Početna > Boravak u planini
Boravak u planini


PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 9
LošeNajbolje 
Napisao Srboljub Nikolić   

 

Ranac

osnovni ranac min. 60 l, standardno 80 l

mali ranac 20-30 l

Obuća

gojzerice ili vojničke čizme, eventualno trekerice

planinarske kamašne

gumene čizme##pećina

patike za logor / rezervu

(papuče za logor)

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

 

BORAVAK U PLANINI

UVOD

Boravak u planini je, kao i planinarstvo u celini, deo uživanja, deo cele priče. Možete sebi olakšati život ako naučite veštinu logorovanja i pripremanja hrane u planini, ako naučite da bivakujete spasićete si glavu, ako znate da nađete pravi put i da lako stignete do željenog odredišta uživaćete i bićete spremniji za uspone.

Penjanje i osvajanje vrhova je jedna stvar. Dolazak do smeri, ili do objekta aktivnosti, iz kola je sasvim druga stvar. Ponekad i ponegde se to naziva pristup smeri. Pod boravkom u planini podrazumevamo upravo ovaj drugi deo. Potrebno je izaći iz kola ili drugog transportnog sredstva, natovariti sve stvari za boravak u planini i pronaći put do odredišta preko potoka, šiblja, šume, staza i bogaza, snega i ko zna čega još. Možda je potrebno ići i više od jednog dana. Možda se na odredištu mora postaviti logor. Možda će morati da se bivakuje.

Dugo vremena je klasično planinarstvo značilo baš to: Biti u planini. Danas se to može zvati trekingom. Dakle vi nemate nameru da penjete u steni, niti da se spuštate u podzemlje, niti da po snegu i ledu osvajate vrh. Vi samo hoćete da budete u planini, da je obiđete, uživate u njoj. Sada govorimo upravo o tome. Za one koji imaju dalje namere boravak u planini i probijanje do odredišta je nužnost i tek početna faza u ostvarenju ciljeva.

Neki sportski penjači, na primer, naporno hodanje i neudoban boravak u planini često smatraju nužnim zlom. Neki od njih nimalo ne uživaju u pejzažima, u okruženju. Oni prosto žele da penju u steni, i to što pre. U stvari, takvi penjači bi najradije tražili da se do same stene probije put, napravi odmaralište i praking u podnožju stene. Takve molimo da odmah preskoče ovo poglavlje (po mogućnosti neka zatvore i ovu knjigu) ili da pod hitno promene svoj stav.

 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 8
LošeNajbolje 

Planinarenje zimi je prirodan nastavak bilo kakvog planinarenja i penjanja u ostalim sezonama. Mnoge tehike i oprema su isti, isti su ciljevi i zadovoljstvo koje dobijate. Samo je malo kompleksnije, komplikovanije, teže, ali zato je pred vama planina koju nećete prepoznati u bilo kom sledećem trenutku. Ovo poglavlje prolazi kroz neke osnovne teme i pitanja koje su već obrađene ranijim poglavljima, ali pokriva samo ono što je posebno za planinu zimi.

 

Odeća

Kada ste dovoljan broj puta bili u planini, u bilo koje godišnje doba, znate da se suočavate sa najrazličitijim vremenskim uslovima. Slično tome, najveći broj najboljih zimskih uspona obavlja se po vremenu koje vrlo liči na proleće. Vaša je odeća, međutim, napravljena da izdrži oba ekstrema - vrućinu i hladnoću.

Za zimske uslove početna tačka je ono što bi ste imali na sebi leti. Počinje se sa slojem donjeg veša koji je do tela, prijatan i koji vas drži suvim od znoja. Sledi topli sloj - debeo onoliko koliko su hladni uslovi u kojima ste. Konačno dolazi sloj otporan na spoljašnju vlagu i vetar - vetrovka. Koliko ćete dodatne odeće poneti i koje vrste, zavisi od toga kakve uslove očekujete na odredištu. Dodatni sintetički slojevu su dobri ako vas očekuje hladno i vlažno okruženje. Tamo gde je zima hladnija i suvlja možete uživati u laganosti i toplini perja koje mora biti suvo.

Opasnost pothlađivanja usled vetra znači da morate imati kompletan sloj koji štiti od vetra zimi. Ovaj sloj je uvek površinski i mora biti dovoljno širok i udoban da ispod njega stanu svi topli slojevi. Još nešto, ovaj sloj mora biti kompaktan tako da predstavlja štit za celo telo - bez izuzetaka. Materijali su razni i imaju svoje kvalitete i mane. Vaša odluka zavisi od želja, novčanika i preporuke iskusnijih.

 
PDF Štampa El. pošta

 

Planinari ulaze u poseban svet truda, upornosti i požrtvovanja kada se odluče za zimsko ili ekspediciono planinarenje i penjanje. Postoje ogromne razlike između vikend terena i penjanja, koji su najčešća vrsta penjanja i planinarenja, od planinarenja i penjanja zimi ili u okviru ekspedicija, bilo da je reč o ozbiljnim amaterskim pokušajima ili profesionalnim ekspedicijama. Zimski uslovi su bitno suroviji, elementarniji i zahtevniji. Potrebna je posebna oprema, visok stepen veštine, ogromno iskustvo i znanje i, iznad svega, strahovita volja za uspehom. Ekspedicijsko penjanje je posebna dimenzija. Tu se zahteva svo znanje zimskog alpinizma ali i organizacija i logistika za dugotrajno putovanje u drugoj zemlji.

Vreme postaje jedan od ključnih činilaca planina zimi. Ono bitno dobija na vrednosti. Na tipičnom vikend planiarenju leti vreme je retko činilac koji će presuditi. Uostalom uvek se može ići sledećeg vikenda. Ako se tokom boravka pogorša vreme vama će biti neprijatnije za završetak penjanja ili silazak, a imaćete i malo mokrog hoda do kola. Zimi, međutim, pitanje je šta je lepo a šta loše vreme. Na kraju krajeva, lepo vreme je malo verovatno a to će frustrirati planinare koji su žrtvovali dug i težak put, novac, vreme i energiju da stignu do mesta na kome su. U svojoj želji i ljutnji oni će pokušati uspon i po lošem vremenu, uprkos prognozi. Stići ćemo – reći će – možemo mi to. Ako je vreme zaista loše, i samo povlačenje i dolazak do kola ili bezbednog mesta može postati epika – tragična priča. Sve je tu: lutanje po naljućenoj divljini, hladnoća, slaba vidljivost, snežne strehe, smetovi, lavine…samo recite. Na ekspedicijama planinari retko, ako ikada, imaju priliku da biraju vreme. Oni su tu po najboljim prognozama. Tu je tek puno uloženo, tako da jednom po napuštanju grada detaljni plan i program postaje biblija i vremenski uslovi postaju stanje sa kojim se ima nositi, kao i svaka druga prepreka na putu.

Ekstremi vrućeg i hladnog su uobičajeni. Vi zimi očekujete hladnoću, pripremljeni ste za nju. Ipak, zimi može biti i toplo. Kada sine dan bez vetra i bez oblaka, na površini snega pod reflektujućim suncem može biti jako toplo - za kratke rukave. Već u sledećem trenutku, kada naiđe neki oblak, postaje potpuno ledeno. Noću, pogotovo kada je vedro, hladnoća će dati vrlo ozbiljan test svakoj vreći.

 
PDF Štampa El. pošta

 

KUVALICE - PRIMUSI

Razne vrste kuvalice su nunost vašeg boravka u planini, osim ako ste sigurni da ćete biti u domu sa šporetom ili u nekom od katuna sa šporetom ili pećkom. Nemojte se uzdati u vatru, niti u dovoljnu količinu drva. Primus ima neznatan uticaj na okruženje, sasvim je lagan i zgodan za pakovanje. Najlepše je što može opslužiti 2-3 čoveka.

Podsetite se primusa iz poglavlja o opremi. Tek kada to znate nastavite ovde.

Uvek proverite svoj novi primus kod kuće pre nego što pođete. Ako je vaš primus već korišćen, onda je nužno da ga malo očistite i proverite funkcionalnost. Primus koji se dobro održava potrajaće godinama. Čistite primus od prljavštine, kamenca i taloga na gorioniku.

Ako morate kuvati po vetru, bićete višestruko nagrađeni ako ste poneli zaštitnik od vetra. Ako nemate zaštitinik improvizujte ga od nečega. Većina planinarskih primusa može prokuvati 1 litar vode za 4-8 minuta na normalnom pritisku. Ukoliko duva vetar i primus nije zaštićen ista količina vode kuvaće tek za 25 minuta.

Postoji nekoliko prostih operacija koje možete preduzeti kako bi izbegli prevrtanje činije sa vodom ili hranom sa primusa. Proverite stabilnost primusa. Nađite ravno parče tla. Potkajlujte malo celu stvar. Proverite da li je metalni držač činije čvrsto uglavljen i dobro raspoređen. Ukoliko ga stavljate na sneg, postarajte se da ga izolujete nečim.

Vatra koja direktno greje činiju je najbolja kada hoćete da kuvate vodu ili topite sneg. Međutim, ako vam je cilj da podgrejete neku hranu, tada morate smisliti način da oterate direktnu vatru sa činije. Probajte sa metalnom podloškom. Tako ste dobili ringlu. Mnogi primusi imaju i ventil kojim se kontroliše jačina plamena. Iskoristite to pa regulišite zagrevanje.

Ako imate primus na beli gas, koristite sa za njega predviđeno gorivo, tako neće dolaziti do “varenja” primusa, povećanog pritiska ili oslobađanja otrovnih gasova. Primusi na butanske kartuše su vrlo zahvalni, ali su kartuše prilično kabaste i često ćete ih zateći kao đubre na mestima gde se često logoruje. Nosite prazne kartuše sa sobom. Uvek menjajte kartuše na otvorenom prostoru jer zaostali gas može napraviti požar. Čvrsto gorivo, kao što su sveće ili “konzerve toplote” nalaze svoju primenu kao inicijatori vatre i eventualno podgrevanje primusa. Ovakve stvari su jeftine ali imaju vrlo ograničenu toplotnu moć. Nisu baš za kuvanje. Nosićete ih samo za nuždu i kao minimalnu rezervu.

 
PDF Štampa El. pošta

 

POTREPŠTINE ZA KUVANJE I ISHRANU

Prvo pogledajte opis ove vrste opreme u poglavlju sa opremom.

Najjednostavniji pribor za ishranu je kašika i jedna velika šolja (ili manja šerpica). Ekstra činija ili tanjir će služiti onima koji su malo razmaženiji. Veličina šerpi zavisiće od vrste putovanja i dogovora sa grupom, ali će vam trebati bar dve šerpice, jedna za hranu i jedna za vodu. To možete svesti na jednu ukoliko koristite gotova jela u sopstvenoj ambalaži. Ne zaboravite drške, štipaljke za šerpe, zaštitni omotač za primus i krpu.

Šta god da imate, neka to bude lagano, trajano i zgodan za pakovanje i nošenje.

 

 
PDF Štampa El. pošta

VELIKA VISINA

Kuvanje na velikim visinama često je vrlo komplikovano kako zbog topljenja snega, tako i zbog snišenih temperatura ključanja vode. Recepture za jela se menjaju drastično. Stalno imajte na umu da ono to je 1 minut na normalnoj visini treba da bude 2 na 2.000 metara, a kako idete više tako se vreme produžava. U stvari, tačka ključanja se snižava tako da je umesto uobičajenih 100 stepeni ona sve niža. Ovo se dešava zbog manjeg atmosferskog pritiska. Ako računate sa našim planinama, tada ovo nije jako kritično. Donja tabela pokazuje ovu zavisnost:

 
PDF Štampa El. pošta


Doručak

Kada ste u žurbi da pođete, doručak je, u stvari, predjelo ručka. Za brzi doručak prepakujte standardni obrok pre polaska tako da u kesicu odmerite malo cerealija, suvog grožđa i koštunjavca, dodate mleka u prahu i šećera. Nazovite to kesicom za jedan doručak. Kada želite hladan doručak sipajte hladnu vodu, za topao sipajte toplu. Ako želite različite ukuse možete menjati cerealije, voće ili koštunjavce. Možda dodate i nešto čokoladno.

Ručak i grickanje

Čim ste završili sa doručkom i krenuli, počinje ručak i traje tokom celog vašeg puta. Jedite po malo i jedite često. Treba da imate dovoljno hrane obzirom da je pola vaših dnevnih potreba u ručku i grickalicama.

Ideja je da se pomeša svašta od finih stvarčica kao što su koštunjavci (orasi, badem, lešnik...), suvo voće (grožđe, banane, kajsije, jabuke...) i zrnevlje (kikiriki, grašak, krekerčići, leblebije...). Napravite koktel po volji. Jedna šaka je jedna grickalica, više šaka je obrok. U ovu svrhu su odlične i čokoladice i druge konditorije (sniker, mars, nuts, bonžita...). Ima tu i raznih energetskih tabli različitih proizvođača i vrsta.

Vaš osnovni ručak obuhvata nešto od narednog:

 

  • Proteini: konzervisano meso i riba, pršuta, salama ili kobasica, sir, semenje..
  • Hleb: crni hleb, cerealije, krekeri, tost, čips...
  • Šećer: kolačići, čokolada, konditorije,
  • Voće: sveže voće, voćne table, pekmez, sušeno voće
  • Povrće: sveža šargarepa, celer, krastavci, paprika, sušeno povrće
 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 3
LošeNajbolje 

 

PLANIRANJE ISHRANE

Ukoliko uložite dovoljno napora u razmišljanju i planiranju ishrane nećete imati mnogo problema oko dobijanja prave kombinacije za optimalne performanse i ukus, bez obzira da li idete n dan ili na nedelju dana. Kao grubi okvir za razmišljanje potrebno je obezbediti oko 750 grama hrane po čoveku dnevno. Ovaj podatak uzmite grubo i vrlo uslovno.

Na vrlo kratkim boravcima možete poneti sendviče od kuće, sveže voće i povrće, ili bilo šta drugo. Za boravak duži od 3 dana razmislite o poziciji baznog logora tako da može koristiti prodavnice iz civilizacije.

Prilikom pripremanja i konzumiranja hrane najbitnije je racionalno korišćenje zagrejane vode i goriva. Tzv. kuvanje u šolji je termin koji se odnosi na razna instant jela koja se jedu iz vaše šolje, dok će veća posuda imati samo zagrejanu vodu. Prosto jedite jedno jelo za drugim, iz iste šolje, dolivajući vodu iz posude. Ovaj sistem radi OK kada su u pitanju jela-za-jednog.

Za duža ili komplikovanija putovanja pakovanja i težina hrane postaju kritična. Sušena i dehidrirana hrana, instant jela, i slična hrana dolaze na prvo mesto jer su lagana opcija i zgodna za pakovanje. Mnoga od tih jela nisu ni malo bezukusna. Postarajte se da te suve i dehidrirane varijante ne zahtevaju neko komplikovano i dugo kuvanje. Najbolje je imati instant hranu, ona ne zahteva vrelu vodu. Kvalitet ovakvih proizvoda se stalno popravlja. Pazite na ambalažu u kojoj se oni dobijaju. Da li je ekološka, da li može goreti, da li je laka i zgodna za pakovanje i nošenje kada je puna i kada je prazna. Ova vrsta hrane jeste skupa, ali je izvanredno zgodna. Neke varijante je dovoljno potopiti u vodu i jesti iz sopstvene ambalaže. Potražite razne prodavnice bio hrane i pronađite sušeno voće i povrće.

 
PDF Štampa El. pošta

 

VODA

Voda je podjednako bitna za život kao i vazduh. Potrebna je za metaboličke procese, pravljenje energije, kontrolu temperature jezgra i tela i za elimisanje metaboličkih otpada. Tokom zamornih aktivnosti, posebno na velikim visinama, količina tečnosti izgubljena kroz znojenje i isparavanje vlage iz pluća (disanje) može biti i 4 litra dnevno.

Ukoliko se izgubi značajna količina telesne tečnosti i ista ne nadoknadi, poremeti se hemijska ravnoteža organizma i bolest je verovatnija. Vaše telo će izdržati relativno dugo bez hrane, ali ne i bez vode. Posle napornog vežbanja ili dnevne aktivnosti, nadomestite tečnost i ugljene hidrate što je pre moguće. Zatim nastavite sa nadomeštanjem tečnosti tokom večeri i noći u toku pripreme za sutrašnji dan.

Trebali bi da unosite bar oko 2 litra tečnosti dnevno ako vam je radni dan oko 12 sati po toplom vremenu. Za dugotrajnije ili intenzivnije aktivnosti trebaće vem do 5 litara tečnosti dnevno.

Gubitak soli, kao posledica obimnog znojenja, normalno nije problem, jer se potrebne mineralne soli prirodno nadomešćuju normalnom izbalansiranom ishranom. Ako vas brine unos soli koristite razne sportske napitke kojima se pored tečnosti nadomešćuju soli, minerali, kalorije i šećer.

 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 10
LošeNajbolje 

 

SASTAV HRANE

Svaka od tri osnovne komponente hrane – ugljeni hidrati, proteini, masti – obezbeđuju energiju, i svaka od njih mora biti zastupljena u približno odgovarajućim količinama kako bi imali zdrav um i zdravo telo. Planinari mogu konzumirati i do 6000 kalorija dnevno, verovatno i više za one veće i ješnije. Sami ćete morati da se odlučite šta je za vas potrebno i dovoljno u zavisnosti od težine aktivnosti, sopstvenih navika i apetita, težine, metabolizma i stanja kondicije.

Ugljeni hidrati su činilac koji naš organizam najlakše pretvara u energiju, tako da bi oni trebali da čine najveću količinu kalorija koju unosite u sebe. Hrana koja ima najviše ugljenih hidrata bogata je vitaminima, mineralima, proterinima, vlaknima, vodom i osnovnim mastima. Dobri izvori ugljenih hidrata su sadržani u žitaricama, grožđu, pirinču, krompiru, cerealijama, pasti, hlebu, krekerima i granulatnim tablama. Jedite male količine ali jedite često kako bi zadržali snagu, jedrinu, bodrost i izdržljivost.

Proteini su važni i moraju se uključiti u vaš jelovnik. Dnevne potrebe za proteinima su konstantne i manje ili više nezavisne od aktivnosti kojom se bavite. Vaš organizam ne može skladištiti proteine, tako da kada su vaše potrebe zadovoljene, višak se pretvara u energiju ili se prave masti. Hrana sa visokim procentom proteina uključuje sir, kikiriki buter, koštunjavce (orah, lešnik, badem...), meso u raznim vrstama, mleko i jaja u raznim vrstama, gotova jela sa mesom ili sirom...

Masti su bitan izvor energije, posebno one dugoročne. Tokom umerene mišićne aktivnosti telesna energija se crpi podjednako iz rezervi ugljenih hidrata i masti. Masti se prirodno pojavljuju u malim količinama u povrću, grožđu, pasulju, tako da kada se ovo kombinuje sa ribom ili goveđim krtim mesom, vaše se potrebe za mastima lako zadovolje. Hrana sa visokim procentom masti obuhvata buter, margarin, koštunjavce, slaninu, salame, sardine, ulje, meso, jaja, semenje i sir. Masti u hrani služe i drugim svrhama osim obezbeđenja energije. Uskladištena telesna mast čuva vitalne organe od šoka i izoluje ih od hladnoće i toplote.

Jesti za izdržljivost

Koliko je vaš organizam efikasan u korišćenju sopstvene energije zavisi od vaše kondicije, odmornosti i načina ishrane. Ukoliko je vaša kondicija bolja, utoliko će vaše telo biti efikasnije u stvaranju i korišćenju energije koju obezbeđuju hrana i voda. Odmoran i sit čovek ima mnogo manje šanse da se isrpi, pregreje, pothladi ili razboli od onoga ko je gladan ili neispavan. Zapamtite, budite u formi da bi ste mogli, spavajte i jedite da bi ste izdržali.

 

 
«PočetakPrethodna123SledećaKraj»

Strana 1 od 3
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq


СТАРА ПЛАНИНА – ВОДОПАДИ АРБИЊА

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по трећи пут организовао акцију Водопади Старе планине. Ове године посетили смо водопаде Арбиња.


Субота 8. јул. Након смештаја у Дојкинцима, на стазу смо кренули око 12.30.
Кроз Арбиње су нас камионом и џипом превезли мештани. Крај вожње код једног од мостића Дојкиначке реке, а онда пешачење до водопада Три кладенца, где се налази и извор Дојкиначке реке. Крај самих водопада стигла нас је киша, а пошто је већ било касно поподне процена водича је била да се на иде даље до врха Три чуке. Међутим, дошло је до измене плана, па смо у повратку посетили водопад Тупавица, који је од села удаљен око 4,5 км.Уследио је повратак до села Дојкинци и вечерње дружење, уз програм пиротског фолклорног друштва.
Недеља 9. јул. По договору који је био претходне вечери, организовали смо пешачку туру до Понора.
Стаза је обележена а на крају следи награда у облику пећине, малог слапа и два потока који пониру. Температура у пећини 16 Ц.Незаборавна авантура, поручио је Предраг Јовчев.
Једна мања група која није ишла до Понора, пешачила је од села Дојкинци до излетишта Врело. Нгде око 13.30 овој групи се придружила већина планинара, која је стигла након обиласка Понора. Киша која нас је затекла у Врелу одложила је одлазак до села Славиња одакле је требало да посетимо кањон Росомачки лонци, који је удаљен од села око 2 км. Кренули смо за Пирот и успут свратили у село Рсовци да обиђемо цркву у пећини Светог Петра и Павла.
Наставили смо за Пирот, а након двочасовног одмора и освежења и пут за Врање, где смо стигли око 09.30. Учествовало је 27 планинара и њихових пријатеља. Вођа и овогодишње акције Водопади Старе планине била је Љиљана Јовановић.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJS VRANJE – SKOPLJE – MATKA

Biciklistička sekcija Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje je minulog vikenda načinila pravi podvig.


Vozili su etapu od Vranja preko Skoplja do poznatog izletišta i jezera Matka. Matka je veštačko jezero u čarobnom kanjonu reke Treska. To je najstarije vestačko jezero u Makedoniji sagradjeno 1938 godine. Nalazi se na 15 tak km od Skoplja. Biciklisti su vozili ukupno 240 km i to u samo jednom danu.

http://bit.ly/V2PRne


RILA – MUSALA

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje je izveo još jedan planinarski poduhvat. Velika grupa od 18 planinara popela je najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i krov Balkana Musalu 2.925 metara nadmorske visine.
Ovaj poduhvat je nakon vožnje gondolom krenuo u 08.30 iz zimskog planinskog centra Borovec najpre od gornje stanice žičare. Do kuće Musala su stigli u 09.35, u 10.40 Zaklon Ledeno jezero, a u 11 sati polazak na završni uspon. Planinari su vrh Musalu 2.925 m n.v. popeli u u 11.28. Posle fotografisanja i uživanja u pogledu na masiv Rile i rilskih jezera povratak je usledio u 12.45. Kraj pešačenja bio je kod gornje stanice žičare u 15.50. Staza je bila dugačka 18 km, a visinska razlika oko 600 metara. Provedeno vreme u pešačenju i prirodi 7 sati i 20 minuta. Na vrh Balkana se popelo18 vranjskih planinara. Vreme sunčano i toplo bez vetra, vidljivost odlična. Još ima snega na planini. Dva jezera zaleđena. Završni uspon izuzetno težak, kamenit i veoma strm.

http://bit.ly/V2Qehm


JOŠ JEDAN NAŠ NA KROVU EVROPE!

Đorđe Đorđević, član Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje popeo je najviši vrh Evrope Elbrus 5.642 metra nadmorske visine. Posle aklimatizacije na 3500 m i 5050 m uspeo je da popne najviši vrh Evrope Elbrus. Ekspediciju planinara iz Srbije vodio je Zoran Pavlović, donedavno član vranjskog kluba. Elbrus je ugašeni stratovulkan na planinskom masivu Kavkaz, čiji zapadni vrh Zapadni Elbrus je krov Rusije i Evrope.

http://bit.ly/V2QD3B


БАЈС ВРАЊЕ – ВЛАСИНА - ВРАЊЕ

Бициклистичка етапа на дан 9. јула Врање – Власина – Врање.
Полазак од спортско - рекреационог центра Врање у 06.05, у 07.30 Сувојница 28,98 км. 07.50 Сурдулица центра, 34,77 км. Доручак. У 08.10 полазак, 09.25 скретање за Топли До 47,70 км. 10.15 Промаја 54,69 км. Предах. 10.40 Брана на Власинском језеру 66,14 км 3 сата и 56 минута активне вожње 16,8 км на сат просечна брзина. 5 сати и 15 минута укупно време вожње. Одмор, ручак, посета музичком програму Власинског лета и купање у језеру. 16.05 полазак од Промаје 77,37 км, 16.38 Сурдулица парк 97,30 км, 16.55 Владичин Хан 108 км, 18,45 спортски центар Врање. Крај етапе 134,58 км укупна дужина стазе. Активна вожња 6 сати и 35 минута, просечна брзина 20,4 км на сат, укупно време етапе 12 сати и 45 минута. Учествовало 7 бициклиста.


http://bit.ly/V2QSvq