Početna > Boravak u planini
Boravak u planini


PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 9
LošeNajbolje 
Napisao Srboljub Nikolić   

 

Ranac

osnovni ranac min. 60 l, standardno 80 l

mali ranac 20-30 l

Obuća

gojzerice ili vojničke čizme, eventualno trekerice

planinarske kamašne

gumene čizme##pećina

patike za logor / rezervu

(papuče za logor)

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

 

BORAVAK U PLANINI

UVOD

Boravak u planini je, kao i planinarstvo u celini, deo uživanja, deo cele priče. Možete sebi olakšati život ako naučite veštinu logorovanja i pripremanja hrane u planini, ako naučite da bivakujete spasićete si glavu, ako znate da nađete pravi put i da lako stignete do željenog odredišta uživaćete i bićete spremniji za uspone.

Penjanje i osvajanje vrhova je jedna stvar. Dolazak do smeri, ili do objekta aktivnosti, iz kola je sasvim druga stvar. Ponekad i ponegde se to naziva pristup smeri. Pod boravkom u planini podrazumevamo upravo ovaj drugi deo. Potrebno je izaći iz kola ili drugog transportnog sredstva, natovariti sve stvari za boravak u planini i pronaći put do odredišta preko potoka, šiblja, šume, staza i bogaza, snega i ko zna čega još. Možda je potrebno ići i više od jednog dana. Možda se na odredištu mora postaviti logor. Možda će morati da se bivakuje.

Dugo vremena je klasično planinarstvo značilo baš to: Biti u planini. Danas se to može zvati trekingom. Dakle vi nemate nameru da penjete u steni, niti da se spuštate u podzemlje, niti da po snegu i ledu osvajate vrh. Vi samo hoćete da budete u planini, da je obiđete, uživate u njoj. Sada govorimo upravo o tome. Za one koji imaju dalje namere boravak u planini i probijanje do odredišta je nužnost i tek početna faza u ostvarenju ciljeva.

Neki sportski penjači, na primer, naporno hodanje i neudoban boravak u planini često smatraju nužnim zlom. Neki od njih nimalo ne uživaju u pejzažima, u okruženju. Oni prosto žele da penju u steni, i to što pre. U stvari, takvi penjači bi najradije tražili da se do same stene probije put, napravi odmaralište i praking u podnožju stene. Takve molimo da odmah preskoče ovo poglavlje (po mogućnosti neka zatvore i ovu knjigu) ili da pod hitno promene svoj stav.

 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 8
LošeNajbolje 

Planinarenje zimi je prirodan nastavak bilo kakvog planinarenja i penjanja u ostalim sezonama. Mnoge tehike i oprema su isti, isti su ciljevi i zadovoljstvo koje dobijate. Samo je malo kompleksnije, komplikovanije, teže, ali zato je pred vama planina koju nećete prepoznati u bilo kom sledećem trenutku. Ovo poglavlje prolazi kroz neke osnovne teme i pitanja koje su već obrađene ranijim poglavljima, ali pokriva samo ono što je posebno za planinu zimi.

 

Odeća

Kada ste dovoljan broj puta bili u planini, u bilo koje godišnje doba, znate da se suočavate sa najrazličitijim vremenskim uslovima. Slično tome, najveći broj najboljih zimskih uspona obavlja se po vremenu koje vrlo liči na proleće. Vaša je odeća, međutim, napravljena da izdrži oba ekstrema - vrućinu i hladnoću.

Za zimske uslove početna tačka je ono što bi ste imali na sebi leti. Počinje se sa slojem donjeg veša koji je do tela, prijatan i koji vas drži suvim od znoja. Sledi topli sloj - debeo onoliko koliko su hladni uslovi u kojima ste. Konačno dolazi sloj otporan na spoljašnju vlagu i vetar - vetrovka. Koliko ćete dodatne odeće poneti i koje vrste, zavisi od toga kakve uslove očekujete na odredištu. Dodatni sintetički slojevu su dobri ako vas očekuje hladno i vlažno okruženje. Tamo gde je zima hladnija i suvlja možete uživati u laganosti i toplini perja koje mora biti suvo.

Opasnost pothlađivanja usled vetra znači da morate imati kompletan sloj koji štiti od vetra zimi. Ovaj sloj je uvek površinski i mora biti dovoljno širok i udoban da ispod njega stanu svi topli slojevi. Još nešto, ovaj sloj mora biti kompaktan tako da predstavlja štit za celo telo - bez izuzetaka. Materijali su razni i imaju svoje kvalitete i mane. Vaša odluka zavisi od želja, novčanika i preporuke iskusnijih.

 
PDF Štampa El. pošta

 

Planinari ulaze u poseban svet truda, upornosti i požrtvovanja kada se odluče za zimsko ili ekspediciono planinarenje i penjanje. Postoje ogromne razlike između vikend terena i penjanja, koji su najčešća vrsta penjanja i planinarenja, od planinarenja i penjanja zimi ili u okviru ekspedicija, bilo da je reč o ozbiljnim amaterskim pokušajima ili profesionalnim ekspedicijama. Zimski uslovi su bitno suroviji, elementarniji i zahtevniji. Potrebna je posebna oprema, visok stepen veštine, ogromno iskustvo i znanje i, iznad svega, strahovita volja za uspehom. Ekspedicijsko penjanje je posebna dimenzija. Tu se zahteva svo znanje zimskog alpinizma ali i organizacija i logistika za dugotrajno putovanje u drugoj zemlji.

Vreme postaje jedan od ključnih činilaca planina zimi. Ono bitno dobija na vrednosti. Na tipičnom vikend planiarenju leti vreme je retko činilac koji će presuditi. Uostalom uvek se može ići sledećeg vikenda. Ako se tokom boravka pogorša vreme vama će biti neprijatnije za završetak penjanja ili silazak, a imaćete i malo mokrog hoda do kola. Zimi, međutim, pitanje je šta je lepo a šta loše vreme. Na kraju krajeva, lepo vreme je malo verovatno a to će frustrirati planinare koji su žrtvovali dug i težak put, novac, vreme i energiju da stignu do mesta na kome su. U svojoj želji i ljutnji oni će pokušati uspon i po lošem vremenu, uprkos prognozi. Stići ćemo – reći će – možemo mi to. Ako je vreme zaista loše, i samo povlačenje i dolazak do kola ili bezbednog mesta može postati epika – tragična priča. Sve je tu: lutanje po naljućenoj divljini, hladnoća, slaba vidljivost, snežne strehe, smetovi, lavine…samo recite. Na ekspedicijama planinari retko, ako ikada, imaju priliku da biraju vreme. Oni su tu po najboljim prognozama. Tu je tek puno uloženo, tako da jednom po napuštanju grada detaljni plan i program postaje biblija i vremenski uslovi postaju stanje sa kojim se ima nositi, kao i svaka druga prepreka na putu.

Ekstremi vrućeg i hladnog su uobičajeni. Vi zimi očekujete hladnoću, pripremljeni ste za nju. Ipak, zimi može biti i toplo. Kada sine dan bez vetra i bez oblaka, na površini snega pod reflektujućim suncem može biti jako toplo - za kratke rukave. Već u sledećem trenutku, kada naiđe neki oblak, postaje potpuno ledeno. Noću, pogotovo kada je vedro, hladnoća će dati vrlo ozbiljan test svakoj vreći.

 
PDF Štampa El. pošta

 

KUVALICE - PRIMUSI

Razne vrste kuvalice su nunost vašeg boravka u planini, osim ako ste sigurni da ćete biti u domu sa šporetom ili u nekom od katuna sa šporetom ili pećkom. Nemojte se uzdati u vatru, niti u dovoljnu količinu drva. Primus ima neznatan uticaj na okruženje, sasvim je lagan i zgodan za pakovanje. Najlepše je što može opslužiti 2-3 čoveka.

Podsetite se primusa iz poglavlja o opremi. Tek kada to znate nastavite ovde.

Uvek proverite svoj novi primus kod kuće pre nego što pođete. Ako je vaš primus već korišćen, onda je nužno da ga malo očistite i proverite funkcionalnost. Primus koji se dobro održava potrajaće godinama. Čistite primus od prljavštine, kamenca i taloga na gorioniku.

Ako morate kuvati po vetru, bićete višestruko nagrađeni ako ste poneli zaštitnik od vetra. Ako nemate zaštitinik improvizujte ga od nečega. Većina planinarskih primusa može prokuvati 1 litar vode za 4-8 minuta na normalnom pritisku. Ukoliko duva vetar i primus nije zaštićen ista količina vode kuvaće tek za 25 minuta.

Postoji nekoliko prostih operacija koje možete preduzeti kako bi izbegli prevrtanje činije sa vodom ili hranom sa primusa. Proverite stabilnost primusa. Nađite ravno parče tla. Potkajlujte malo celu stvar. Proverite da li je metalni držač činije čvrsto uglavljen i dobro raspoređen. Ukoliko ga stavljate na sneg, postarajte se da ga izolujete nečim.

Vatra koja direktno greje činiju je najbolja kada hoćete da kuvate vodu ili topite sneg. Međutim, ako vam je cilj da podgrejete neku hranu, tada morate smisliti način da oterate direktnu vatru sa činije. Probajte sa metalnom podloškom. Tako ste dobili ringlu. Mnogi primusi imaju i ventil kojim se kontroliše jačina plamena. Iskoristite to pa regulišite zagrevanje.

Ako imate primus na beli gas, koristite sa za njega predviđeno gorivo, tako neće dolaziti do “varenja” primusa, povećanog pritiska ili oslobađanja otrovnih gasova. Primusi na butanske kartuše su vrlo zahvalni, ali su kartuše prilično kabaste i često ćete ih zateći kao đubre na mestima gde se često logoruje. Nosite prazne kartuše sa sobom. Uvek menjajte kartuše na otvorenom prostoru jer zaostali gas može napraviti požar. Čvrsto gorivo, kao što su sveće ili “konzerve toplote” nalaze svoju primenu kao inicijatori vatre i eventualno podgrevanje primusa. Ovakve stvari su jeftine ali imaju vrlo ograničenu toplotnu moć. Nisu baš za kuvanje. Nosićete ih samo za nuždu i kao minimalnu rezervu.

 
PDF Štampa El. pošta

 

POTREPŠTINE ZA KUVANJE I ISHRANU

Prvo pogledajte opis ove vrste opreme u poglavlju sa opremom.

Najjednostavniji pribor za ishranu je kašika i jedna velika šolja (ili manja šerpica). Ekstra činija ili tanjir će služiti onima koji su malo razmaženiji. Veličina šerpi zavisiće od vrste putovanja i dogovora sa grupom, ali će vam trebati bar dve šerpice, jedna za hranu i jedna za vodu. To možete svesti na jednu ukoliko koristite gotova jela u sopstvenoj ambalaži. Ne zaboravite drške, štipaljke za šerpe, zaštitni omotač za primus i krpu.

Šta god da imate, neka to bude lagano, trajano i zgodan za pakovanje i nošenje.

 

 
PDF Štampa El. pošta

VELIKA VISINA

Kuvanje na velikim visinama često je vrlo komplikovano kako zbog topljenja snega, tako i zbog snišenih temperatura ključanja vode. Recepture za jela se menjaju drastično. Stalno imajte na umu da ono to je 1 minut na normalnoj visini treba da bude 2 na 2.000 metara, a kako idete više tako se vreme produžava. U stvari, tačka ključanja se snižava tako da je umesto uobičajenih 100 stepeni ona sve niža. Ovo se dešava zbog manjeg atmosferskog pritiska. Ako računate sa našim planinama, tada ovo nije jako kritično. Donja tabela pokazuje ovu zavisnost:

 
PDF Štampa El. pošta


Doručak

Kada ste u žurbi da pođete, doručak je, u stvari, predjelo ručka. Za brzi doručak prepakujte standardni obrok pre polaska tako da u kesicu odmerite malo cerealija, suvog grožđa i koštunjavca, dodate mleka u prahu i šećera. Nazovite to kesicom za jedan doručak. Kada želite hladan doručak sipajte hladnu vodu, za topao sipajte toplu. Ako želite različite ukuse možete menjati cerealije, voće ili koštunjavce. Možda dodate i nešto čokoladno.

Ručak i grickanje

Čim ste završili sa doručkom i krenuli, počinje ručak i traje tokom celog vašeg puta. Jedite po malo i jedite često. Treba da imate dovoljno hrane obzirom da je pola vaših dnevnih potreba u ručku i grickalicama.

Ideja je da se pomeša svašta od finih stvarčica kao što su koštunjavci (orasi, badem, lešnik...), suvo voće (grožđe, banane, kajsije, jabuke...) i zrnevlje (kikiriki, grašak, krekerčići, leblebije...). Napravite koktel po volji. Jedna šaka je jedna grickalica, više šaka je obrok. U ovu svrhu su odlične i čokoladice i druge konditorije (sniker, mars, nuts, bonžita...). Ima tu i raznih energetskih tabli različitih proizvođača i vrsta.

Vaš osnovni ručak obuhvata nešto od narednog:

 

  • Proteini: konzervisano meso i riba, pršuta, salama ili kobasica, sir, semenje..
  • Hleb: crni hleb, cerealije, krekeri, tost, čips...
  • Šećer: kolačići, čokolada, konditorije,
  • Voće: sveže voće, voćne table, pekmez, sušeno voće
  • Povrće: sveža šargarepa, celer, krastavci, paprika, sušeno povrće
 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 3
LošeNajbolje 

 

PLANIRANJE ISHRANE

Ukoliko uložite dovoljno napora u razmišljanju i planiranju ishrane nećete imati mnogo problema oko dobijanja prave kombinacije za optimalne performanse i ukus, bez obzira da li idete n dan ili na nedelju dana. Kao grubi okvir za razmišljanje potrebno je obezbediti oko 750 grama hrane po čoveku dnevno. Ovaj podatak uzmite grubo i vrlo uslovno.

Na vrlo kratkim boravcima možete poneti sendviče od kuće, sveže voće i povrće, ili bilo šta drugo. Za boravak duži od 3 dana razmislite o poziciji baznog logora tako da može koristiti prodavnice iz civilizacije.

Prilikom pripremanja i konzumiranja hrane najbitnije je racionalno korišćenje zagrejane vode i goriva. Tzv. kuvanje u šolji je termin koji se odnosi na razna instant jela koja se jedu iz vaše šolje, dok će veća posuda imati samo zagrejanu vodu. Prosto jedite jedno jelo za drugim, iz iste šolje, dolivajući vodu iz posude. Ovaj sistem radi OK kada su u pitanju jela-za-jednog.

Za duža ili komplikovanija putovanja pakovanja i težina hrane postaju kritična. Sušena i dehidrirana hrana, instant jela, i slična hrana dolaze na prvo mesto jer su lagana opcija i zgodna za pakovanje. Mnoga od tih jela nisu ni malo bezukusna. Postarajte se da te suve i dehidrirane varijante ne zahtevaju neko komplikovano i dugo kuvanje. Najbolje je imati instant hranu, ona ne zahteva vrelu vodu. Kvalitet ovakvih proizvoda se stalno popravlja. Pazite na ambalažu u kojoj se oni dobijaju. Da li je ekološka, da li može goreti, da li je laka i zgodna za pakovanje i nošenje kada je puna i kada je prazna. Ova vrsta hrane jeste skupa, ali je izvanredno zgodna. Neke varijante je dovoljno potopiti u vodu i jesti iz sopstvene ambalaže. Potražite razne prodavnice bio hrane i pronađite sušeno voće i povrće.

 
PDF Štampa El. pošta

 

VODA

Voda je podjednako bitna za život kao i vazduh. Potrebna je za metaboličke procese, pravljenje energije, kontrolu temperature jezgra i tela i za elimisanje metaboličkih otpada. Tokom zamornih aktivnosti, posebno na velikim visinama, količina tečnosti izgubljena kroz znojenje i isparavanje vlage iz pluća (disanje) može biti i 4 litra dnevno.

Ukoliko se izgubi značajna količina telesne tečnosti i ista ne nadoknadi, poremeti se hemijska ravnoteža organizma i bolest je verovatnija. Vaše telo će izdržati relativno dugo bez hrane, ali ne i bez vode. Posle napornog vežbanja ili dnevne aktivnosti, nadomestite tečnost i ugljene hidrate što je pre moguće. Zatim nastavite sa nadomeštanjem tečnosti tokom večeri i noći u toku pripreme za sutrašnji dan.

Trebali bi da unosite bar oko 2 litra tečnosti dnevno ako vam je radni dan oko 12 sati po toplom vremenu. Za dugotrajnije ili intenzivnije aktivnosti trebaće vem do 5 litara tečnosti dnevno.

Gubitak soli, kao posledica obimnog znojenja, normalno nije problem, jer se potrebne mineralne soli prirodno nadomešćuju normalnom izbalansiranom ishranom. Ako vas brine unos soli koristite razne sportske napitke kojima se pored tečnosti nadomešćuju soli, minerali, kalorije i šećer.

 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 10
LošeNajbolje 

 

SASTAV HRANE

Svaka od tri osnovne komponente hrane – ugljeni hidrati, proteini, masti – obezbeđuju energiju, i svaka od njih mora biti zastupljena u približno odgovarajućim količinama kako bi imali zdrav um i zdravo telo. Planinari mogu konzumirati i do 6000 kalorija dnevno, verovatno i više za one veće i ješnije. Sami ćete morati da se odlučite šta je za vas potrebno i dovoljno u zavisnosti od težine aktivnosti, sopstvenih navika i apetita, težine, metabolizma i stanja kondicije.

Ugljeni hidrati su činilac koji naš organizam najlakše pretvara u energiju, tako da bi oni trebali da čine najveću količinu kalorija koju unosite u sebe. Hrana koja ima najviše ugljenih hidrata bogata je vitaminima, mineralima, proterinima, vlaknima, vodom i osnovnim mastima. Dobri izvori ugljenih hidrata su sadržani u žitaricama, grožđu, pirinču, krompiru, cerealijama, pasti, hlebu, krekerima i granulatnim tablama. Jedite male količine ali jedite često kako bi zadržali snagu, jedrinu, bodrost i izdržljivost.

Proteini su važni i moraju se uključiti u vaš jelovnik. Dnevne potrebe za proteinima su konstantne i manje ili više nezavisne od aktivnosti kojom se bavite. Vaš organizam ne može skladištiti proteine, tako da kada su vaše potrebe zadovoljene, višak se pretvara u energiju ili se prave masti. Hrana sa visokim procentom proteina uključuje sir, kikiriki buter, koštunjavce (orah, lešnik, badem...), meso u raznim vrstama, mleko i jaja u raznim vrstama, gotova jela sa mesom ili sirom...

Masti su bitan izvor energije, posebno one dugoročne. Tokom umerene mišićne aktivnosti telesna energija se crpi podjednako iz rezervi ugljenih hidrata i masti. Masti se prirodno pojavljuju u malim količinama u povrću, grožđu, pasulju, tako da kada se ovo kombinuje sa ribom ili goveđim krtim mesom, vaše se potrebe za mastima lako zadovolje. Hrana sa visokim procentom masti obuhvata buter, margarin, koštunjavce, slaninu, salame, sardine, ulje, meso, jaja, semenje i sir. Masti u hrani služe i drugim svrhama osim obezbeđenja energije. Uskladištena telesna mast čuva vitalne organe od šoka i izoluje ih od hladnoće i toplote.

Jesti za izdržljivost

Koliko je vaš organizam efikasan u korišćenju sopstvene energije zavisi od vaše kondicije, odmornosti i načina ishrane. Ukoliko je vaša kondicija bolja, utoliko će vaše telo biti efikasnije u stvaranju i korišćenju energije koju obezbeđuju hrana i voda. Odmoran i sit čovek ima mnogo manje šanse da se isrpi, pregreje, pothladi ili razboli od onoga ko je gladan ili neispavan. Zapamtite, budite u formi da bi ste mogli, spavajte i jedite da bi ste izdržali.

 

 
«PočetakPrethodna123SledećaKraj»

Strana 1 od 3
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq