Početna > Planinarski savetnik
Planinarski savetnik


PDF Štampa El. pošta

Uvod

Da bi vam pomogli, pre nego što pođete u planine, pročitatje donji tekst. U njemu su sabrana elementarna znanja, rezultati i iskustva brojnih generacija planinara.

Planinarski savet i vodiča preporučujemo:
- onima na odmoru, koji žele upoznati i poštovati planine i prirodu
- planinarima, izletnicima, turistima, skijašima, daskarima, penjačima, i ukratko, svima koji bi rado i bezazleno uživali u planinskom svetu
- učiteljima i školarcima, kada se odlučujete i pripremate školske izlete ili školu u prirodi.

Sadržaj planinarskog savetnika je pregledan, ali daje samo najnužnije savete i upozorenja. U njemu nema zabrana. Odluke u planini, dobre ili loše - vaše su.

Ovaj planinarski savetnik ne može zameniti odgovarajuću planinarsku literaturu, priručnike o planinarstvu ili priručnike i knjige za odredene planinarke discipline. Još manje može zameniti znanje i iskustvo stečeno praksom. Nepotrebno je pomenuti da, ovaj savetnik, nikako ne može zameniti uživanje i lepotu boravka u prirodi i gorama. Puno pešačite? Skijate? Rado idete u planine? Ako to činite, onda vam Planinarski savetnik, skoro sigurno, neće biti suvišan. Priroda i planina vam uvek bogato nudi odmor, doživljaje, lepotu, uživanje, avanturu, pustolovimu ... ali i skriva opasnosti.
Planinarski savetnik je tu da vam za boravak u planinama da praktična uputstva i savete, odnosno da vam prenese iskustva iskusnih planinara.U savetniku nema zabrana i pravila (osim FIS-ovih pravila ponašanja za skijaše, koja, razume se, važe i za bordere) U planinskom okruženju odlučujute sami - promišljeno, jer za svoje ponašanje i delovanje sami odgovarate. Ovaj tekst ne može zameniti temeljnu planinarsku obuku. Povežite se sa planinarskim društvima, regionalnim, republičkim i saveznim planinarskim savezima, planinarskim taborima, skijaškim savezom, školama i kursevima, alpinističkim, penjačkim i speleološkim društvima, klubovima i organizacijama ili GSS za obuku, tabor, kurs, znanje, pomoć ili informacije. Knjižare i izdavaštvo obiluje planinarskim štivom na našem ili stranim jezicima.

ZNAČENJE SKRAĆENICA
PSS - Planinarski savez Srbije
PSB - Planinarski savez Beograda
BFPS - Balkanska federacija planinarskih saveza
V - visokogorski izlet (uspon iznad 1500 m zimi ili iznad 2000 m leti)
R - rekreativni izlet (do 1500 m)
TRANS - planinarska transferzala
 
PDF Štampa El. pošta

Planiranje ture

1. Kakva je naša kondiciona pripremljenost i telesne mogućnosti - snaga? Prema njoj se upravlja dužina i težina uspona - manja telesna snaga - lakše
ture i planine.
2. Koliko je težak uspon? Laka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura! Svi putevi su podjednako markirani. Markacija ne govori ništa o težini uspona.
Ako oznaka težine puta postoji, ona se nalazi na početku markacije. Mnogi putevi nemaju oznaku zahtevnosti, a mnogi nemaju ni markaciju.
Potražite savet iskusnijih, i onih koji poznaju teren.
3. Kada predviđate povratak? Ovaj ćete odgovor dobiti ako znate da se hod planira ovako: za jedan sat normalnog hoda predvida se 350 m nadmoske
visine i oko 4km daljine Pri tome se planira predah (2-3 minuta) na svakih pola sata, odnosno kraći odmor na svakih 1,5 sati. Vreme kraćeg odmora
je toliko da se nešto pojede i popije, ali ne toliko da se planinari ohlade.
4. Kakvo obaveštenje o turi ostavljate? Vaše obaveštenje mora sadržati informaciju o tome gde idete, kojim putem, kada ste pošli i kada očekujete
povratak. Takođe, dobro je da informišete o tome kada želite da se alarmiraju spasioci.
5. Ko ide na planinarsku turu? Uspon (staza) se prilagođava prema najmanje spremnom ucesniku. Usponi samohodaca su opasniji. Ni grupna tura nije
sasvim bezbedna, jer nju karakteriše ponašanje grupe: euforije, afektacija, dokazivanje, takmičenje, borba za prestiž, svade i drugo.
6. Kakvo će biti vreme? Vremenska prognoza i informacije sa terena vam daju osnovni predstavu o vremenu. Obavezno predviđajte vreme planinarske
ture.
7. Da li su vam potrebna uputstva stručnjaka ili vodič? O svim aspektima planirane ture posavetujte se sa iskusnijima. Otidite do planinarskog saveza,
društva ili sekcije. Raspitajte se kod instruktora skijanja ili u školi skijanja. Angažujte ljude koji poznaju teren, staze , planinu i opasnosti.

 
PDF Štampa El. pošta

Visina

Svaka visina preko 2.500 metara je dovoljan razlog za oboljevanje od visinske bolesti. To je moguće čak i u situacijama kada ste na tu visinu brzo došli kolima ili žičarom.

Prepoznavanje

• neprestana glavobolja
• stalan osećaj umora
• povećan puls i prilikom mirovanja

Posledice

• slabost
• neprimerene odluke
• nesiguran i trapav hod
• iscrpljenost

Visinska bolest nastupa neprimetno. Kada je postanete svesni, već je prekasno.

Postupak

Budite svesni svog tela, jer kada:

• vas snažno boli glava
• kada ste zadihani iako se ne naprežete
• kada vas spopadne suvi kašalj
• kada vam u plućima krklja

tada vam pomaže samo momentalni silazak u dolinu. Velika opasnost je oboljevanje od visinskog edema pluća (voda u plućnom tkivu).

 
PDF Štampa El. pošta

Vreme

Ovo poglavlje je vrlo značajno za planinare. Za vaše uživanje, dobar provod i osećanje, vreme je odlučujući faktor.

Sparina i oluja sa gromovima, mraz i snežne mećave, slaba vidljivost, kiša, magla i još ponešto, su vremenske pojave koje planinarima zadaju gadne teškoce, a u svakom slučaju su neprijatne i neželjene.

Kamene i snežne lavine, te razdražljivost kao posledica "fenskog" vetra, odnosno srčani problemi koji se lako pojave pri sparini ili naglim promenama vremena, tj. posledice koje ovi činioci ostavljaju na ljude, nije lako predvideti i prepoznati.

Ljudi i planinari često govore loše o vremenu. Vreme se cesto pojavljuje u ulozi negativca, a još cešce u ulozi krunske smetnje i više, "gospodnje" sile. Naravno, vreme je tada i opravdanje za neuspeh, a ponekad i dokaz zavere i urote protiv pojedinca. U stvari, vreme nije baš tako potuljena, podmukla i nepredvidiva sila, koja samo čeka "nesrećne planinare", već prirodna pojava koja ima određene zakonitosti i o kojoj postoje informacije.

Pogledajmo nekoliko prostih znanja i činjenica:

• Lako je obezbediti se od hladnoće i mraza
• Grom nikada ne udara iz vedra neba
• Za orijentaciju se koristi karta i kompas a ne samo vid
• Svaki region ima žitelje koji vam mogu višestruko pomoći, a sasvim izvesno znaju trenutno vremensko stanje
• Svaki region, pa i planina, ima spečificnosti i zakone koji važe samo tu

Pitanje je šta uraditi kako bi se zaista upravljalo ovim upozorenjima i pojavama. Pre svakog odlaska u planinu upoznajte se sa vremenskom prognozom i to kako uopštenom, tako i za taj region. Vremensku prognozu izvršite sami i to na osnovu:

• Hidrometeorološkog zavoda Srbije
• Raspitivanja kod iskusnih planinara i poznavaoca regiona i planine
• Raspitivanja kod lokalnog stanovništva, bilo privatnim vezama, bilo preko lokalnog planinarskog društva ili neke druge javne službe.
• Poznavanja znakova lepog i lošeg vremena.

Nikada ne potcenjujte vremenske izveštaje i prognoze. Oni su prvi na listi vašeg planiranja ture. Tek ako je ta prognoza zadovoljavajuća, raspitujte se dalje prema navedenoj listi. I tako za svaki od faktora. Konačna je odluka vaša, ali nemojte po povratku optuživati vreme.

Na kraju, stvarno su opasne samo oluja ili nalet hladnog talasa zimi. Sva druga vremenska stanja više su neprijatnosti nego direktna opasnost, gde pod direktnom opasnošcu zovemo objektivno stanje koje uzrokuje nesreću. Time, naravno, ne govorimo ništa o mogućnosti nazeba, bolesti i nezadovoljstva, kao posledicama lošeg vremena

 
PDF Štampa El. pošta

Stabla i granje

Nije retkost da se za vreme oluje strada od išcupanih stabala i granja. Način za izbegavanje ove opasnosti je vrlo jednostavan: Za vreme oluje nemojte ići u šumu. Ako stablo ili grana pada kao kamen, bez oluje, tada je svejedno da li je to drvo ili stena ili ledena ploča ili neki drugi objekat te veličine. Postupite kao kod padanja kamenja.

 
PDF Štampa El. pošta

Koža i sunce

Opekotine od sunca
Uživanje koje osećate provodeći slobodno vreme na otvorenom, pod suncem, plaća vaša koža. Početkom 20. veka rak kože je bio, skoro, nepoznata bolest, a u poslednje vreme broj obolelih rapidno i zabrinjavajuće raste. Svi vi, koji se često i dugo sunčate morali bi cešce da kontrolišete "majčine belege" - mladeže.

Uputstva za borbu protiv raka kože

• Čovekova koža pamti svaku opekotinu od sunca. Sa svakom opektotinom od sunca raste verovatnoća oboljevanja od raka kože.
• Skrivajte kožu od sunčevih zraka - posebno izložene delove (nos i uši).
• Koristite pomade i kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom
• Zapamtite, planine su "bliže suncu". Na njima ste izloženiji svim opasnostima ultraljubičastog zracenja.

Snežno slepilo

Na snegu i u magli (refleksija i difuzija) ultraljubicasti zraci su najjači i najopasniji. Snežnog slepila postajete svesni vrlo kasno - kad ste slepi. Snežno slepilo je krajnje neprijatno i bolno, iako prolazno i bez trajnih posledica. Ipak, sasvim je dovoljno da planirano uživanje pretvori u moru, i to kako vama tako i onima koji su sa vama. Koristite naočare za sunce sa bocnom zaštitom jer one su 100% zaštita od UV zraka, iako su i obične naočari za sunce mnogo bolje nego ništa. Zapamtite, to što do sada niste imali snežno slepilo uopšte ne znači da ste imuni na njega, te da vam se sledeći put nece desiti.

 
PDF Štampa El. pošta

Pazi kamen

Kamen koji se kotrlja ili pada je smtrna opasnost u planini i uvek dolazi sasvim neočekivano. Zapamtite, kada ste u planini, pored kiše, snega, groma i grada, na glavu vam može padati kamenje, stene, led, prolecni sneg, stabla, granje i drugi, sasvim neočekivani predmeti (konzerva, komadi opreme ....).

Kako se sacuvati od padajuceg kamenja i drugih objekata: Budite obazrivi - gledajte i nagore. Klonite se opasnih mesta i strana, pogotovu ako na njima ima ljudi ili životinja.

A kad kamenje pada.... Šlem će vam sigurno pomoći. Bilo kakv šlem je mnogo bolji od nikakvog. Atestirani šlem je bolji od HTZ šlema, "lepog" šlema ili onog "firmiranog". Ako je kamen veliki, šlem vam ne može pomoći.

Prepoznavanje

Opasnost preti na strmom zemljištu čak iako je padina sa travom ili pošumljena. Ako je padina sa krušljivom stenom budite jako oprezni. Uočavajte tragove ranijeg padanja kamenja: na tlu vidite razbijene stene, "sveže" kamenje je svetlije od onog koje je tu po prirodi stvari, po svetlijoj boji prepoznajete novije odlome i nasipe. Padajuće kamenje je stalan faktor u strmim žljebovima. U toj situaciji sa njim računate i imate dosta posla.

Ko ruši kamenje

Najopasniji su ljudi. Budite veoma oprezni kada uočite ljude na putu iznad vas. Posmatrajte ih. Razmišljajte i o tome da ste vi na putu iznad nekog drugog. Planinske životinje takođe, nehotično obrušavaju kamenje. Divokoza u begu vas može zasuti gomilom kamenja. Kamenje najcešce pada samo od sebe usled temperaturnih razlika. Tipično je dnevno otopljenje zimi. Sunce obasja stenu, otopli je i evo nama kamenja, leda, lavine i drugih problema.

Ponašanje

Klonite se strana gde se često odronjava kamenje. Zaobiđite ih! Preko preče naokolo bliže. Kada kamenje krene da se odronjava budite na stalnom oprezu. Nemojte se zaustavljati! Naročito je važno da za odmor izaberete bezbedan prostor. Na zahtevnim i posećenim stazama i putevima nosite šlem. Ni najbolji šlem na svetu vas neće zaštiti od velikog kamenja.
Zapamtite, kada kamenje počne da šišti i kotrlja oko vas, momentalno potražite zaklon i zaštite glavu.

 
PDF Štampa El. pošta

Okliznuće i pad

Okliznuće i pad je uzrok najvećeg broja povreda u planinarenju. Mnogi planinari ni danas ne priznaju opasnost od okliznuća i pada. Često se može čuti nesuvislo i glupo tvrdenje: "Meni se tako nešto ne može dogoditi". Uvažavajte sledeće: Teškoća je u tome da se teren, na kome se lako okliznete, ne da sasvim lako prepoznati, a to, svakako, na njemu ne piše. Mogućnosti za okliznuće i pad nije uopšte malo: strma padina, vlažna trava, provalija pored staze, snežište, led, smrznuta zemlja, krušljivo tle i mnoge druge. Za okliznuće mora biti ispunjeno više uslova: pogrešno izabran put sa koga se niste pravovremeno sklonili; razgledanje, fotografisanje ili snimanje pejzaža i detalja pri kome zaboravljate na neposredno okruženje i opreznost; branje cveća ili plodova prirode u stenovitom okruženju; umor i drugo.
Saznanje: Okliznuće i pad nisu sami po sebi opasni ni smrtonosni. Potrebna je još i vrlo strma padina. Postavite sebi pitanje: Šta će se dogoditi ako gurnem svoj ranac niz ovu padinu? Hoće li po prevrtanju stati i ostati da leži ili će početi da se kotrlja niz padinu? Ako vam se čini da će se ranac otkotrljati, onda bi se to, najverovatnije, dogodilo i vama u slucaju pada. Razumljivo, samo ako to vi dozvolite, odnosno ako ne znate kako da postupite.

Vežbajte sprečavanje pada.

Šta možete lako i odmah uraditi ako se okliznete, izgubite ravnotežu ili vam se odroni kamen pod nogom?
Što pre delujete veće su vam šanse za uspeh. Na raspolaganju vam je jedno dejstvo - ležeći položaj, licem prema tlu. Noge lako raširene, vrhovi cipela svom snagom utisnuti u tlo (tako se koči), sa zgrčenim rukama gurajte se od padine (oslonac). U ovom položaju ćete, verovatno, uspeti da se zaustavite. U svakom slučaju to je položaj koji vam daje najveće izglede za zaustavljanje, a i najmanje je bolan.

1 vežba. - Potražite kratku padinu koja se završava ravninom. Vrlo je primereno da na njoj bude vlažne trave ili snega i leda. Okliznite se namerno. Zauzmite ležeci položaj. Pokušajte da kočite. Obavezno koristite rukavice.
2. vežba - Šetajte izabranom padinom i okliznite se. Po okliznuću, što pre, bacite se u ležeci položaj.
3. grupna vežba - Hodajte izabranom padinom. Na dogovoreni znak jednog od vas svi se smesta bacite u ležeci položaj.

Značaj vežbi:

Vežbanjem lako postignete potrebnu spretnost da od neočekivanog okliznuća do početka kočenja protekne što manje vremena. Znajte da u glavi morate uspostaviti uslovni refleks, sličan onom koji imaju vozači (šoferi) prilikom pritiska kočnice pri uočavanju iznenadne prepreke na putu. Taj refleks mora delovati i kod vas, kada se nadete u nezgodnom položaju. Pri planinarenju, tu i tamo, pomislite o mogućim nezgodama. I to je metoda za otklanjanje nezgoda, ili bar vašu pripremu. Dakle, sneg i led na travi, steni ili strmim padinama predstavaljaju najveću opasnost za okliznućei pad. Vežbajte padanje, klizanje i kočenje na snežištima sa sigurnim završetkom. Ta vežba vam pored sticanja refleksa i učenja pravilne reakcije može biti i vrlo zabavna. Konačno, posmatrajte druge planinare, one iskusne i one koji to nisu, pri hodanju po strminama i snežištima i uočavajte, pitajte i komentarišite.

 

 
PDF Štampa El. pošta

Hladnoća

U zemljama engleskog govornog područja hladnoći (mrazu) tepaju: "Tihi ubica". Ovaj nadimak hladnoća je dobila jer najcešce ne ubija direktno, ali je uzrok brojnih sudbonosnih grešaka.

Važno je znati:

• Hladnoća umtrvi čoveka
• Hladnoća pruzrokuje stres
• Ljudi izloženi hladnći postaju apatični
• Hladnoća oslabi čvrstinu odlučivanja
• Hladnoća ometa kretanje, pokreti su teški, tromi i nespretni

Prepoznavanje

Ako drhtite od hladnoće - dobro je. Niste u neposrednoj opasnosti. Kada drhtanje prestane vreme je da se zabrinete. Stanje je kritično kada čovek izložen hladnoći postane smeten i izgubi sposobnost razumnog odgovaranja na vaša pitanja (nesposobnost komunikacije)

Postupak

Delujte što je moguće brže da bi ste se zaštitili od hladnoće. Zato, neka vam i po lepom vremenu (a najbolje uvek) u rancu bude barem lagana vetrovka, "šuškavac" pantalone, topla kapa, rukavice i zaštitna folija. Ne popustite! Opirite se! Drhtite, skakućite, pomerajte se, radite čučnjeve! Ako uprkos hladnoći imate želju da mirujete i da se smrzavate, znak je da vas je hladnoća opasno načela. Na vetru se opasnost od hladnoće višestruko povećava. Fakor hlađenja sa vetrom uči nas da je pri temperaturi od svega 0 stepeni celzijusa i pri vetru od 40 km/h, isto kao na temperaturi od -20 stepeni celzijusa bez vetra (u sobi). Ako telu ne uspe da kretanjem očuva toplotu počeće da se hladi. Ljudski organizam ima osobinu da pri ugroženosti automatski zatvara krvotok prema periferijama (ruke, noge, lice), kako bi zaštitio vitalne organe. Ako i pri tim uslovima nastupi dalje hlađenje organizma, dolazi do gubitka svesti, stanja šoka, prestanka rada srca i smrti. Opasno pothlađene osobe prepoznaju se po tome što sa njima ne možete smisleno razgovarati. U trenutku kada primetite da je značajna razlika u temperaturi telesnih periferala (ruke i noge) i trupa pothladenog, nikako ga nemojte pomerati i terati na kretanje. Protok hladne krvi iz ruku i nogu kroz trup i vitalne organe rezultuje gubitkom svesti i životnom opasnošcu. Pothlađenog ostavite da miruje i utoplite ga koliko god je to moguće. Ako je ikako moguće dozovite ekipe GSS, ili neku drugu pomoć koja je u stanju da pothlađenog brzo i bez pomeranja (helikopterom) prenese do bolničke nege.

Što je vetar jači, hladnoća je veća. Ova fizička zakonitost ima poseban značaj za boravak u planinama. Znajte da je se na temperaturi vazduha od 10 stepeni C i pri vetru od 40 km/h (slab vetar), vaše telo hladi kao da je 0 stepeni bez vetra. Takođe, pri istom vetru i temperaturi od -10 stepeni C, vama je hladno kao na -34 bez vetra.

NE ZABORAVITE. Zaštitu od vetra pružaju laka vetrovka, zaštitne pantalone, rukavice, kapa i zaštitna folija.

 
PDF Štampa El. pošta

Skijanje

Skijanje sa raznim klizačkim pomagalima bio je i bice privlačan sport i sadržaj boravka u planinama. Skijanje nije lišeno opasnosti.

Nesreću cete lakše spreciti ako znate sledeće pojave:

Magija brzine - što se brže krećete manje dobro uočavate i primećujete. Poznato je da skijanje ima posebnu atraktivnost zbog brzine koju možete postići. Pitanje je da li ste uvek svesni brzine kojom se krećete. Da li možete da kontrolišete svoju brzinu i svoje kretanje. Pri brzoj vožnji opasnost se povećava kako za vas tako i za druge na skijalištu.

Magija lepote - lepota skijanja prekratko traje. Toliko je lepo, i toliko uživate da ignorišete zamor, glad, vreme i druge faktore. Kako znate da će noge ili kolena izdržati još jedan zaokret, skok, spust. Šta ako ipak ne izdrže. Opasnosti su brojne, povrede teške. Ugrožavate druge.

Efekat grupe - najlepše je kada skijate sa nekim. Imate želju da se: malo potrkate, ostavite lep grupni utisak. U oba slucaja skijate u neposrednoj blizini partnera. Time ste posebno izloženi opasnosti od ulaženja u "mrtvi ugao". Ako nešto ne vidite, ne možete ni preduzeti ništa. Opasno je za oboje, a možda i za druge na skijalištu.

Efekat "zapaživanja" - Skijalište nije samo mesto za skijanje, već i mesto gde se ljudi sreću, komuniciraju, primećuju, stide ili paradiraju. Dobar ste skijaš i željni akrobacije, ali tako da vas drugi vide, da vam se dive, da vas primete i prepoznaju? Uradićete nešto riskantno. Izabraćete objekat koji nije predviđen za akrobatiku (ograda, ratrak, stub žicare, grupa ljudi. lošiji skijaš...). Možda ćete biti uspešni, a možda i nećete. Nemojte pokušavati. Ski staza, njeni infrastrukturni elementi ili činioci, nisu instrument za demonstraciju licne veštine i sposobnosti, kao što šibica nije za decu. Uostalom, to je vrlo nezrelo i nesimpatično, a pre svega, krajnje opasno. Sličan je efekat ako se stidite svog skijanja pred drugima pa birate nemoguće i neuređene terene, gde vas oni nece gledati. Zapamtite. Tu ste zbog sebe i svog zadovoljstva. Uostalom, i padanje je uživanje, a i plug zadovoljstvo.

 
PDF Štampa El. pošta

Grom

Svake godine od groma stradaju ljudi i stoka i to u šumama, dolinama, planinama, selima i gradovima, ukratko, svuda, pa i tamo gde se to najmanje očekuje. Jedina prava zaštita od groma je kuća sa gromobranskom instacijom ili automobil.

Saznanja

• Vremenska prognoza i izveštaj o vremenu.
• Slušajte izveštaje o vremenu i primetite vremenske pojave:
• Gromovi prate "toplotne" oluje koje su najcešće s proleća i leti, kada se vazduh jako zagreje
• Hladni talas se najčešce pojavljuje praćen intenzivnim i neočekivanim olujama.
• Kada se za lepog vremena i vedrog neba brzo pojavljuju kupasti oblaci znači da se ubrzo sprema oluja.
• Prolećna stanja sa izjednačenim vazdušnim pritiskom su pogodna za nastanak oluja i električnog pražnjenja.

Primetite sledeće vremenske znakove:

• upozoravajući znaci - sparan vazduh, kupasti oblaci, nagli pad pritiska
• znaci opasnosti - kupasti oblaci sa tamnom (pretećom) osnovom, zatišje vetra, udaljena grmljavina (tada je već vrlo opasno)
• znaci krajnje opasnosti - naelektrisanje u vazduhu (kosa se diže, pucketanje vazduha ...)

 
«PočetakPrethodna12SledećaKraj»

Strana 1 od 2
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq


ВРАЊСКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН КУКАВИЦА

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ организовао је планинарски маратон на планини Кукавица, северно од Врања. Ово је 11. маратон који организују врањски планинари. Овога пута на стазу и дружење пошли су са колегама из Лесковца.

Око 50-так учесника, љубитеља природе и планинарења из Врања, Лесковца, Прешева и Неготина окупило се испред градске куће одакле је кренула традиционлна акција „ 11. Врањски маратон и 724. поход на Кукавицу“ под називом „Заједнички планинарски маратон део европског пута Е/ 7, Лесковац - Врање“. Планинари су се окупили испред Скупштине града. Лепо време и сигуран корак пожелео им је председник Спортског савеза града Небојша Цветковић а подршку града због промоције здравог начина живота, обећао градски већник Иван Станковић. Планинарило се у зависности од могућности. 13-торо њих је прешло стазу дугу 31 км а остали су кренули на краћу деоницу дугу 17 километра. Била је то прилика да се упознају са лепотама овог краја кроз који пролази пешачки пут Е7 тачније да уживају у планини Кукавици на 1442 метара надморске висине.

http://bit.ly/V2PJnD


BAJSEVIMA DO SVETE GORE

Članovi biciklističke sekcije Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje ostvarili su još jedan veliki podvig. Bajsevima su vozili turu od Vranja do Svete Gore i u povratku do Vranja, prešavši ukupno 905 km. Poklonili su se Hilandaru, najvećoj srpskoj svetinji i odali počast srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Celokupnu turu su vozili Nenad Ilić Nexy i Branko Popović, ali su im se jednim delom pridružila još dvojica biciklista, dok su ih od Kumanova do Vranja dočekali drugari iz kluba. Podsećamo da je pre ovog pohoda to isto ostvarila grupa biiciklista našeg kluba. Bravo momci, tako to rade sportisti i patriote!

Dan 1.
U 4.00 h polazak je bio ispred Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Vozili smo ja i Branko, prosek nam je bio oko 21-22 km/h imali smo više pauza jer je bila i najduža etapa 225 km. U Djevdjeliju smo stigli u 18 h, kretali smo se sve autoputem 120 km, imali smo vetar u ledja tj do Velesa, a od Velesa vetar se je okrenuo i duvao je u grudima.
Dan 2.
U 8.00h polazak iz Djevdjelije oko 8.15 na granici našli smo se sa Drakčom i Dejanom, oni su kolima do Djevdjelije došli i odatle smo se uputili pravo ka Solunu. U Solun smo stigli u 13.30 po grčkom vremenu kod Zejtinlika i tamo posetili groblja nasih predaka. Kada smo završili posetu uputili smo se ka keju na moru, koji jako dug i vozili smo ga celom dužinom, zastali smo kod Aristotelovog trga, zatim kod tornja i kod spomenika Aleksandru Makedonskom, koji se nalazi na keju, napravili nekoliko pauza, da bi se uputili u Pireu gde je bio i naš cilj. Tog dana stigli smo oko 18 h i tu smo noćili u šatorima.
Dan 3.
Polazak u 7 h ujutru, uputili smo se ka Stratoniju, tada nam je bilo i najnapornije jer smo preko 60 km vozili konstantan uspon. Bio i jači od Raške u Vranju, još i dužinski veći jer smo se penjali i vozili grebenom tih planina.Drugi faktor nam je išao od ruku, nije bilo sunca i vrućine tako da je bilo baš za nijansu bolje izdržati te uspone. Nekoliko puta nas je i kiša uhvatila, ali to je bilo na kratko na 5 minuta kako bi nas malo ohladila. Posle svih tih uspona usledio je i najzad jedan veći spust oko 15 km kada smo se spustili na obalu mora u Stratoniju, pristigli smo oko 17h - 17.30h i tu smo se ulogorili na obali mora opet u šatore.Dužina puta je bila 105 km.
Dan 4.
Najzad je bio jedan kraći predah i malo kupanja u moru, malo smo se relaksirali i sunčali, usledio je dogovor da se nastavi vožnja do mesta Jerisos oko 15 km udaljenog od Stratonija, spakovalji smo se i oko 12.00 već uputili ka Jerisosu i ubrzo smo i stigli. Već u 13 h smo bili u gradu vozili smo pored mora kako bi pronašli idealno mesto za odmor i najzad smo i našli i tu se zaustavili i napravili opet jedan veći predah. U medjuvremenu su naišla još dva naša drugara, koji nisu mogli voziti zbog povreda i obaveza pa su dosli kolima. Okupali mo se tu i ručali girose i ribu, a zatim kada je počeo padati mrak vratili smo se na pola puta kod manastira Kakovo, u metoh manastira Hilandar koji je na pola puta izmedju Stratonija i Jerisosa. Posetili ga i tražili blagoslov da ostavimo bajseve dok budemo bili u Hilandaru, zatim kada smo dobili blagoslov spustili smo se na obalu mora u blizini manastira kako bi se ulogorili i tu noćili. Ukupna kilometraža 25 km.
Dan 5.
Polazak u 7 ujutru, ostavili smo bajkove u manastir i zatim se uputili u Uranopolis odakle ćemo krenuti trajektom do Svete Gore. Kada smo stigli uputili smo se da uzmemo vize koje su nam bile potrebne za ulazak na Svetu Goru, a zatim i karte za trajekt i u 9.45 h se ukrcali i zaplovili ka prvoj luci na svetoj gori Jovanjici gde je i bio naš cilj. Ubrzo posle 45 minuta plovidbe trajektom smo došli do luke, gde nas je pričekao mini bus i pokupio sve putnike i zatim se uputio ka Hilandaru, koji je od luke 11 km udaljen. I najzad dolazimo u Manastir Hilandar gde je i bio konačni cilj naše voznje. Tamo nas docekuju u gostoprimnici, kako bi odmorili malo od puta, osvežili vodom, kafom i časicom cipurija, zatim smo se smestili u spavaonama. Nakon toga uputili smo se u razgledanje znamenitosti Hilandara, obišli smo spomenik ikoni Bogorodice Trojerucice, zatim krst cara Dušana i maslinu koju je zasadio kada je došao na Svetu goru. Popeli smo se na pirg kralja Milutina i uživali u prelepom pogledu na more i vinograde, zatim smo prošetali vinogradima. Uputili smo se ka manastiru kako bi stigli na liturgiju, koja je počela od 17 h, posle liturgije usledila je večera, a onda smo se poklonili svetim moštima. Slobodno vreme smo iskoristili za razgledanje ove najveće srpske svetinje i njenih lepota i prenocili u spavaonama.
Dan 6.
Ustali smo u pola 5 h kako bi stigli na jutarnju liturgiju koja je počela od 5 h, a posle liturgije opet otišli na ručak, da bi onda posetili knjižaru i kupili suvenire. Spakovali smo se i busom krenuli nazad ka luci. Kada smo stigli kod luke malo smo sačekali trajekt, jer je kasnio zbog talasa koji su bili nadošli tako da smo malo kasnije stigli u Uranopolis i vratili se u manastir Kakovo. Malo smo predahnuli i uzeli svoje bajkove i polako se uputili ka Olimpijadi koja je bila oko 25 km udaljena, gde smo stigli pred sumrak i opet se ulogorili na obali mora.
Dan 7.
Polazak u 8.00 h do obližnjeg poznatog letovališta Stavrosa i ubrzo stigli gde smo proveli polovinu dana i odmarali i kupali. U popodnevnim časovima smo se uputili ka Nea Vrasni i Asprovalti i ubrzo stigli gde smo se i ulogorili i malo odmarali i prošetali po gradu.
Dan 8.
Polazak u ranim jutranim casovima u 6 h za Djevdjeliju. Kretali smo se autoputem i nakon 5 sata vožnje stigli do Soluna gde smo se odvojili i nastavili put za Djevdeliju. Bilo je malo uspona, ali nam je vreme išlo na ruku, imali smo vetar u ledja celog dana i oko 16.30 po našem vremenu, tu smo se rastali sa našim drugarima, koji su kolima došli iz vranja. Nas dvojica prenoćili smo u hotelu kako bi se bolje odmorili za sutrašnji dan. Prevalili smo 145 km.
Dan 9.
Polazak u ranu zoru u 5 h, uputili smo se ka našem Vranju. Vozili smo timski i naizmenično kako bi što brže stigli i manje se umorili. Pravili smo nekoliko pauza i imali opet vetar u ledjima. Malo je bilo naporno kada smo stigli kod Velesa, jer je bio jako veliki uspon i dosta dug. Ali nije nam bio problem da ga predjemo jer smo bili puni volje i hrabro smo uhvatili jedan tempo i drzali ga tokom uspona. Kada smo se popeli na vrh onda je usledio jak i dug spust skoro do skopskog aerodroma. Malo smo predahnuli na pumpama i Kumanovu nas je pričekao jedan naš prijatelj i osvežio pićem. Zatim smo se uputili ka granici gde smo stigli oko 15 h, tu nas je takodje pričekao naš drugar biciklista Darko Makedonac i osvežio hladnim pićem. Tu smo napravili pauzu, a zatim smo se polako uputili ka Vranju. Kod sela Levosoje sreće nas još jedan naš drugar Ivica Bokčan koji je pošao u susret nama. Polako smo privodili kraju naše putovanje i najzad oko pola 8 stigli kod Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju odakle smo i pošli... Tog dana prevalismo 225 km.
Ukupna kilometraža od Vranja do Svete Gore sa povratkom do Vranja 905 km.
Dnevnik i fotografije bajs ture sačinio Nenad Ilić Nexy

http://bit.ly/V2PRne


TROMEĐA ŽERAVINO 2017.

TROMEĐA ŽERAVINO 2017.
Na tromeđi kod sela Žeravino, u opštini Bosilegrad održan je još jedan susret planinara Srbije, Makedonije i Bugarske. Ovoga puta domaćini su bili planinari iz Krive Palanke. Na ovoj tradicionalnoj akciji ukupno je učestvovalo oko 150 planinara, među kojima 22oje iz Planinarskog kluba "Železničar 2006." Vranje. Iduće godine organizatori i domaćiniakcije Tromeđa 2018. biće planinari Srbije.

http://bit.ly/V2Qehm


PREŠEVO: JEZERO, KALE, PEĆINA, DOM

Na inicijativu Planinarskog kluba “Železničar 2006.” Vranje organizovana je akcija u Preševu. U programu je bio obilazak Oraovičkog jezera, uspon do Markovog kaleta, poseta Ilinskoj pećini i gostovanje u planinarskom domu Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”.

Ova vanredna akcija počele je u 9 sati u centru grada dočekom naših domaćina predvođenih predsednikom kluba Bajramom Sadriju. Obišli smo Oraovičko jezero, kod istoimenog sela na 3 kilometra od Preševa, koje je formiranom radi navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta u tom kraju. Uživali smo u prelepom ambijentu okupanom jesenjim bojama i u vodenom plesu gusaka.
Nakon toga krenuli smo na perifieriju Preševa, do podnožja brda na kome je bila tvrđava Markovo kale. Uspon uskom i zahtevnom stazom do vrha, gde smo razgledali ostatke arheološkog lokaliteta Markovo kale, o kome se inače vrlo malo zna. Doručak, bolje reći, ručak u podne na proplanku popločanom stenama. A onda spust do mesta polaska.
Minibusom se vozimo u pravcu Cerevajke i na lokalitetu kamenolom krećemo ka selu Ilinci. Naše odredište Ilinska pećina, najveća na jugu Srbije, do koje dolazimo skretanjem levo sa puta koji vodi do ovog sela. Pećina na 720 metara nadmorske visine, ukutkana sa povelikim ulazom. Grupa od dvadesetak planinara kreće se najpre širim i visokim hodnikom, a onda sve užim i na jednom mestu nailazimo na tesnac. Odlučujemo da ne idemo dalje, ipak je to posao za speleologe sa potrebnom opremom i znanjem, jer pećina je dužine 584 metara. Usput se divimo pećinskim ukrasima i susrećemo sa malom kolonijom slepih miševa. Nakon ovog doživljaja, koga su pratili radoznalost, istraživački duh, uzbudjenje i naravno adrenalin, napuštamo ovaj mistični kutak preševskog kraja.
Nastavljamo regionalnim putem ka selu Cerevajka i blizu administrativnog prelaza ka Kosovu i Gnjilanu silazimo sa asfalta i nakon kilometar i po dolazimo do naše poslednje stanice – do planinarskog doma Planinarskog kluba “Ostrovica Preševo”. Lepo smo dočekani i ugošćeni od naših ljubaznih domaćina i prijatelja. Imali smo tu čast da budemo prvi gosti u domu koji se gradi već 9 godina sopstvenim parama i radom preševskih planinara, pre svega ličnim zalaganjem i ulaganjem predsednika Bajrama, velikog entuzijaste i ljubitelja prirode i planinarstva, čoveka koga znaju mnoge planine i planinari Srbije i Balkana. Hvala našim prijateljima iz Preševa na divnom danu provedenim kod njih! I hvala Bogu na miholjskom letu, koje nam je tog dana podario! Ko je bio sa nama dugo će pamtiti nedelju 15. oktobra, a ko nije propustio je mnogo, sa preporukom da kad tad sa nama ponove ovaj izlet.

http://bit.ly/V2QD3B


JUBILEJ “TRI ČESME”

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje obeležio je desetu godišnjicu od izgradnje prve česme u okolini Vranja. Tim povodom je oprganizovana akcija na tri staze. Prva je bila od Vranja do Brestovačke česme dužine 26 km, druga od Goča do ove česme dužine 17 km i treća od Goča do Mirkovog kladenca dužine 1o km. Učestvovalo je 20 planinara. Bilo je to podsećanje na 2007. godinu kada je ekipa našeg kluba najpre izgradila česmu Tri buke, a onda Mirkov kladenac.

http://bit.ly/V2QSvq