Početna > Akcije > Najave > Maraton Kukavica 2017
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 
Napisao Srboljub Nikolić   

 


ПОЗИВНО ПИСМО

ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ ТРАДИЦИОНАЛНУ АКЦИЈУ

11. ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН“ И „24. ПОХОД НА КУКАВИЦУ“

ПОД НАЗИВОМ

Заједнички планинарски маратон:

део европског пешачког пута Е7 Лесковац – Врање“

26. - 27. 08. 2017. године

ПСК „Кукавица“ Лесковац и ПК „Железничар 2006“ Врање су организатори заједничке традиционалне акције под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пешачког пута Е7 Лесковац – Врање“. Основна идеја организације ове акције је промовисање европског пешачког пута Е7 који пролази кроз наше крајеве. Зато вас позивамо да дођете на наш маратон и поход, видите лепоте краја кроз који пролази пешачки пут, оцените квалитет урађеног и уживате у пешачењу кроз предивне пределе лесковачког и врањског планинског залеђа.

 

ПРОГРАМ:

ПЕТАК 25. август 2017. године

Дочек и смештај учесника Заједничког планинарског маратона у времену од 16:00 до 23:00 часа у просторијама Дома ученика „Сима Погачаревић'' Врање, ул. Моше Пијаде бр. 41. Могућ је смештај и у сопственим шаторима у дворишту дома.

СУБОТА 26. август 2017. године

  • 08:00 - 08:30 часова, скуп планинара, пријава и свечано отварање Заједничког планинарског маратона испред градске скупштине. Старт за све учеснике маратона је предвиђен са платоа испред градске скупштине одакле ће се организованим превозом поћи ка стартним локацијама обе стазе.

1.Стаза Mаратона (32 км) - Полазак је у 09:00 часова аутобусом испред градске скупштине. Пешачење почиње с планинарског превоја Гоч, иде поред планине Облик (1310 мнв), пролази кроз села Урманица и Крушева Глава и преко врха Лисац (Фурниште) се стиже на Кукавицу (односно до планинрског дома „Прека вода“ 1270 мнв). Дужина стазе је око 32 км са висинском разликом око 650 м;

2.Планинарска стаза (17 км) - Полазак је исто у 09:00 часова. Аутобусима је превоз планинара до села Власе одакле ће се пешачити кроз село Крушева Глава, попети на врх Лисац. На том месту се стаза спаја са европским пешачким путем Е7 и маратонском стазом а одатле се стиже на Кукавицу (односно до планинрског дома „Прека вода“ 1270 мнв). Стаза је дужине око 17 км са висинском разликом око 850 м;

НЕДЕЉА 27. август 2017. године

1. Стаза Похода (8 км) - Полазак је у 09:00 часова. Из планинарског дома „Прека вода“ (1270 мнв) – до врха Влајна (1442 мнв) Кукавица – спуст према делу Вртешка (1343 мнв) – преко Свињарника (1200 мнв) – и Јасичког рида – до хотела „Влаина“ на Јасичком равништу где је завршетак акције. Стаза је дужине 8 км са висинском разликом око 1100 м у спуштању.

Крај акције ће бити на платоу хотела „Влаина“ одакле ће се планинари сопственим превозом одвести својим кућама.

Након завршетка акције препоручујемо учесницима похода и маратона предах у најлепшем делу планине Кукавице – кањону реке Вучјанке. Ту се налази и једна од најстаријих хидроелектрана у Србији. Почела је са радом 1903. год. и још увек ради, па се учесницима похода пружа прилика да се упознају са њеним историјатом. Поред хидроелектране такође се може разгледати и посетити црква Св. Јована Крститеља и десетак воденица поточара из 19. века.

НАПОМЕНА: Стазе заједничког маратона и похода пролазе кроз шумовите пределе, планинарским стазама и пределима обраслим ниским растињем. На стази имa воде али због могуће врућине се препоручије да свако понесе по 2 литара воде.

СМЕШТАЈ:

ПЕТАК 25. август 2017. године

У дому ученика ''Сима Погачаревић'' у Врању.

  • у трокреветним собама 750,00 динара,

  • у сали Дома 250,00 динара, потребно је понети подметач и вреће за спавање,

  • у сопственим шаторима у дворишту дома ученика је бесплатно.

СУБОТА 26. август 2017. године

У планинарском дому ''Прека Вода'' на Кукавици (број места је ограничен).

  • У планинарском дому „Прека вода“, по цени од 500 динара са плаћеном чланарином за 2017. год. односно 600 динара за учеснике без плаћене чланарине, за једну ноћ по учеснику уз претходну пријаву, са уплатом на жиро рачун бр. 160-18340-55, ПСК „Кукавица“ Лесковац. Капацитет дома и помоћног објекта је 86 лежајева у вишекреветним собама

  • У поткровљу 200 динара (потребна врећа за спавање)

  • Смештај учесника у дому, по редоследу пријављивања.

  • У сопственим шаторима учесника похода са опремом за ноћење. Поред дома је погодан терен за постављање већег броја шатора. Овај простор је осветљен и има воду за пиће. Накнада за постављање шатора је 60 динара по особи.

  • ИСХРАНА:

  • Организатор обезбеђује бесплатан ручак у суботу 26.08.2017. год., за све учеснике који се пријаве до 22.08.2017. год.

  • Организатор обезбеђује вечеру за суботу и доручак у недељу за све учеснике који се пријаве до 22.08.2017. год.

    • Цена вечере је 250 дин. а доручка 150 дин.

Напомена: Прибор за јело није неопходан. Не постоји могућност коришћења кухиње за припремање понете хране, за време трајања ове акције.

У суботу је организовано дружење у вечерњим сатима уз логорску ватру и музику.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: Молимо да пријаве учесника доставите на предвиђеном обрасцу Планинарског Савеза Србије, који је у прилогу позивног писма. Ради сагледавања броја учесника молимо вас да пријаве (писане, мејлом или телефоном) доставите најкасније до 22.08.2017. године.

ПРЕВОЗ:

У суботу 26.08.2017. године биће организован бесплатан аутобуски превоз на релацији Врање – Гоч – Власе.

Осим превоза учесника до полазних тачака стаза, у суботу и недељу биће организован превоз опреме (вреће, шатори, ранци и тсл.) од Врања до дома на Кукавици и од дома до хотела „Влаина“ на Јасичком равништу.

Напомена: Скрећемо пажњу да се вашим превозом долази до Врања а одлази из Вучја (код мотела „Влаина“) које је удаљено од Лесковца око 30 км. (предлажемо да возаће сместите у Дом ученика у Врању).

НАПОМЕНА: За СВЕ стазе је потребна планинарска опрема за летње услове. Сви планинари узимају учешће на сопствену одговорност и лично су одговорни за своје психо-физичко и здравствено стање.

ДОБРОДОШЛИ НА ЗАЈЕДНИЧКИ ПОХОД И МАРАТОН!

ИНФОРМАЦИЈЕ на телефоне:

Врање: Лесковац:

Срђан Стошић – Јежа 064/ 836 78 65 Јелица Драшковић 065/810 84 44

Станиша Марковић 069/ 219 46 50 Дејан Савић 063/244 217


 

Dodaj komentar


 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq