Početna > Boravak u planini
Boravak u planini


PDF Štampa El. pošta

 

Kuvanje u šatoru je pogodnost, ponekad neophodnost, a uvek opasnost. Opasnosti se protežu od onih malih: prolivanje sadržaja činije po šatoru, po sebi i drugima i po vrećama, zatim od povećane kondenzacije i drugih “sitnica”, pa sve do onih smrtonosnih kada se šator upali ili kada se potrujete od ugljen monoksida. Pored svega toga, kuvanje u šatoru je neophodno kada je napolju jak vetar, odnosno kada se iz nekog razloga to ne može raditi na drugom mestu. Ako šator ima deo za kuvanje i zaklon, onda je to velika pogodnost i bezbednost.

Bilo da kuvate napolju ili unutra, primus mora biti stabilno postavljen na platformu. Ne sme se prevrnuti i mora se izolovati od dna šatora. Ako je primus na tečno gorivo tada se prevrtanjem primusa gorivo može izliti i upaliti sve živo. Ako je primus na gas tada će on mnogo bolje raditi ako se ne naslanja na hladan sneg. Mislite o tome pre nego što pođete na put.

Evo još nekoliko saveta:

Primus upalite van šatora (ili na njegovom izlazu). U šator ga ubacite tek pošto počne sa regularnim radom.

Koristite primus na posebnom mestu za njega. Ako ga nema postavite ga do samog ulaza. Na taj način je on blizu ventilacije a i vi ste u mogućnosti da ga išutirate napolje čim se nešto dogodi.

Obezbedite punu ventilaciju (promaju). Ovo je kritično. Ugljen monoksid nema boju, ukus ni miris. Ne možete ga unapred otkriti a ako počne da deluje vi toga, na žalost, nećete biti svesni. Bolje je da istrpite malo hladnoće i promaje nego da rizkujete trovanje ugljen monoksidom.

 

 
PDF Štampa El. pošta

 

ŠATOR

Šator je sinonim za logorovanje. Šator je u detaljima objašnjen u poglavlju o opremu. Postavljanje i korišćenje zimskog šatora objašnjeno je u sledećem poglavlju, dok je organizacija logora obrađena prethodno.

Na ovom mestu ćemo izneti tek nekoliko saveta u vezi postavljanja i organizacije šatora:

 

  • Šator uvek postavi na ravno. Ako treba, poravnaj alatkama, iako je bolje ako se nađe ravno mesto. Ukloni kamenje i probaj da legneš pre nego pto podigneš šator.
  • Kada je ispo ravno, uloži malo truda i obloži tlo sa nečim mekanim. Dobro je lišće, sitne grančice, iglice... Što se više potrudiš biće ti udobnije.
  • Pre podizanja šatora, postavi ispod njega odgovarajući najlon ili foliju da bi zaustavio vlagu iz zemlje.
  • Ako očekuješ da logoruješ po vetru i snegu bitno je da šator to može izdržati. Ne sme se deformisati pod naletima vetra i nanosima snega.
  • Ako ostaješ duže i očekuješ kišu opkopaj šator rovčićem za drenažu.
  • Uvek zaštiti šator od vetra. Zakloni ga, zašuškaj okolo. Okreni ulaz na kontra stranu ako je vetar jak a u vetar ako je slab.
  • Nemoj postavljati šator pod smolasto drveće. Ostaće fleke koje nećeš skinuti.
  • Mora li se reći, dalje šator od vatre, mnogo dalje.
  • Uvek dobro osuši šator pre pakovanja i skladištenja.
  • Uvek idi široko oko šatora da ne bi kačio o uzice uzemljenja.

 

 

 
PDF Štampa El. pošta

 

ZAKLON

Kada ste smešteni noću u planini vaš je dom van kuće vaš šator, bivak vreća, krilo, snežni zaklon ili neki drugi prirodni zaklon. Sada ćemo razmotriti zaklone koje možete nositi na leđima ili napraviti na licu mesta.

Šator je najčešći zaklon planinara zbog mnogih vrlina koje ima. Relativno se brzo i lako nameštaju i razmeštaju, štite od kiše i vetra, udobni su, moguće ih je postaviti skoro svuda, štite od sunca i dovoljno su prostrani za vas i opremu. Oni su, takođe, skupi i teški. Šator je najčešće najbolji zaklon za uslove iznad granice šume, za jake vetrove, za glečere i zimske uslove i za zemlje komaraca. Planinari u žurbi mogu dobiti sasvim dobar zaklon i od lagane bivak vreće ili krila, ali to će im malo pomoći ako pada teška kiša, ili ako treba zakloniti i opremu. Krilo i bivak vreća, zajedno, povećavaju zaštitu od navedenih elemenata. Snežni zaklon je “mila majka” i raj kada je u pitanju zaštita od vetra ili oluje, ali je potrebno dosta vremena za pravljenje.

Zanimljivo je da je zaklon potrebniji kada su noći vedre nego kada je oblačno. Tada suprotne površine imaju velike temperaturne razlike; toplija zrači toplotu hladnijoj. Obzirom da je ljudsko telo toplija površina od noćnog neba, izložene površine ljudskog tela ili vreće zrače toplotu i hlade se. Bilo kakav zaklon služiće kao izolator. Oblaci su ti koji toplotu tla vraćaju nazad na zemlju i imaju efekat velikog izolatora prema nebu. Vedre noći su hladne.

 

 
PDF Štampa El. pošta

ZIMSKI LOGOR

Postavljanje logora zimi je mnogo ozbiljniji posao od iste stvari leti. Potrebna je brzina i efikasnost. Potrebna je uigranost, automatizam i navika. Efikasnost i sigurnost se maksimalno ispoljavaju ako je svako tačno upoznat sa svojim zadacima. Ako je u pitanju šator, tada se jedan odmah prihavata držanja šatora da ne odleti, drugi sastavlja šipke i montira ih a treći uzemljuje celu stvar.

 
PDF Štampa El. pošta

 

ŽIVOTINJE I HRANA

Divlja svinja, medved, miš i puh će za hranu prodreti kroz kesu, ranac ili šator. Ako hrana visi na drvetu onda mora biti dovoljno visoko i dovoljno udaljena od stabla.

Neki drugi saveti: Držite hranu i prostor za kuvanje podalje od mesta na kome spavate. Hranu pakujte u kese i zatvarajte da ne bi mirisala svima. Nemojte hrabriti životinje tako što ćete ih hraniti.

 

 
PDF Štampa El. pošta

 

ĐUBRE I SANITARIJE

Imajte kese za đubre. Staro pravilo važi za svu hranu u pakovanjima: u odlasku u planinu nosite pakovanja puna hrane, a u povratku ih nosite prazna. Planinari bi trebalo da za sobom pokupe svaki komad svog đubreta, čak i tuđeg. Nemojte zakopavati đubre ili ga bacati tamo gde su ga drugi već bacili. Nosite ga sa sobom. Zlatno pravilo logorovanja je: Ostavite logorište čistije nego što ste ga našli. Ako imate vatru u logoru, onda spalite svo đubre. Znajte da čak i tvrde konzerve obgore, tako da istrunu brzo.

Često korišćena logorišta imaju određeno mesto za klozet, jedno mesto, daleko od vode. Ukoliko takvog mesta nema, napravite ga. Obavezno je dogovoriti to mesto (ali samo jedno, da ne bi bilo minskih polja), tako da bude bar 100 metara od vode i od logora. Dobro iskopati rupu 20-30 cm u prečniku, 20-tak cm dubine, snužditi se i potom rupu zatrpati. Pazite šta ćete sa prirodno nerastvorivim predmetima lične higijene (toaletni papir). Zakopati sa izmetom? Spaliti? Nositi kući? Ako je zima, pazite da vam sanitarno mesto bude udaljeno i nizbrdo od mesta sa koga uzimate sneg za otapanje.

 

 
PDF Štampa El. pošta

 

PRANJE

Vaše posuđe može ostati dovoljno čisto i bez korišćenja deterdženta. Ako činije ispirate vrućom vodom odmah posle obroka, bićete sasvim zdravi nedeljama, a da ne koristite sapune. Posude napunite vodom i odmah očistite ili pustite da se raskrave. Prljavu vodu bacite daleko od izvora sa koga se napajate. Ako koristite deterdžente, koristite one koji su biodegradabilni, i ne prosipajte po bilju.

Žice za ribanje posuđa su vrlo zgodne i sasvim lake. Korišćenje peska, zemlje ili šljunka za čišćenje posuđa ostavlja neoprna komadiće hrane na koje se skupljaju insekti. Ostatke hrane ponesite sa sobom i sledeći put bolje planirajte obroke. Dobro je da organizujete kanister za tehničku vodu, tako da nema utabane staze od logora do izvora.

Ako postoji potreba da perete sebe ili svoje stvari, činite to bar 50-tak metara od izvora vode i nemojte koristiti štetne deterdžente.

 

 
PDF Štampa El. pošta

 

VATRA

Stari romantični dani planinarenja oko velikih logorskih vatri oko kojih se odvijaju sve aktivnosti su skoro odbrojani. Cena toga je previsoka za okruženje, pogotovo u zemljama sa razvijenim planinarstvom, i na većim visinama. Pogledajte ostatke logora sa velikom vatrom. To je ružno. Ožiljci su večni. Planinari danas kuvaju na primusima i drugim kuvalicama za koje sami nose gorivo i koji ne ostavljaju ožiljke u divljini.

Nekoliko prostih pravila postoji za slučaj da založite vatru. Postarajte se da bude mala. Ograničite je kamenjem. Napravite ognjište. Nemojte napuštati vatru dok gori. Uverite se da nema ni žara, pre nego što odete. Ložite samo mrtvo drveće i suve, otpale grane. Nikada nemojte odseći zdravo drvo ili žbun. Držite vatru dalje od šatora. Čak i ako imate vatru bolje je kuvati na primusima.

 

 
PDF Štampa El. pošta

 

MESTO ZA LOGOROVANJE

Planinari ne postavljaju uvek logor tamo gde će im biti najudobnije. Može se proći idelano mestašce za logor, zaklonjeno u šumici, da bi se logor postavio na vetrovitoj planinaskoj strani jer ste tako bliži vrhu.Koji su to drugi razlozi za izbor konkretnog logorišta? Jer je udobno? Jer je živopisno? Razumno sa aspekta očuvanja prirode? Nekada ne možete imati sve to, ali ponekad je potrebno odreći se dela toga u korist okruženja.

Pogledajmo sada logor sa aspekta divljine u kojoj ga pravimo da bi smo videli koji su logori najmanje štetni za nju. Od najboljeg do najgoreg oni su:

 

  • Sneg: Sneg će se otopiti i neće ostati traga od vašeg logora.
  • Stena: Stena će biti otporna na najveći broj oštećenja koja možete proizvesti
  • Pesak, prašina, šljunak: Ovo je sledeći dobar izbor
  • Otvoreno poljanče u staroj šumi: Ovo je manje idealan izbor u odnosu na prethodne
  • Pašnjak iznad linije šume: Ovakvi pašnjaci imaju vrlo kratak godišnji period rasta i predstavljaju jedan od najosetljivijih eko sistema. Šator postavljen na ovakvu travu koji tu stoji svega par dana uništiće tu sezonu rasta. Ako ste već na takvom mestu, pomerajte šator svaki drugi dan.
  • Livada sa biljem iznad linije šume: Planinsko bilje raste jako sporo i vrlo je osetljivo. Svaki poremećaj izazvan vašim šatorom zahtevaće više godina za sanaciju.
  • Pored vode: Biljni svet pored vode je posebno delikatan i zagađenje vode je sve izraženiji problem kako sve više ljudi ide u planine. Umesto mnogo reči, pogledajte kako izgledaju obale popularnih planinskih jezera i potoka.
 
PDF Štampa El. pošta

 

LOGOROVANJE

Postavljanje privremenog doma u divljini treba da bude brz posao kojim se obezbeđuje solidna zaštita, topla i suva vreća i dobra hrana.

Logorovanje u planini ima još jedan kritičan segment: očuvanje prirode. U stvari, to bi trebalo da vam bude no.1. Budite potpuno svesni toga da je vaša udobnost kompromis sa očuvanjem planinaskog ambijenta. Vrhovi i planine nisu tu zbog vas već su tu gde jesu (sa ili bez vas). Zaista nije preveliki problem ukazati poštovanje mestima koje nas tako usrećuju. Zato će ovo poglavlje biti i dosadno kada su u pitanju saveti za očuvanje prirode.

 

 
«PočetakPrethodna123SledećaKraj»

Strana 3 od 3
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq