jubilarna, Društvo je nastavilo sa realizacijom planiranih zadataka i akcija i tako steklo zapaženo mesto,pre svega u Savezu a zatim i među  sportskim društvima u gradu.

Društvo je nastavilo saradnju u ovim aktivnostima sa državnim, društvenim i drugim organizacijama.

Time je steklo zavidnu popularnost u gradu , a kao rezultat svega toga  je omasovljenje društva pa sada brojimo više od 130 članova.

Društvo je imalo izbornu Skupštinu u novembru 2010.godine, na kojoj su analizirani rezultati rada tokom protekle četiri godine.

Nakon pozitivnih ocena, Skupština Društva je donela Program rada za sledeće četiri godine i izabrala rukovodstvo- Upravni odbor,Nadzorni odbor i Komisije.

Pored izbora organa upravljanja, Skupština je usvojila:

-Novi Statut Društva

-Program aktivnosti za naredne četiri godine

-Kodeks časti, pravila ponašanja planinara.

Donet je novi Statut društva, usaglašen sa važećim zakonskim propisima.

Stvoreni su svi uslovi za normalno funkcionisanje društva. Usvojen je plan akcija za 2011. godinu koji je počeo da se ostvaruje odmah početkom 2011.godine.

Ovim planom predviđena su učešća na:

-Međunarodnim akcijama

-Republičkim akcijama

-Tradicionalnim akcijama

-Lokalnim akcijama

-Akcijama na unapređenju staza i njihovom markiranju , za zaštitu prirode i unapređenju okoline kao i prirodnih izvora vode.

- Utvrđena je organizacija 50. Sleta železničarskih društava na Besnoj Kobili  i

- Vranjskog planinarskog Maratona.

 

 

Međunarodne akcije

Društvo je planiralo deset akcija , a ostvarilo šest.

Materijalni razlozi su uglavnom ti zbog kojih  nisu izvedene sve planirane akcije.

Akcije koje su izvedene:

1. Osogovske planine – Carev vrh, Ruen                                         Makedonija

2. Šar planina – Titov Vrh                                                     Makedonija

3. Elburs –  Damavand                                                                      Iran

4. Pirin – Vihren-Todorka                                                                 Bugarska

5. Vitoša – Crni Vrh                                                             Bugarska

6. Durmitor, Maglić                                                                Crna Gora,BiH

7. Olimp - Atos                                                                                   Grčka

8. Visoke Tatre                                                                                 Poljska

 

 

Republičke akcije

Učestvovali smo na osam republičkih akcija, a planirano je četrnaest.

Razlozi za neučestvovanje na svim akcijama su:

-           Neblagovremena priprema za učešće jer se vođe ovih akcija određuju veoma kasno pa su i pripreme kasnile.

-           Materijalni razlozi

Akcije na kojima smo učestvovali:

1.         Zimski uspon na Rtanj

2.         15. zimski uspon na Trem

3.         Fruškogorski maraton

4.         Transferzala Josip Pančić Kopaonik

5.         Susret planinara Carska Bara

6.         Pohod planinara na Kukavicu

7.         Jesenji uspon na Leskovik

8.         Dan  čistih planina Rajac

 

Tradicionalne akcije

Članovi Društva učestvovali su na devet tradicionalnih akcija od planirane dvadeset jedne.Razlozi su isti.

Učestvovali smo na tradicionalnim akcijama:

1.         Pozdrav proleću – Ozren, Leskovik

2.         Marš na Moriču – Morič Vlasotince,

3.         Jelašnička klisura – Sićevo

4.         Simonovićevi dani – Sombor

5.         Vranjski planinarski maraton

6.         Jesenji uspon Gudurički vrh

7.         Palićki susreti

8.         Noćni uspon na krov Vojvodine

9.         Avala iz četiri pravca

 

Smatramo da moramo da preuzmemo odgovornost za bolju organizaciju akcija, obezbeđenjem uslova za masovnije učešće pre svega pomoći oko troškova organizacije i na vreme odabrati vođe.

 

Učešće na lokalnim akcijama

Planom za 2011. godinu predviđene su i lokalne akcije i one su i izvedene.

Zbog obimnosti nećemo nabrojati sve, ali ćemo  priložiti plan za 2011. iz koga će se videti sve aktivnosti.

Blagovremena i dobra organizacija kao i najpovoljniji uslovi putovanja i boravka omogućili su  veći broj učesnika.

 

50. Slet Železničarskih sportsko – planinarskih društava na

Besnoj Kobili

Slet je održan od 30. 06. do 03.07. 2011. god na Besnoj Kobili, u Planinarskom domu.

Na Sletu je učestvovalo 16 planinarskih društava sa 126 učesnika.

Takmičenje je organizovano dva dana (planinarsko trčanje, skok u dalj, povlačenje konopca, rasklapanje šatora, bacanje kamena sa ramena).

Prvo mesto osvojila je ekipa iz Lajkovca.

Organizovano je pešačenje:

1.         Prvi dan na relaciji Planinarski dom – vrh Besne Kobile-48 planinara.

2.         Drugi dan na relaciji Nesvrta – vodopad Damnjanik-80 planinara.

Manji odaziv  bio je jer su bile loše vremenske prilike ( kiša, hladnoća…)

Na kraju Sleta podeljeni su pehari takmičarima i društvima, kao i zahvalnice.

Takođe, takmičari su videli film o našim akcijama i lepotama prirode juga Srbije pod nazivom  ''Nebu pod oblake'' i '' Dragulji juga'', autora Srboljuba Nikolića,našeg člana.

Kao i kod svake organizacije, bilo je manjih propusta pojedinih planinara, koji su prihvatili obaveze, ali ih nisu izvršili. Ipak, slet je sasvim uspeo, a propuste ćemo ispraviti u narednim akcijama.

 

5. Vranjski planinarski Maraton

Održan je 20. i 21. avgusta 2011. godine. Ove godine bio tradicionalna akcija zbog organizovanja Sleta Železničarskog društva.

Ističemo da je na maratonu učestvovalo 17 društava sa preko 100 planinara.

Veliku pomoć su nam pružili:

-           Gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić

-           Brigadni general Milosav Simović, komandant 4.brigade kopnene Vojske Srbije

-           Pekara ''Mita'' Vranjska Banja

-           Direktor Doma za studente i srednjoškolce Ljubiša Anđušević

-           Pojedinci (Staniša Stojanović,član društva koji je poklonio  med )

Zahvalnice su podeljene na bazenu kod Sportske hale uz muziku i prijatan provod.

Sve ocene bile su da je Maraton dobro oraganizovan i u potpunosti uspeo.

 

Rad Upravnog odbora

Upravni odbor održao je 16 sednica na kojima je, pored usvajanja plana aktivnosti za 2011.godinu  usvojio finansijski plan za 2011.i podelio zadatke . Aktivnim angažovanjem obezbeđena je i uređena kancelarija društva.

Donošene su Odluke za tekući rad društva.

Uspostavljena saradnja sa JP Skijalište ''Besna Kobila'' iz Vranja.

Nastavljena saradnja sa organima grada kao i sa savezima i društvima.

Upravni odbor nije  uvek radio u punom sastavu, ali je redovno i aktivno učestvovalo 5-6 članova UO.

Nekoliko članova iz objektivnih, ali i njihovih ličnih razloga nije učestvovalo u radu tokom dužeg perioda.

To je nesumljivo ometalo rad i stvorilo nezadovoljstvo kod aktivnih članova.

Ističemo problem nesređene dokumentacije (zapisnike, izveštaje,odluke … ), posebno finansijske dokumentacije.

Statut je jasno predvideo obaveze funkcionera i članova Upravnog odbora i oni su odgovorni za ukupno stanje u društvu.

Nažalost u Upravnom odboru kritičkih razgovora nije bilo jer neki odgovorni članovi nisu dolazili na sastanke i sa tom praksom mora da se hitno prekine..

Sada kada su se stvorili uslovi za rad (prostorije, kompjuter, štampač, registratori) svi pobrojani problemi moraće da se reše .

U prvoj polovini godine imali smo problem promene potpisa i samim tim prava na raspolaganje novčanim sredstvima društva.

Dobrom voljom bivšeg predsednika društva rešavali smo probleme pa je sada to rešeno.

 

Rad komisije društva

Upravni odbor je doneo odluku o formiranju Komisija radi boljeg rada Društva kao i uključivanje većeg broja članova u ovim aktivnostima.

Formirane su sledeće komisije:

1.         komisija za visokogorstvo

2.         komisija za rad sa omladinom

3.         komisija za propagandu

4.         komisija za ekologiju

5.         komisija za izlete i pohode

6.         komisija za orijentaciono takmičenje

Rad ovih komisija teško je oceniti za godinu dana. Neke od njih kao što su Komisija za propagandu, Komisija za visokogorstvo i Komisija za rad sa omladinom  radile su uspešno i obogatile rad društva.Druge polovično.Postoje planovi rada, predsednici su primili pisane odluke o njihovom postavljanju. Potrebno je da ozbiljnije rade u narednom periodu.

Kod komisija čiji je predsednik ili član prestao da se bavi planinarstvom potrebno je izvršiti promene.

Onima koji su opravdali očekivanja predloženo je da dopune svoje planove i ove godine nastave sa radom.

 

Saradnja sa drugim društvima

Posebno isticemo saradnju sa društvima iz Preševa, Vladičinog Hana i sa planinarima iz Surdulice.

Saradnja sa društvom iz Leskovca i i društvima iz Niša i Aleksinca bila je korektna.

Jedan broj članova ovih društava učestvovao je na mnogim akcijama, naročito onim koji su vezani za putovanje železnicom.

Društvo je spremno da podrži formiranje novih društava u onim  opštinama našeg okruga gde ona nisu formirana.

Sa udruženjima, posebno sa Udruženjima  potomaka od 1912 do 1918 naše društvo je ostvarilo odličnu saradnju.

Sa SUBNOR-om bi trebalo češće i konkretnije sarađivati naročito kod lokalnih akcija i naših tradicionalnih obilazaka spomenika i mesta gde su vođene bitke u vreme Drugog svetskog rata.

Posebno ističemo saradnju sa Sportskim savezom preko koga ide najveći priliv sredstava za naše društvo.

Imali smo potpuno razumevanje i podrušku gradonačelnika Miroljuba Stojčića i Zorana Antića predsednika Sportskog Saveza.

Sa Vojskom Srbije imamo već tradicionalnu saradnju. Brigadni general Milosav Simović nam je izašao u susret i pomogao u gotovo svim akcijama koje smo organizovali.

Ističemo saradnju sa Vranjskom Eparhijom i Vladikom Pahomijem, zatim sa Domom za studente i učenike i direktorom Ljubišom Anđuševićem,Direktorom Sportske Hale naročito za usluge na bazenu kod iste, pekarom ''Mita'',RTV Vranje, Omladinskim kulturnim centrom,Narodnim muzejom Vranje i dr.

 

Ostale aktivnosti društva

Protekla 2011. godina bila je jubilarna 5. godina od osnivanja našeg Društva.

Organizovana je izložba sa više od 350 fotografija snimljenih tokom svih 5 godina na akcijama u zemlji i inostranstvu.

Tom prilikom prikazan je film ''Nebu pod oblake'' autora i snimatelja , našeg planinara , Srboljuba Nikolića.

Takođe je štampan časopis u kome je vrlo znalački , kvalitetno i sadržajno prikazan rad društva za prethodnih 5 godina.

Ovaj časopis je uredio Srboljub  Nikolić i društvo mu na tome zahvaljuje.

Povodom godišnjice priredili smo i koktel na kome su uvaženi gosti kao i planinari našeg društva uz prijatan razgovor evocirali uspomene sa akcija.

Dan kasnije je organizovana večera za planinare, sa muzikom u sali Doma Vojske Srbije, gde smo proslavili peti jubilarni rođendan.

 

Konkretnija saradnja u prošloj godini bila je sa Udruženjem potomaka boraca u ratovima od 1912-1918.

Posebno se ističu:

-           poseta i polaganje cveća kraj spomenika kod Osatice na Dan oslobođenja  Vranja.

-           Poseta 4. brigadi kopnene Vojske Srbije na dan njihove slave. Članovi društva, nakon smotre u krugu kasarne razgledali su i Spomen sobu .

U organizaciji potomaka, članovi društva posetili su vojnu bazu ''Jug'' kod Bujanovca.

Planinari su zajedno sa Udruženjem potomaka 1912-1918 putovali do brda «Zebrnjak» kod Kumanova gde je spomenik palim ratnicima Kumanovske bitke iz Prvog balkanskog rata.

Naše društvo učestvovalo je na raznim takmičenjima u gradu.Pomenimo takmičenja u streljaštvu i  šahu gde su naše ekipe osvojile zavidno mesto.

Ističemo visoka priznanja članova našeg društva:

-kategorisani sportisti nacionalnog razreda (Zoran Pavlović i Ninoslav Trajković)

-U oblasti rekreativnog sporta najbolji sportisti grada Vranja za 2011.god: Maja Mitić,Ninoslav Trajković i Miloš Marković(sportska nada).

Uspeh našeg planinara Dragana Manasijevića koji je ponovio podvig i prepešačio super ultra maraton od 110 km na Fruškogorskom maratonu, ali je i ponovio rekord prepešačivši 1200 km tokom cele godine.

Članovi društva učestvovali su 2 dana na akciji pod nazivom ''Tužna Morava-očistimo Južnu Moravu'' kada je takođe zapažen naš rad .

 

Celokupnim angažovanjem tokom 2011.godine društvo je ispunilo ciljeve Plana aktivnosti za 2011 godine. Sada je neophodno da ostvarimo i sledeće zadatke:

-           Animiramo decu za aktivnije bavljenje sportom , obratimo punu pažnju na Transverzale E4 i E7, nove pešačke staze u našoj okolini, naročito staze za  akciju «Zebrnjak» 2012 godine, pojačamo saradnju sa drugim društvima, organima i organizacijama, podmladimo naše društvo, unapredimo vodičku službu i ukoliko ima prostora izgradimo nove česme.

Većim angažovanjem Upravnog odbora i komisija kao i većim interesovanjem i učešćem  članova društva ostvariće se sigurno još bolji rezultati.

 

SPID Železničar  2006 Vranje

Zaključne ocene i zadaci kluba

Na osnovu izveštaja o radu društva u 2011.godini Skupština društva ocenjuje i zaključuje:

1.Prihvata se izveštaj o radu društva u 2011.god. i ocenjuje uspešnim

2.Da bi društvo ostvarilo sve planirane zadatke koji proističu iz Programa za period 2011-2014.god. potrebno je da nadležni organi,a pre svega Upravni odbor,preduzme sve odogovarajuće mere,konkretizuje godišnji plan i stara se o njegovom potpunom izvršenju.

3.Upravni odbor mora da se konsoliduje tako što će predsednik,obaviti razgovore sa izabranim neaktivnim članovima odbora ili zameniti novim koji hoće da rade.

4.Rad u društvu je dobrovoljan, ali nosioci funkcija i odgovorni za njihovo izvršenje dužni su da savesno i odgovorno realizuju sve zadatke koje Statut predviđa ili ako ne mogu,potrebno ih je zameniti.

5.Skupština zaključuje da se finansijska i druga dokumentacija (zapisnici, odluke, i dr)savesno vode i propisno odlažu u fascikle na čuvanje.

6.Statutarna obaveza je da se članarina redovno izmiruje godišnje.

Upravni odbor Društva uredno će popisati i čuvati imovinu ako je moguće u kancelariji društva,a ono što nije moguće,kabasto čuvati na određenom mestu uz jasan popis imovine.Nijedna  se stvar ne može davati bez reversa o čemu će se starati  predsednik Upravnog odbora ili lice koje on odredi.

8.Skupština posebno zaključuje da se aktivnosti na republičkim akcijama  koje društvo organizuje blagovremeno i pedantno predvide,odrede nosioci  istih i realizuju onako kako su planirane.

U pitanju su 6.Planinarski maraton u Vranju i pohod na Zebrnjak kod Kumanova, kao međunarodna akcija.

9.Poseban je zadatak Upravnog odbora da utvrdi broj lica za vodiče koji su tu i koji su aktivni a za one koji zbog objektivnih razloga ne mogu da obavljaju ovu dužnost ,umiriti im članstvo.

Takođe Upravni odbor mora da  pošalje na obuku za vodiče nove članove o čemu će napraviti uvid u konkretne predloge.

10.Uspostaviti konkretniju saradnju sa PSS-om,vodičkom službom i zahtevati učešće naših delegata  u organima Saveza.

11.Skupština insistira na poštovanju kodeksa i odgovornog ponašanja članova,naročito izabranih funkcionera.

12.Nastaviti dobru saradnju sa svim pomenutim organima u Gradu,Vojsci Srbije,Udruženjima i ostalim sportskim društvima.

13.Razvijati duh planinarstva,visokogorstva i alpinizma,ljubav prema istim,naročito kod mladih ljudi.

 

Dodaj komentar


 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq