PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 

 

ŠATOR

Šator je vaš prvi izbor za logor kada se planira kraće vikend penjanje u snegu. Lako se i brzo postavlja na utabanu i ravnu površinu snega, nešto veću od površine šatora. Štiti od hladnoće, vetra i padavina. Kada su okolnosti posebno kritične, šator može poslužiti kao zaklon i mnogo većem broju ljudi od nominalnog (4 u šator za dvoje...).

Šator se uvek postavlja na pažljivo odabranom mestu. Evo nekoliko saveta:

• Koristite teren kao vašu prednost: Izaberite mesto za šator koje je ravno ili što je moguće ravnije. Na taj način ćete sebi uštedeti ravnanje podloge i kopanje snega. Postavite se na mestu bezbednom od lavine, podalje od pukotina i streha. Pronađite poziciju koja je zaklonjena od dominantnog vetra (kako duvaju vetrovi videćete posnežnim oblicima na terenu). Ako je to nemoguće, bar se potrudite da ulaz stavite u zavetrinu. Izbegnite postavljanje šatora tako da je na mestu gde se stvaraju nanosi.

• Utabajte i poravnajte dovoljnu površinu za šator, za sidrišta i za vaše kretanje oko šatora. Posebnu pažnju posvetite poravnavanju i utabavanju površine pod šatorom. Grozno je spavati na kosini, isto koliko i spavati na džombama. Za ravnanje i glačanje mogu poslužiti lopata i skije. Brinite o tome, jer će se već posle prve noći podloga tako stvrdnuti da će popravke biti skoro nemoguće.

• Prokopajte rov za ulazak koji je bar oko pola metra dubine. Kada se šator podigne i dobro zategne biće vam kudi kamo lakše da ulazite i izlazite iz šatora kada imate ovakvo rovče. Pogodnost je i što možete sedeti u šatoru a noge komotno držati u rovu.

• Izgradite zidove od snega oko celog šatora, pogotovo ako je šator izložen vetru. Zidovi mogu biti od metra ili viši, i oni će vas sjajno štiti od vetra. Imaćete neku vrstu baštice (slika). Kada pravite zidove nemojte ih pribijati do šatora, već ih udaljite na približnu daljinu njihove visine (ako su zidovi od metra tada je potrbno da budu oko metar udaljeni od šatora), jer će vetar brzo naneti snega u ovu bašticu, a vi ne želite da se on nanese na šator.

Zimski logor

 

• Dobro zategnite šator po postavljanju. Vrlo je važno da sve u vezi šatora bude napeto i čvrsto. Krilo mora biti bez nabora, bez opuštenosti. Sva sidrišta moraju biti čvrsta i sve veze zategnute. Tek tako postavljen šator će omogućiti otpor vetru.

Postoji nekoliko saveta i trikova za sidrenje šatora u snegu, kada metalni ili plastični klinovi ne drže. Klinovi se mogu zameniti “mrtvacima”, kao što je kamen, kesa puna kamenja, drvo ili kesa puna nabijenog snega. Zakači prusik za “mrtvaka”, zakopaj ga u sneg, utabaj sneg iznad njega i poveži uzicu šatora sa prusikom. I sami klinovi se mogu koristiti kao “mrtvaci” ali se moraju postaviti horizontalno ili koso. (slika). Dobro je pripremiti “mrtvake“ unapred. Kao mrtvaci mogu biti korišćeni i cepini i krplje i ski štapovi...

Uzemljenje šatora

 

Kako bi ste imali relaksirajući boravak u zimskom šatoru potrebno je da usvojite neki kućni red. To će zavisiti od vremena, veličine šatora i iskustva i navika stanovnika. Mali šator može zančiti da će ranac spavati napolju. Ako u šatoru ima mesta i za vas i za stvari, tada će sve što se unosi morati da se čisti od snega. Slično je sa cipelama, potrebno ih je očistiti od snega i ubaciti u kese pre ubacivanja u šator. Cipele, kao i oprema mora biti očišćena i lepo upakovana tako da nema opasnosti da pocepa šator. Neka uvek ima jedna “domaćica”. To je onaj koji će brinuti o organizaciji stvari u šatoru.

Za vreme mećave se nećete bog zna kako naspavati jer ste prinuđeni da stalno čistite šator od snega. Ono što vam zadaje problem su nanosi snega, a ne onaj koji pada sa neba. Ako je vaše mesto dobro i ako imate zidove oko šatora ovaj će problem biti manji. Kada smo kod toga, problem nije u tome da će šator pući ili da će vam biti hladno već u tome da možete ostati bez vazduha. Ako mećava potraje vaš će šator polako nestajati pod snegom. Kada to počne da se događa vi ga lepo izvucite i postavite na površinu.

 

 

 

 
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq