Početna > Boravak u planini
Boravak u planini


PDF Štampa El. pošta

ISHRANA

Veština boravka u planinama uključuje postavljanje sigurnog i udobnog logora i obezbeđenje hrane koja je ukusna i dovoljna za vaše potrebe. Planinarenje je zamorna i zahtevna aktivnost i zato će vam trebati voda i hrana – različita hrana, kako bi obezbedili ugljene hidrate, proteine, masti i obavljanje životnih procesa organizma. Sa malo planiranja nije teško odabrati hranu koja može trajati, laka je po težini, zgodno se pakuje i zadovoljava vaš ukus i potrebe. Bitno je da je hrana ukusna. Ako je brzo i jednostavno sipanje goriva u organizam nužnost planinarenja i vaš prvi cilj, onda nek uživanje u tom postupku bude drugi vaš zadatak.

 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 21
LošeNajbolje 

 

BIVACI

Bivak predstavlja kratki, iznuđeni ili planirani, boravak u planini. Često se odnosi na noć, ali je nužan i kada je loše vreme. Uvek je vezan za minimum opreme i osnovni cilj je odmoriti se, zaštiti, utopliti i preživeti. Planinari, penjači i speleolozi često planiraju “spartanske” bivake kako bi išli brzo i bez tereta, odnosno kako bi prišli što bliže cilju. Neplanirani bivak dolazi kao ne baš prijatna posledica povrede, lošeg vremena, problema, lošeg planiranja ili napuštanja plana.

Mesto za bivak nije potrebno mnogo opisivati. Ne sme biti izloženo opasnostima (lavina, vetar, padavine...). Vidite da bude koliko toliko ravno, zaklonjeno. Ako imate resursa naložite vatru.

Oni koji idu na planirani bivak poneće sa sobom sve što je neophodno za koliko toliko razuman, ako ne udoban, boravak. Tu je svakako bivak vreća, možda krilo, uvek astro folija, malo ekstra hrane i rezervnu odeću. Njihov cilj je da se dobro odmore i pripreme za ostvarenje cilja.

Oni koji su prinuđeni da bivakuju (neplanirani bivak) imaće sa sobom samo ono što je obavezni dao njihove opreme – dovoljno da prežive. Najbolja priprema za sopstveni neplanirani bivak je ako se stalno pitate “šta ako?”, i ako imate sa sobom minimum odgovora. Već astro folija je odlična. Komad najlona ili velikih najlon kesa. Šta ćete tek sa jednom lakom bivak vrećom. Alternativa je i vaš ranac. Kada je vreme da se bivakuje, povadite stvari iz ranca i stavite noge u njega. Naravno da ćete naći neko zaklonjeno mesto. Sednite na neki izolator. Navucite sve iz ranca na sebe.

Bivakovanje na malim visinama može biti relativno udoban zahvat (vatrica, kafica, podloška, vreća...). Najveći broj bivaka se ne može opisati rečju udoban. Ako je bivak u penjanju, moraćete da se usidrite. Uvek se utoplite. Skinite mokre i vlažne stvari. Zaštite se od vetra i padavina. Grupišite se sa drugim članovima za toplotu.

Koliko je opreme i odeće potrebno da bi ste sa sigurnošću preživeli bivak. Odgovor na ovo nikada nije bio jednostavan. Zavisi od mnogih faktora, uključujući vaše iskustvo, fizičku pripremljenost i mentalni stav. Planinar u punoj formi koji može popeti 50.000 metara planina godišnje i ima pozitivan stav, može podneti nekolicinu planiranih bivaka i par neplaniranih godišnje bez većih problema. Iskustvo je ovom planinaru pokazalo ono što ćemo i jednog dana saznati: kako da razlikuje tu finu liniju između nošenja previše stvari i nošenja premalo.

Hoćemo da kažemo da se ne sme biti oportun i nositi sve živo, trebalo netrebalo. Logika “od viška ne boli glava” je pogrešna. Dovodi do stare planinarske poslovice “ponesi opremu za bivakovanje i bivakovaćeš”. To se odnosi kako na teret, umor i vreme za nošenje, tako i na stav po kome se unapredn ešto predviđa. Sa druge strane, ako se smrznete jer niste imali astro foliju ili bivak vreću, bićete najnegativniji primer u istoriji planinarstva.

 

 
PDF Štampa El. pošta

 

VREĆA ZA SPAVANJE

Udobna i topla vreća za spavanje (i uopšte, brlog koji ćete sebi napraviti), kritična je za boravak u planini leti i zimi. Setite se da ćete u vreći provesti svoj odmor, a zimi bar pola dana - 12 sati. Vreća mora da bude ozbiljna, topla. Toplotu možete dobiti bilo debljom, bolje izolovanom vrećom, ili korišćenjem vreće i bivak vreće. Bivak vreća - spoljnja vreća, mora biti dovoljno velika da u nju stane vreća za spavanje, a da se pri tome ne sabije. Klasična bivak vreća nema sopstvenu izolaciju. Ona obezbeđuje zaštitu vreće za spavanje od vetra, spoljne vlage ili prljanja. Sloj vazduha koji se nađe između bivak vreće i vreće za spavanje dovoljan je toplotni izolator. Naravno, možete koristiti i obloženu bivak vreću ako ste baš zimogrožljivi. (To su u stvari dve vreće, pri čemu je spoljna dosta veća).

Vrsta toplotnog izolatora u vreći zavisi od klime u kojoj ćete je koristiti. U uslovima veće vlažnosti vazduha, niskih, ali ne ekstrmnih temperatura i podzemlja bolje su vreće sa sintetičkom izolacijom. One će zadržavati izolaciono svojstvo i kada su vlažne. Kada je jako hladno i suvo koristite perje. Perjane vreće su lakše, prijatnije i kompaktnije za istu zaštitu. Na žalost, slabo rade kada se navlaže.

Postoje i vreće sa membranom za zaustavljanje isparavanja. Ove se koriste za ekstremno niske temperature. Ideja je da se ne dozvoli isparavanje znoja i energija koja bi se izgubila tim iparavanjem. Naravno, vi ćete se probuditi u znoju lica i tela svog, i moraćete se dobro napiti vode kada ustanete. Ako već preduzimate ovakve stvari, spavajte u tankoj sintetičkoj odeći koja će se lako i brzo osušiti ujutro.

Kritična komponenta sistema za spavanje - brloga je podloška. Vi ipak ležite na snegu. Sneg je hladan. Vrlo je bitno da između snega i vas postavite dobar izolator kako ne bi ste svojim telom uzaludno topili sneg. Postoje razne varijante podloški. Za zimu je bitno da bude cele dužine vašeg tela, i bitno je da ima nanet sloj reflektujuće folije (astro folija, ili spasilačka folija) kojom se postiže da se toplotna energija koju zračite vraća do vas. Danas su na raspolaganju lagane a robusne podloške na naduvavanje – thermarest (slično dušeku). To je verovatno i najbolje rešenje.

Postoji nekoliko osnovnih procedura za toplije spavanje bez obzira na vrsti vaše vreće. Svucite se pre ulaska u vreću (nemojte obući sve što imate). Nosite vunenu kapu i čarape. Zakopčajte vreću i zategnite je oko lica. Dišite kroz nekakav džemper ili duks preko lica.

Sve o vrećama za spavanje kao o komadu opreme, naći ćete u poglavlju o opremi.

 

 
PDF Štampa El. pošta

 

ŠATOR

Šator je vaš prvi izbor za logor kada se planira kraće vikend penjanje u snegu. Lako se i brzo postavlja na utabanu i ravnu površinu snega, nešto veću od površine šatora. Štiti od hladnoće, vetra i padavina. Kada su okolnosti posebno kritične, šator može poslužiti kao zaklon i mnogo većem broju ljudi od nominalnog (4 u šator za dvoje...).

Šator se uvek postavlja na pažljivo odabranom mestu. Evo nekoliko saveta:

• Koristite teren kao vašu prednost: Izaberite mesto za šator koje je ravno ili što je moguće ravnije. Na taj način ćete sebi uštedeti ravnanje podloge i kopanje snega. Postavite se na mestu bezbednom od lavine, podalje od pukotina i streha. Pronađite poziciju koja je zaklonjena od dominantnog vetra (kako duvaju vetrovi videćete posnežnim oblicima na terenu). Ako je to nemoguće, bar se potrudite da ulaz stavite u zavetrinu. Izbegnite postavljanje šatora tako da je na mestu gde se stvaraju nanosi.

• Utabajte i poravnajte dovoljnu površinu za šator, za sidrišta i za vaše kretanje oko šatora. Posebnu pažnju posvetite poravnavanju i utabavanju površine pod šatorom. Grozno je spavati na kosini, isto koliko i spavati na džombama. Za ravnanje i glačanje mogu poslužiti lopata i skije. Brinite o tome, jer će se već posle prve noći podloga tako stvrdnuti da će popravke biti skoro nemoguće.

• Prokopajte rov za ulazak koji je bar oko pola metra dubine. Kada se šator podigne i dobro zategne biće vam kudi kamo lakše da ulazite i izlazite iz šatora kada imate ovakvo rovče. Pogodnost je i što možete sedeti u šatoru a noge komotno držati u rovu.

• Izgradite zidove od snega oko celog šatora, pogotovo ako je šator izložen vetru. Zidovi mogu biti od metra ili viši, i oni će vas sjajno štiti od vetra. Imaćete neku vrstu baštice (slika). Kada pravite zidove nemojte ih pribijati do šatora, već ih udaljite na približnu daljinu njihove visine (ako su zidovi od metra tada je potrbno da budu oko metar udaljeni od šatora), jer će vetar brzo naneti snega u ovu bašticu, a vi ne želite da se on nanese na šator.

 
PDF Štampa El. pošta

SNEŽNI KROV

Kada se mrak bliži ili vreme postaje vrlo loše, sklonište od snežnih blokova može biti vaše rešenje. To je kombinovani - hibridni zakloni u snegu. Može se kombinovati tehnika snežne jame sa igloom. Tipično za ovakva skoništa je da se prvo iskopa relativno velika rupa u snegu i tako dobije određena zapremina bez krova ali sa sasvim dobrim zidovima. Sada treba početi sa pravljenjem blokova od snega. Snežni krov, bilo da je pravljen na ravnom ili na kosini predstavlja brzo i urgentno skonište za jednog ili dvoje ljudi. Pogledaj sliku. Prosto iskopajte kanal i potom mu od snežnih blokova napravite krov na dve vode. Blokove možete dobiti već prilikom obrazovanja kanala ili ćete ih napraviti sa strane. Kada imate krov možete povećati unutrašnjost, poravnati je i napraviti otvor za ventilaciju. Uglačajte i krov sa unutrašnje strane zbog kapanja. Napravite rovče za oticanje otopine. Ovo sklonište nije baš tako jednostavno napraviti kao što izgleda, tako da vežbajte prvo kada je vreme dobro.

Snežni krov

Još jednostavniji način za izgradnju ovakvog skoništa je ako se iskopa kanal 1.5-2 metra dubine i dovoljno prostran za grupu. Zatim prostrete krilo preko vrha, tako da ima neki pad (potrebna je kosina). Ova stvar može raditi protiv vetra ili kiše, ali će veliki sneg srušiti krov na vas. Što je manje krilo biće vam toplije. Pazite na ventilaciju.

 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 1
LošeNajbolje 

IGLO

Iglo je tradicionalno savršeno rešenje koje obezbeđuje udobnost i zaštitu veću od bilo kog drugog zaklona. Pogledaj sliku. Na žalost, pravljenje igloa zahteva posebnu vrstu snega ili njegovu pripremu, plus graditelja sa dosta iskustva i znanja. Vlažan i nabijen sneg obezbeđuje blokove koji su čvrsti i lepe se jedan za drugi, ali su teški i komplikovani za rukovanje. Sneg koji je stabilisan vetrom je najbolji za rad. Nije tako težak. Ako je sneg mek, utabajte ga, sačekajte malo da se veže i počnite sa testerisanjem blokova (testerom, lopatom, cepinom ili sa bilo čim pri ruci). Svaki od tih blokova treba da bude oko 80 x 45 x 45 cm u dimenzijama. Ivice treba poravnati i nagnuti tako da dođu u pravilan ugao za spiralno povezivanje. Držite svaki od blokova dok “malterišete” snegom po ivicama. Ulaz u iglo treba da bude tunelski ispod nivoa poda. Pazite na ventilaciju.

Pravljenje igloa

Kada se odlučujute za pravljenje igloa nije vam kritično koliko ima snega, jer ih pravite od snežnih blokova. Zbog toga je najčešće jednostavnije napraviti iglo sa velikom sobom i ulazom nego biti stešnjen u snežnoj jami. Sa druge strane, iglo se pravi duže, često je potrebna i testera za isecanje blokova tvrdog snega i potrebna je preciznost i iskustvo u pravljenju igloa. Pored svega, potreban je sneg iz koga se mogu izvući snežni blokovi a da se ne raspadnu. Ako nemate dobrog snega za iglo zaboravite na njega.

 
PDF Štampa El. pošta

NANOS KOD DRVETA

Sa malo improvizacije priorodna skloništa se mogu iskoristiti i preobraziti u zaklone za slučaj nužde. Takvi se zakloni nalaze u nanosima ispod velikih stabala, stena, duž strmijih obala reka ili u jamama koje se obrazuju topljenjem snega oko takvih predmeta. Prosto uočite takvu jamu, proširite je sa donje strane i pokrijte bilo čime što omogućuje kakvu takvu čvrstinu. Preko toga nabacajte još snega i gotovo. Granje, lišće i iglice će vam obezbediti potrebnu izolaciju.

 
PDF Štampa El. pošta

VUČJA JAMA

Vučja jama, kao na slici, će pružiti veću udobnost, zaštitu i izolaciju od labavog i lepršajućeg šatora. To je i način za zaklanjanje kada šatora nema. Kada znate da napravite vučju jamu, znate jednu od osnovnih planinarskih veština. Spremite se na priličan utrošak vremena i snage.

Vučja jama na strmini

 

Možete iskopati jamu nekom činijom, šlemom, cepinom ili bilo čime sličnim, ali je prava alatka za to lopata za sneg. Ipak, čak i sa dve lopate, potrebno je 2-3 sata za iskopati sklonište za 4 čoveka.

 
PDF Štampa El. pošta

 

ZAKLONI U SNEGU

Novajlije su uvek iznenađene kada vide kako su topli, udobni i dobri zakloni u snegu. Da bi sve to bilo tako, potrebno je imati dobar zaklon i izolaciju. Kao nužni minimum za svakoga ko boravi u sneđnim uslovima na planini mora biti veština i oprema da se preživi jedna noć u snegu.

Šator se puno lakše postavlja ali je dobar zaklon u snegu udobniji, čvršći i topliji. Svaka od varijanti ima svoje kvalitete u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. Morate biti spremni i sposobni da napravite i jedan i drugi tip zaklona.

Dobro napravljen zaklon u snegu je daleko sigurniji od šatora. Kada krene oluja i mećava snežni zaklon postaje sve bolji kako ga sneg prekriva, dok je šator stalno potrebno čistiti od snega. Ponekad je zaklon u snegu i jedina varijanta jer ste na uskom i vetrovitom grebenu, gde nema mesta za šator. Za pravljenje zaklona u snegu nije vam potrebna nikakva posebna oprema sem lopate za sneg, i ponekad, snežne testere za vađenje blokova. Naravno, potrebno vam je puno više vremena.

Čak i kada koristite šator za spavanje dobro je napraviti zaklon u snegu kao dodatak u slučaju da ostajete na tom mestu duže vreme. Zaklon u snegu može se napraviti kao zajednička prostorija gde se kuva, suši, jede i priča, bez straha da će se progoreti ili iscepati krilo šatora, prosuti vrela voda ili supa ili nešto slično. Ovakav zaklon može služiti i kao magacin odnosno špajz, ali i kao mesto gde će izbeći oni čiji se šator ošteti.

Na negativnim stranama (tamo gde nema nanosa), pravljenje zaklona u snegu je prilično dugotrajan i težak posao. Obično je potrebno 2-3 sata teškog rada. Ako na tom mestu ostajete samo jednu noć, tada to, možda, nije vredno tolikog truda. Svi koji grade zaklon biće mokri od znoja i snega. Zaklon od snega je najčešće topliji od šatora, i uvek se lakše zagreje. Izuzetak je lepo vreme usred podne kada je temperatura unutar šatora i po 10-tak stepeni viša od one napolju. To je dobra prilika za sušenje mokrih stvari.

Pravljenje zaklona u snegu je korisna veština i može biti vrlo zabavna. Ipak, za krakte zimske ture nije uvek isplativo praviti zaklone od snega. Ako ste naumili da na planini boravite nekoliko zimskih dana i noći tada je investicija u pravljenje zaklona u snegu višestruko isplativa. I naravno, ponekad, za oluje, vetra i uskog prostora, pravljenje bivaka u snegu je i poslednja alternativa.

Postoji čitav niz sitnica koje mogu biti od koristi pri logorovanju zimi. Vrlo je korisno imati malu četku za sneg kojom ćete čistiti obuću, odeću i opremu od snega, čistiti ulaz zaklona i krila šatora od snega. Dobro je imati i sunđer kojim ćete pokupiti sve što prolijete ili obrisati jutarnju kondenzaciju pre nego što zaledi. Posebno je zgodno napraviti bezbednu poziciju i stalak za sveću. Pored svetla, imaćete sjajan a lagan izvor toplote.

 

 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 3
LošeNajbolje 

 

BIVAK VREĆA

Ako nećete nikakav ekstra teret ponesite bivak vreću i njome zamenite šator. Time ste obezbedili zaklon od vetra i kiše. Bivak vreća je velika vreća od tankog, robusnog, nepromočivog i dišućeg materijala koja se zatvara ziperom.

Dno joj je najčešće najlonizirano. Ispod nje se stavi najlon ili folija. Strane i gornji deo su najčešće od materijala kao Gore-Tex, dišu a ne propuštaju atmosfersku vlagu. Bivak vreća je za jednog čoveka. Najčešće ima poneku alku ili jake držače za formiranje oblika i sidrenje.

 

 
PDF Štampa El. pošta

KRILA

Krilo je lagano i jeftino, a može vam priuštiti odličan zaklon, od svega osim od od ektremnog vremena. Neke od varijanti prikazane su slikom. Zaštita je manja nego kod šatora, posebno kada je u pitanju izolacija i vetar. Nema zaštitu od insekata. Zahteva i vašu veštinu, maštu i zahvalan teren za postavljanje.

Zaklon od krila (razne varijante)

Obično krilo od najlona se ne drži baš dobro, ali jeftino je i može se često menjati. Krila od impregniranog platna ili savremenih nepromočivih materijala često imaju ojačanja na ćoškovima i alke za nameštanje zaklona. Morate imati dovoljno laganog i tankog prusika ili običnog konopca. Pomoći će vam i nekoliko lakih klinova.

Najbolja veličina za krilo je 3 x 4 metra, čime se omogućava dovoljno prostora za 2 i 3 osobe sa opremom. Obzirom da su ivični delovi zaklona od krila tek malo zaštićeni, veličina manja od 3 x 4 nije dovoljna. Uvek stavite najlon ili foliju ispod vas, do zemlje. Krila se ne koriste kao pokrivači jer materijal nije dišući i ostaćete vlažni.

 

 
«PočetakPrethodna123SledećaKraj»

Strana 2 od 3
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq