Početna > O nama
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 9
LošeNajbolje 

O NAMA

Planinarski klub "Železničar 2006.“ u Vranju postoji i radi od 12.12. 2006. godine. Ima stotinu članova, uzrasta od 7 do 77 godina. Po svojim aktivnostima je u samom vrhu među planinarskim klubovima u Srbiji. Svake nedelje učestvuje na planinarskim pohodima, na lokalnim, republičkim, tradicionalnim, pa i međunarodnim.

Visokogorci PK "Železničar 2006." su osvojili najviši vrh Evrope Elbrus na Kavkazu, Afrike Kilimandžaro, krov Evrope Mon Blan, najviše vrhove italijanskih Alpa Gran Paradizo i Dolomita, Švajcarskih Alpa Materhorn i Austrijskih Alpa Gros Glokner i popeli najviši vrh Turske Ararat i Severne Afrike Džebel Tubkal - Atlas. Domogli su se i najviših vrhova Olimpa u Grčkoj, Rile, Pirina, Stare planine i Vitoše u Bugarskoj, Karpata u Rumuniji, Koraba, Pelistera, Osogovskih planina i Šare u Makedoniji i Prokletija i Durmitora u Crnoj Gori. Bili su šampioni na Sletu železničarskih planinarskih društava Srbije na Oblačinskom jezeru 2009. i u Somboru 2010.

Avgusta svake godine PK „Železničar 2006.“ organizuje Vranjski planinarski maraton koji okuplja oko 200 učesnika iz cele Srbije. Markirano je više planinarskih staza na području Pčinjskog okruga i izgrađene su tri česme. Trasiraju se deonice Evropskog pešačkog puta E-4 kroz jug Srbije. Razvija se duh planinarstva kod mladih, neguju se slobodarske tradicije srpskog naroda, organizuju se edukacije, upoznaju razni krajevi, ljudi i kulture, priređuju se druženja i podstiče pozitivna energija kod članova.



DRAGI PRIJATELJI

PK "Železničar 2006" Vranje svakog vikenda organizuje planinarske akcije.

Na tim izletima možete da doživite čari netaknute prirode. Da prolazite preko potoka, reka i kanjona. Da se uspinjete na planinske vrhove. Da zavirujete u pećine. Da posećujete mnoga istorijska mesta. Da se nadišete čistog planinskog vazduha i osetite mirise cveća. Da uživate u bogatstvu boja i prelepih vidika. Da u miru i tišini na trenutak zaboravite svakodnevne brige i obaveze. I da se družite i razmenjujete iskustva sa članovima brojne planinarske porodice Srbije, Balkana, Evrope i sveta.


ZATO

Pridružite nam se, sa nama je dan lepši!

Sastanci se održavaju u prostorijama kluba blok pošta - banka /stepenište od pekare kod Kuzmana/, svakog ponedeljka od 19 časova.


ČLANSTVO U 2018.

Ako želite da postanete član sve što treba da uradite je da dođete na sastanak kluba. Uplata donacije iznosi:

- za zaposlene i penzionere 600 dinara

- za nezaposlene 300 dinara

- deca, osnovci i srednješkolci plaćaju samo markicu Planinarskog saveza Srbije i knjižicu, a to je ukupno 500 dinara godišnje.

Napomena: Cena markice za tekuću godinu je 400 dinara.

Uplata za člansku knjižicu za 2018. je 100 dinara.

Broj računa 105 - 24159 - 11  PK "ŽELEZNIČAR 2006." VRANJE

Uplata je do 31.marta tekuće godine.

Za nove članove potrebna je jedna fotografija, a pristupnicu mogu dobiti kod sekretara kluba.

Upis članova vrši se tokom cele godine.

 
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq