Početna > Akcije > Izveštaji > Goli Krš
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 
Napisao Srboljub Nikolić   

GOLI KRŠ BOR

Grupa naših planinara posle dužeg vremena ponovo se obrela u Timočkoj krajini. Prihvatili su poziv PSD „Crni vrh“ iz Bora da sa drugima iz Srbije podele napore i lepote Pohoda na Goli krš. Na ovoj dvodnevnoj republičkoj akciji učestvovalo je 25 klubova sa oko 250 planinara.

U petak prekonačismo 20.tak km od Bora u Osnovnoj školi u Donjoj Beloj reci, naravno u vrećama za spavanje, da bi ujutro nešto posle 9 sati kod Doma kulture bila otvorena akcija. Subota, cilj Goli krš. Tek na otvaranju  saznajemo da nas umesto najavljenih 13 čeka, možda i svih 20 km. Maršruta je bila Donja Bela reka – Golaja – Kurmaturu Lakuri – Stol – Planinarski dom Stol. Nije strašno, prevaljivali smo i mnogo više, ali ova junska zvezda uveliko prži. Nakon malog defilea kroz ovo lepo selo, prija hlad u dolini rečice, jer nas već tu čeka prvi uspon i susret sa kršem i krečnjačkim kamenjem i stenama sve do vrha.

Monotoniju razbija po neka livada, ali čini vam se da je to samo neka fatamorgana prema grebenima, posutim kamenjem, pa hodamo kao po jajima. Nema šta, tura izazovna i zahtevna, ne tako zbog dužine, koliko zbog terena, gde se mora paziti na svaki pogrešan korak. Izvora i pijaće vode nema nigde na stazi, pa nam na početku staze dobro dođoše hladni sok i pivo. A najbolje su prošli planinari koji su sa sobom vukli i po 5 litara vode. Bila je to garancija da se može stići do vrha Stol na 1156 m n.v. Prevalismo visinsku razliku od 917 metara. Gotovo celom dužinom staze nagrada za razbijene tabane i suncem opaljene glave bili su vidikovci na okolne planine kao što su Veliki krš, Malinik, Beljanica, Kučajske planine i Deli Jovan. Na idilična sela u dolinama. I na kopove rudarskog basena Bor. Silazeći ka Planinarskom domu Stol na 850 m n.v. uživamo u zvucima vlaških pesama i kola KUD „Bučje“, koja odjekuju svuda okolo. Planinari su na cilj u dom pristizali između 15 i 17 sati. Zaboravljali na umor i dehidraciju i hvatali se u kolo, a pod šatorom okrepili čuvenim planinarskim pasuljem. Subotnju noć provedosmo u domu, koji je na divnom mestu, okružen vrhovima, livadama i jezercetom. A pogled na Goli krš zlata vredan. Krajolik kao preslikan iz alpskih predela.

Nedelja jutro. Da nije hora žaba i ptica pevačica, rekli bi da smo u nekom manastiru. Nema mnogo vremena za kuliranje, jer u planu je uspon na Veliki krš. Manja grupa najupornijih planinara koji su ostali u 9 sati kreće preko prevoja Cepe. Još odatle puca pogled na pravi špalir vrhova tog masiva, koji neodoljivo podsećaju na Prokletije, Karanfile i Alpe. Staza je ovoga puta kraća, oko 8 km, sa usponom od 398 m. Najpre malo „livadarenje“, a onda kratko, ali slatko beše „grebanje“ pravo kroz šume. Domaćini nas vode još neispitanom i neobeleženom stazom, pa jedva nekako nađosmo prolaz kroz stenovite obronke do grebena. Do vrha Velikog krša ima još dosta hoda, a na samom početku grebena prava džungla od jorgovana, trnja i žbunja. Jedan od domaćih vodiča Vlada mačetom je krčio prolaz kroz neprohodni gustiš. Na vreme smo bili upozoreni da su gmizavci ovde kao domaće životinje, u šta se neki od učesnika i lično uveriše. Dobrim delom grebena hodali smo kao po žici, sa desne strane litice i provalije, a sa leva pitome i zelene šume i livade. Baš takav dvojaki utisak ostavlja masiv Velikog krša, dužine 8 km. Kad ga posmatrate sa istoka deluje divlje, atraktivno i impozantno, a sa zapada, iz pravca Bora sasvim druga slika, pitoma i zelena, bez oštrih oblika i obrisa. Hodajući grebenom naslađivali smo se fantastičnim i nezaboravnim pogledima na okolinu, tako da i ne primetismo kada se popesmo na najvišu kotu tog masiva na 1148 m n.v. Povratak je bio izmarkiranom stazom do prevoja Cepe nešto pre 13.30.

Sve u svemu, PSD „Crni vrh“ iz Bora beše dobar domaćin, posebna pohvala Borku Gajiću, legendi timočkog i srpskog planinarstva, vodiču Vladi i dečacima od 16 tak godina Urošu i Pavlu, koji su zadatke vodiča odradili profesionalno, s obzirom na njihove godine i

(ne)iskustvo. Pohvale zaslužuje i petoro planinara našeg kluba. Samo jedan od njih  nije popeo Goli krš, jednostavno nestalo mu vode pre završnog uspona, a svi su osvojili Veliki krš. Još jedno dragoceno iskustvo pešačenja po tropskoj žegi i kraškim terenima.

Mesto Zlot, dvadesetak kilometara od Bora. Kao šlag na tortu ovog pohoda bili su obilazak Lazareve pećine, najduže u Srbiji i jedne od mnogih u lancu Zlotskih pećina sa brojnim dvoranama i stalaktitima, kao i ostacima kostiju njenih nekadašnjih stanovnika, medveda i lavova. I Lazarevog kanjona, spomenika prirode prve kategorije, sa čijeg vidikovca prosto zastaje dah. Ko nije video ove prirodne fenomene propustio je mnogo!

Zapis i fotosi Srboljuba Nikolića

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=_qQnpNbfQjE

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Predstavnici Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje učestvovali su na proslavi 106. godišnjice velike Kumanovske bitke. Kraj spomen kosturnice odali su poštu i počast srpskim ratnicima, poginulim u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska je odnela veliku i veoma značajnu pobedu za oslobođenje južnih srpskih krajeva od Turaka.

http://bit.ly/V2QD3B


PROBIŠTIP - MONAŠKA PATEKA

Planinarski klub Železničar 2006. Vranje učestvovao je na međunarodnoj akciji Monaška pateka kod Probištipa.





Među 70 planinara iz Srbije i Makedonije na ovoj akciji je bilo i 18 članova našeg kluba. Domaćin i organizator ove međunarodne akcije bilo je Planinarsko društvo "Vrv Plavica" iz Probištipa. Staza je bila kružna oko ovog manastira ukupne dužine 9 km. Vodila je od manastira Lesnovo preko Ilievog vrha 1.070 m n.v., sa usputnim obilaskom više pećina iz kojih se vadio kamen za mlinove i pećinom Svetog Jovana Lesnovskog.

http://bit.ly/V2QSvq