Početna > Vesti iz društva
Vesti iz društva
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

АКЦИЈА ШТА ТРЕНИРАШ

У спортској хали у Врању ће у четвртак 2. априла бити одржана акција „Шта тренираш“ у Врању коју организују Министарство омладине и спорта Владе Републике Србије, Спортски савез Србије, Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије у сарадњи са Спортским савезом града Врања. У Хали спортова ће бити 20 штандова на којима ће своје презентације организовати 46 врањских спортских клубова. Штанд ће имати и ПК Железничар 2006. Врање заједно са Бициклистичким клубом Led Circle. Биће то промоција планинарства, успеха нашег клуба и програма акција у овој години.

 

Циљ ове акције је алармирање деце да се баве спортом. Програм ће имати свог водитеља, који ће методом интервјуа разговарати са спортистима децом и са свим учесницима ове акције. Акцију ће отворити градоначелник Врања Зоран Антић, државни секретар министарства омладине и спорта Владе Републике Србије Предраг Перуничић, председник Спортског савеза Србије Александар Шоштар, представник Caca-cole и истакнути спортиста Града Врања. По завршетку ове акције у великој сали Скупштине града, челни људи Савеза одговараће на питања руководилаца врањских клубова о финансирању спорта у Србији и о улози локалних самоуправа у финансирању спорта.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   
  1. Утврђује се, једногласном одлуком Управног одбора, да се 30.03.2015. године одржи годишња скупштина ПК „Железничар 2006“, са почетак од 19 часова. Изборна скупштина ће бити одржана у сали Комитета. Предлог дневног реда скупштине је следећи:

  1. Избор радних тела

    1. радно председништво (3 члана)

    2. записничар

    3. оверачи записника (2 члана)

    4. верификационo-изборна комисија (3 члана)

  2. Извештај верификационе комисије

  3. Извештаји о раду ПК „ЖЕЛЕЗНИЧАР 2006“ Врање у претходној години.

  4. Извештај Надзорног одбора о раду ПК „ЖЕЛЕЗНИЧАР 2006“ Врање у претходној години.

  5. Усвајање програма рада клуба за 2015. годину.

  6. Разно

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

PLANINARI MEĐU NAJBOLJIM SPORTISTIMA


U velikoj sali Hotela "Vranje" održan je tradicionalni izbor najboljih u vranjskom sportu za 2014. godinu. Za najbolje dostignuće i angažovanje u rekreativnom sportu nagrade su pripale članovima PK “Železničar 2006.” Dragani Ristić Mladenović i Draganu Manasijeviću. Posebnim priznanjima nagrađeno je četrdeset dvoje dečaka i devojčica, koji su proglašeni za najbolje sportske nade grada Vranja za 2014. godinu. Među njima je i najmlađi član našeg kljuba Nina Aleksandrov.


Nina Aleksandrov - sportska nada grada - ima 5 godina i aktivno učestvuje na planinarskim poduhvatima primereno njenom uzrastu. U 2014. god. Imala je zapažen broj osvojenih vrhova viših od 1200 metara nadmorske visine: Krstilovica, Čemernik, Motina, Besna kobila i dr.


Dragana Ristić Mladenović - sportistkinja grada u kategoriji rekreativnog sporta - (ima 37 godina), aktivan učesnik na većem broju planinarskih pohoda. Kao učesnica visokogorske sekcije ove godine, zajedno sa Jasminkom Nikolov, je osvojila Mon Blan (4810 m.n.v.) najviši vrh Alpa i Zapadne Evrope.


Dragan Manasijević - sportista grada u kategoriji rekreativnog sporta - (ima 65 godina) i u toku 2014. godine je učestvovao na više od 60 akcija i planinarskih pohoda i prepešačio, u toku prošle godine, preko 1200 km. Vrsni poznavalac planina u okolini Vranja, na teritoriji Republike Srbije i u okruženju. U toku 2014. godine je vodio preko 30 pohoda i tako doprineo sportskom i planinarskom uspehu PK „Železničar 2006“.

 


 


 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

GODIŠNJICA KLUBA

Po tradiciji PK Železničar 2006. Vranje će u subotu 13. decembra proslaviti svoju godišnjicu formiranja i rada. Zainteresovani članovi i njihovi prijatelji se mogu javiti u sredu 10. decembra u kancelariji kluba od 19 do 20.00 sati. uz uplatu akontacije od 1.000 dinara. Proslava će biti u restoranu Doma vojske sa početkom u 20 sati, a cena menija sa muzikom je 1.350 dinara. Na svečanosti biće proglašeni najaktivniji planinar i planinarka našeg kluba u 2014. godini.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

 

ПРЕДЛОГ програмa рада ПК „Железничар 2006.“Врање

за период 2015-2018. година

 

Овај Предлог програм обухвата циљеве које изабрани органи клуба треба да остваре у време свог мандата. Наравно сам програм ће донети Скупштина на основу овог предлога и евентуалних измена и допуна. Квантитет и брзина рада у остварењу циљева зависиће од доброг планирања, способности реализатора и њихове мотивисаности и одговорности за свој рад.

У сваком случају велики број циљева које планирамо да реализујемо у наредном периоду нису поптуно нови већ су наставак започетих из предходног периода и налазе се у некој од фаза реализације. Веома је значајно рећи да ће наредни период представљати континуитет досадашњег рада са израженом жељом да се рад клуба знатно унапреди.

Предлог задатака и циљева је следећи:

  1. Укључивање деце и младих у планинарење и пешачење.

Познато је какве су последице недостатка физичке активности, а посебно код малдих особа: криве кичме, гојазност, појава хроничних болести а осим тога асоцијално понашање и други видови девијација. Планинарење и пешачење, на чистом ваздуху, у дртуштву љубитеља природе је одличан начин за побољшања психо-физичког стања сваке особе а посебно младих.

Из поменутих разлога овај циљ представља најважнију активност којом ће се клуб позабавити у наредном периоду кроз низ конкретних активности (рад са школском омладином, сарадња са удружењима младих и онима који имају додирних тачака са разним категоријама младих). Посебно ћемо покушати да „створим“ младе лидере – водиче, способне да воде акције својих вршњака а и осталих чланова клуба. Клуб ће преко Управног одбора и комисија односно секција за рад са младима направити конкретне – годишње планове активности одредити конкретне кораке и активности за реализацију овог циља.

 

  1. Обезбедићемо одређен број планинарских инфраструктурних објеката у нашој области:

  • Планинари Врања, својом иницијативом и радом, изградили су планинарски дом на Бесној Кобили. У изградњи овог дома учествовали су и планинари нашег клуба. Формирањем предузећа „скијалишта Србије“ направљена је фирма „Скијалиште Бесна Кобила“ и за његов опстанак овај дом, уговором о пословно техничкој сарадњи, предат је на управљање и газдовање од стране, тадашњег, планинарског друштва. Дом је издат на седам година и уговор истиче крајем 2015. године. Направићемо добро осмишљену стратегију о томе ко ће газдовати и на који начин овим домом и где су интереси нашег клуба. За релизацију овог веома важног посла формираћемо посебну комисију у чији рад ћемо укључити и представника Планинарског Савеза Србије.

  • Планинарске пешачке стазе су основни спортски објекти на којима се одвијају активности нашег клуба. У даљем раду ће се направити детаљан план одржавања постојећих стаза, као и пројектовања и изградње нових стаза на нашем подручју. У наредном четворогодишњем периоду, као конкретан циљ, планирамо да комплетирамо стазу од Врања, преко Казанђола, мале реке односно Средње чуке до Мирковог кладенца са свим садржајима који ће омогућити и не планинарима рекреативни боравак у тим пределима и могућност коришћења нивоа очувања животне средине на том подручју.

  • Кроз наш крај пролази европски пут Е-7 (са својим источним и западним крилом) те смо у обавези да у наредних пар година комплетирамо стазе које га обухватају. Посебан циљ ће бити изградња инфраструктурних објеката на путу Е-7 (планинарске кућице, склоништа, одмаралишта и тд.). Такви објекти би привукли велики број планара из земље и света и представљали би значајну планинарско-туристичку понуду.

  • Планирамо да уложимо додатне напоре како би, у сарадњи са надлежним институцијама државе, покренули пројекте на ревитализацији појединих објеката (школе, домови и тсл.) у државном власништву и њихово довођење у функционално стање за потребе боравка и смештаја планинара. Тиме би се створили услови за вишедневни боравак у природи, даље створили услови за изградњу још стотинак километара планинарских стаза чиме би се створиле могућности обезбеђивања зараде за становнике тих руралних области а можда и за потребе финансирања клуба.

  • Планирмо да изградимо и уредимо још најмање четири извора на зтазама на којима често организујемо акције.

  • Већина наведених циљева везаних за одржавање, пројектовање и изградњу инфраструктурних објеката за планинарење ће се реализовате кроз за то одређене комисије и секције. Укључивањем великог броја планинара ентузијаста би се створио озбиљан тим са којим ће клуб реализовати овај захтеван програм.

 

  1. Реализацију циља омасовљења учешће чланова клуба на акцијама можемо реализовати посебним сагледавањем следећих категорија планинара:

 

  • Пешачке туре, као и

  • учешће на високогорским акција.

 

Обогаћивањем понуда акција: кроз креирање нових стаза и већом понудом садржаја на нашим стазама; сарадња са суседним клубовима и клубовима из суседних земаља; омогућавањем смањења трошкова превоза на далеким дестинацијам и суфинансирањем дела трошкова од стране клуба; очекујемо већу заинтересованост планинара.

У сарадњи са релевантним медицинским установама креираћемо програм: «Пешачењем до здравља», из ових акција очекујемо да се повећа број планинара који ће касније почети интезивније да се баве рекреативним пешачењем.

Висогорство је део клубске понуде за младе и ентузијасте заинтересоване за померање сопствених граница. Повећање броја планинара учесника у високогорским акцијама планинрамо да реализујемо пре свега у сарадњи са другим клубовима – друштвима из Србије и суседних земаља. Посебно би нагласили да имамо добру сарадњу, баш у високогорству са планинарским клубовима из Предајана и Сурдулице преко којих су наши чланови ишли на врхове преко 3.000 метара надморске висине. Такву срадњу планирамо да наставимо и обогатимо неком од акција које ће реализовати наши водичи-организатори.

Високогорске акције захтевају значајнији ниво припреме, знања вештина планинарења и посебну опрему. Ради реализације припрема за захтевније акције високогорства , клуб планира да настави даље са обезбеђивањем опреме за вискогорство (коју позајмљује планинарима), опремање стене за вежбање и извођење тренинга од стране обучених водича.

Ради омасовљења високогорског покрета, клуб ће покушати да покрене иницијативу да се у нашем граду изгради „вештачка стена“ за тренирање.

 

  1. Наставићемо и проширити добру сарадња са:

 

  • Планинарским клубовима из непосредног окружења (југа и југоистока Србије)

  • планинрским организацијама из непосредног суседства наше земље (клубови са Тромеђе).

  • Градом Врања – нарочито са челницима града , који нам могу помоћи у реализацији овог програма рада.

  • Спортским савезом града,

  • Војском Србије односно 4. бригадом копнене Војске.

  • Друштвом потомака ратника од 1912. – 1918. године.

  • Туристичким савезом града

  • представницима републичких органа задужених за развој спорта

  • Потенцијалним донаторима кроз реализацију пројеката.

 

  1. Наставићемо добру сарадњу са Планинарским Савезом Србије:

 

  • Успешном реалзацијом Републичке акције, која нам је већ за наредну годину додељена (Врањски планинарски маратон ће се одржати наредне 2015. године на Бесној кобили) планирамо да останемо у ред клубова који организују републичке акције.

  • Активно ћемо радити на реализацији програмских активности ПСС

  • Будно пратити и прикњучивати се у све новине које спроводи ПСС

  • Преко Планинарског савеза Србије покушати да обезбедимо заједничке активности са Горском Службом Спашавања Србије. Покушаћемо да неколико наших чланова прођу обуку за спасиоце ГСС-а.

 

  1. Продужићемо са документацијским уређењем рада клуба кроз:

 

  1. Усклађивање Статута клуба са постојећим потребама

  2. Доношењем припадајућих, уз Статут, аката (пословником о раду, правилник о начину избора кандидата за органе Клуба и тд.)

  3. Усвајање потребних правилника којима ће се уредити поједини сегменти рада клуба.

  4. О свим одлукама Управног и Надзорног одбора чланство ће бити обавештавано на редовним састанцима клуба.

 

  1. Циљеве, овог програма, ћемо рализовати кроз рад комисија и секција:

 

Најпре ће управни одбор, одговарајућим одликама, хитно формирати комисије чији ће задатак бити да одмах започну свој рад. Рад комисија ће бити наставак и унапређење досадашњег рада.

Формираћемо Бициклистичку секцију чијим радом планирамо да у окриље клуба доведемо и заљубљенике у природу који не иду пешице планинским стазама. Проширивањем начина прелажења планинаских стаза очекујемо омасовљење броја чланова клуба и веће дружење са пријатељима бициклистима.

Основни задатак свих комисија ће бити активно учешће на изради доброг годишњег плана као предуслову успешног рада клуба у години за коју је донет. После доброг плана следиће обавеза да се исти реализује где не очекујемо знатне проблеме уколико чланови комисија и секција имају вољу и жељу да планирано остваре. Управни одбор ће уложити максимални труд да комисијама омогуће несметани рад и услове за реализацију планираног.

 

  1. Обезбеђивање финасијских средстава за рад клуба:

 

Као што је већ речено највећи обавезу за реализацију овог програма има Управни одбор који својим радом треба да обезбеди довољне финасијски средстава за рад клуба у наредном периоду. Управни одбор мора добро да одмери могућности и у складу са општим условима у друштву у коме живимо да максимизира резултате рада клуба.

 

На крају бих искористио прилику да се у име клуба захвалимо досадашњем Управном и Надзорном одбору на учињеним напорима којима се постигло да наш клуб , постоји, има значајне резултате у предходном четворогодишњем периоду и да нама, новом руководству, омогућује даљи развој планинарски покрет, могућност успешног рада и надам се успешан четворогодишњег мандата.

 

 

У Врању 17.11.2014. године Председник ПК „ЖЕЛЕЗНИЧАР 2006“

 

_______________________

Срђан Стошић

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

УПРАВНИ ОДБОР ПК "ЖЕЛЕЗНИЧАР 2006."

I Општи подаци

 

11. састанак Управног одбора ПК „ЖЕЛЕЗНИЧАР 2006“ Врање одржан 17.11.2014. године са почетком у 18 часова, у просторији клуба. Састанку присутвовало 6 чланова Управног одбора:

Ред.

Број

  1. Присутни

Име и презиме

 

  1.  

Нинослав Јорданов

 

  1.  

Мирко Димитријевић

 

  1.  

Стошић Срђан

 

  1.  

Зоран Лазаров

 

  1.  

Марковић Станиша

 

  1.  

Вања Младеновић

 

  1.  

Србољуб Николић

 

  1.  

Нинислав Трајковић

 

  1.  

Драган Манасијевић

 

 

Управни одбор може да, у складу са чланом 45. Статута, доноси пуноправне одлуке.

 

II Дневни ред састанка

 

  1. Усвајање записника са 9. и 10. састанка, за 2014 годину, Управног одбора.

  2. Предлога кандидата за чланове органа управљања клуба за изборну скупштину 17.11.2014. годину.

  3. Разно.

 

III Ток састанка

 

  1. Састанак је водио предесник Јорданов. На предлог секретара клуба усвојен је једногласно Дневни ред дат у претходном делу овог Записника.

  2. Секретар клуба је прочитао записнике са 9. и 10. састанка Управног одбора у 2014. години. На записнике није било примедбе.

  3. Под тачком 2. предложено је кандидат за председника клуба у наредном четворогодишњем периоду Срђан Стошић, Управниом одбору предложио кандадате за чланове будућег Управног и Надзорног одбора као и чланове већа части. После краће дискусије усвојена је одлука дата у четвртом делу овог записника.

  4. Под тачком разно није било дискусије.

 

IV Одлуке и мере

 

  1. Једногласно су усвојени записници са 9. и 10. састанка, за 2014 годину, Управног одбора.

  2. Једногласно је донета одлука да се, од стране Управног Одбора предложе следећи чланови следећих органа управљања:

  1. Управни одбор:

    1. Председник Срђан Стошић,

    2. Подпредседник Нинослав Јорданов,

    3. Секретар Маја Митић,

    4. Благајник Љиљана Јовановић

    5. Начелник Станиша Марковић,

    6. Члан Манасијевић Драган

    7. Члан Србољуб Николић,

    8. Члан Горан Златановић,

    9. Члан Раденковић Срђан,

  2. Надзорни одбор:

    1. Ђорђевић Ђорђе

    2. Владимир Ђорђевић

    3. Боривоје Драгичевић

    4. Тамара Новковић

  3. Веће Части

    1. Немања Ристић

    2. Љубинка Тасић

    3. Ђорђе Антић

    4. Весна Николић.

 

У Врању, 17.11.2014. год.

 

Записничар Председавајући

 

__________________ ___________________

Срђан Стошић Нинослав Јорданов

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

ODRŽANA SKUPŠTINA KLUBA

U ponedeljak 17. novembra 2014. održana je redovna izborna skupština PK Železničar 2006. Vranje, kojoj su prisustvovala 35 članova. Usvojeni su izveštaj o četvorogodišnjim aktivnostima,koji je podneo dosadašnji predsednik Ninoslav Jordanov, kao i izveštaj nadzornog odbora. Odlukom skupštine prestao je mandat Upravnom i Nadozornom odboru, predsedniku, potpredsedniku i sekretaru kluba. Jednoglasnim odlukama skupštine za predsednika je izabran Srđan Stošić, za potpredsednika Ninoslav Jordanov, za sekretara Maja Mitić, dok će dužnost blagajnika obavljati Ljiljana Jovanović. Izabrani su članovi Upravnog i Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik Stošić je predstavio program rada kluba za naredne 4 godine, koji je takođe jednoglasno usvojen.

 

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

MASE TREĆI PUT FRUŠKOGORSKI MARATONAC

Naš planinar Dragan Manasijević Mase još jednom uspešno učestvovao na Fruškogorskom maratonu. Prešao je ultra maraton od 105 km. Krenuo je sa starta u 9.30, a sutradan stigao na cilj u 13.00. Mase je dugogodišnji učesnik najveće planinarske manifestacije u svetu, koja je ove godine okupila oko 12.000 planinara. Do sad je uknjižio jedan ultramaraton plus od 110 km i još jedan ultr maraton.

Čestitamo!

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

GODIŠNJA SKUPŠTINA PK "ŽELEZNIČAR 2006."

U ponedeljak 23. marta održana je godišnja skupština PK "Železničar 2006." Vranje. Usvojen je izveštaj o aktivnostima kluba u 2013. koji je pripremio i podneo potpredsednik Mirko Dimitrijević, kao i izveštaj nadzornog odbora. U zaključku predsednika nadzornog odbora Ljiljane Jovanović se saopštava da uvidom u finansijsku dokumentaciju kluba nisu utvrđene nikakve nepravilnosti.

 

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

SARADNJA NA TROMEĐI

Predstavnici 5 planinarskih društava iz Srbije, Makedonije i Bugarske otvorili su novu stranicu planinarstva u regionu. U Kumanovu je potpisan sporazum o prekograničnoj saradnji planinara Krive Palanke, Kumanova, Probištipa, Vranja i Ćustendila.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

GODIŠNJA SKUPŠTINA KLUBA

Odlukom Upravnog odbora za 24. mart u 19 sati zakazana je godišnja skupština PK "Železničar 2006.". Dnevni red će biti naknadno utvrđen. Sednica će biti održana u prostoriji zgrade Komiteta.

 
«PočetakPrethodna123456789SledećaKraj»

Strana 5 od 9
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


USPON NA OSTROVICU

Planinarski klub “Železničar 2006.” Vranje učestvovao je na još jednom pohodu na planinu Ostrovica kod Preševa.






11.Tradicionalni susret “Uspon na vrh Ostrovice” okupio je grupu planinara iz Vranja, Kumanova i grada domaćina Preševa, kao i više od 150 mladihća i devojaka iz preševske gimnazije Skenderbeg. Cilj je bio vrh planine 1164 mnv. Akciju pod nazivom „Ostrovica 2018.“ organizovao je planinarski klub “Ostrovica” Preševo.


Na stazu dužina 19.km krenulo se u 9 sati od Doma kulture u Preševu. Maršruta je bila preko sela Norča i makadamskim putem do baze Vojske Srbije, gde je oko 11.30 učesnike čekalo osveženje - vojnički čaj. Planinari i gimnazijalci su zatim nastavili završni uspon na vrh Ostrovica stazom kroz šumu. Na najvšu kotu ove planine su se popeli oko 12.30. Nakon odmora, obroka, osveženja i fotografisanja učesnici ove akcije su imali malo teži silazak sa vrha zbog vlažne i kamenite staze. Veći deo grupe se odvojio i istim putem se uputio ka Preševu, dok je manja grupa krenula kružnim tokom do planinarskog doma ovog kluba u selu Cerevajka. Maršruta je bila Grualija – Dragibac, opština Gnjilane – Stanevce, mahala Lezbalija. Odatle se pruža lep vidikovac na selo Kurbalija. Dok su došli do doma ovog preševskog kluba planinari su prešli oko 20 km. Planinarski dom se gradi sopstvenim sredstvima i radom planinara PK “Ostrovica” predvođenih predsednikom Bjramom Sadriju.

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq