Početna > Vesti iz društva
Vesti iz društva
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

PRVI SRBIN NA JUŽNOM POLU

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

PLANINARI U GRADU

Na poziv Štaba za vanredne situacije grada Vranja za čišćenje od snega i leda odazvali su se planinari SPID ''Železničar 2006.'' U nedelju 19. februara radili su na otklanjanju nanosa snega i leda na prostoru oko zgrada Gradske skupštine i Osnovnog suda. Sa zaposlenima u Gradskoj uprav uključila se grupa od 12 članova našeg društva i dala doprinos ovoj akciji.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

''SPIDOVCI'' MEĐU SPORTISTIMA VRANjA ZA 2011.


U izboru sportista grada Vranja za 2011. godinu u dvanaest kategorija dodeljeno je više od 50 nagrada i priznanja. U rekreativnom sportu, u pojedinačnoj konkurenciji priznanja za posebno angažovanje i dostignuće u rekreativnom sportu i masovnoj fizičkoj kulturi su dobili planinari Maja Mitić i Ninoslav Trajković, članovi Planinarskog društva SPID ''Železničar 2006.''. Dodeljena su i 35 priznanja najperspektivnijim sportistima grada, sportskim nadama. Među njima je i član SPID ''Železničar 2006.'' Miloš Marković, učenik 8. razreda OŠ ''Branko Radičević''. Priznanja su dodeljena na tradicionalnoj 45. manifestaciji izbora sportista godine u Hotelu „Vranje“, koju su organizovali grad Vranje, Sportski savez i Odsek za obrazovanje, kulturu, sport, omladinu i informisanje.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

PLANINARI NA ZEBRNJAKU

Članovi SPID Železničar 2006. su i ove godine po tradiciji učestvovali na komemoraciji srpskim ratnicima kraj impozantnog spomen obeležja na brdu Zebrnjak kod Kumanova.Više stotina građana Srbije i Makedonije odalo je poštu poginulima u Kumanovskoj bici, koja je imala veliki značaj za oslobođenje ovih krajeva od turskog ropstva. Tako je obeležena 99. godišnjica čuvene i slavne pobede srpske vojske nad moćnom turskom armijom.

 

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

SPIDOVCI NA TURNIRU

Ekipa SPID „Železničar 2006“ Vranje je osvojila treće mesto na turniru u malom fudbalu , koji se održao 04. 11. 2011. u sportskoj hali u Vranju. Turnir je organizovalo Udruženje Makedonaca Pčinjskog okruga „Goce Delčev“ Vranje. Na turniru su učestvovale 4 ekipe.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

VRANJANCI NA DAMAVANDU

Planinari SPID Železničar 2006. Vranje Ninoslav Trajković i Zoran Pavlović su u četvrtak 15.septrembra osvojili najviši vrh Irana Damavand 5.671 metar n.v. Ova dva iskusna vranjska planinara su u minule tri godine popeli više evropskih i svetskih vrhova, kao što su Kilimandžaro, Elbrus i Mon Blan. Tokom ekspedicije u Iranu oni će posetiti više značajnih spomenika kulture i istorije Persijskog carstva.

 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 1
LošeNajbolje 
Napisao Srboljub Nikolić   

MILAN VIŠEBOJAC

Član SPID „Železničar 2006“ razvodnik Milan Marković iz ekipe „Vranje“ među tri je najuspešnija takmičara u vojnom višeboju na 4. sportskom prvenstvu Kopnene vojske, održanom u bazi „Jug“. Priznanja je uručio komandant kopnene vojske general potpukovnik Ljubiša Diković. Domaćin prvenstva bila je 4. brigada Vojske Srbije komandanta brigadnog generala Milosava Simovića.

 

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

PLANINARI NA MORAVI

U Akciji „Očistimo (T) Južnu Moravu“ koju su organizovali ministarstvo zaštite životne sredine i grad Vranje učestvovali su planinari SPID „Železničar 2006.“ Njih 15-toro su tokom dva dana 16. i 17. aprila kod Zlatokopačkog mosta prikupili preko 150 vreća plastične i staklene ambalaže i drugog otpada. Slika na ovom delu Morave ništa drugačija nego na drugim mestima, kao u iz filma „Apokalipsa“. Primitivce, koji ovako bacaju smeće i truju našu jedinu Moravu nismo ni očekivali, ali ni građane Vranja i meštane okolnih sela ta dva dana skoro da nismo ni videli. Kao da ne mare za budućnost i njihove potomke! Sa ovakvom brigom o životnoj sredini daleko je Evropa i od Vranja i od Srbije! Nadajmo se da ova lepo pokrenuta i zamišljena akcija neće ostati samo obična kampanja.

 


 

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

SPIDOVCI - SPORTISTI NACIONALNOG RAZREDA

Planinarski savez Srbije objavio je spisak kategorisanih sportista saveza za 2010. godinu. U oblasti visokogorskog planinarenja kategoriju sportista nacionalnog razreda dobili su Ninoslav Trajković i Zoran Pavlović, članovi SPID „Železničar 2006.“ Podsećamo da je Trajković za samo dve godine osvojio najviši vrh stare Evrope Mon Blan, najviši vrh Švajcarske Materhorn i krov Evrope Elbrus, dok je Pavlović u isto vreme osvojio najviši vrh Afrike Kilimandžaro, najviši vrh Severne Afrike Atlas i krov Evrope Elbrus. Bravo visokogorci!

Trajković na vrhu Elbrusa

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pavlović na vrhu Elbrusa

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

SPISAK KATEGORISANIH SPORTISTA PLANINARSKOG SAVEZA SRBIJE ZA 2010. GODINU

VISOKOGORSKO PLANINARENJE

Zaslužni sportisti

1.Dragan Čeliković, Kragujevac

2.Kristina Adjanin, Beograd

3.Miloš Ivačković, Beograd

 

Sportisti nacionalnog razreda

4.Ninoslav Trajković, Vranje

5. Zoran Pavlović, Leskovac

6. Aleksandar Kudić, Beograd

7. David Kovačević, Novi Beograd

8. Ranko Jašović, Zemun

9. Vladimir Velaga, Beograd

10. Ana Marija Velaga, Beograd

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

KANCELARIJA ZA 4.ROĐENDAN

Uz podršku gradskih vlasti Vranja, odlukom Gradskog veća „SPID Železničar 2006.“ dobio je kancelariju u Bloku Pošta-banka (treći nivo, kod velikog stepeništa). Kancelarija je opremljena sredstvima ovog društva i nameštajem donatora Motela Predejane. Da dobije nov izgled zaslužni su Ninoslav Jordanov, Zoran Lazarov i Goran Zlatanović. Ovo je najbolji poklon za 4.rođendan društva, čime su se stekli bolji uslovi za aktivnosti.


Majstorstvo samih članova društva


Mala fešta otvaranja


Sastanak Upravnog odbora SPIDa

 
«PočetakPrethodna123456789SledećaKraj»

Strana 8 od 9
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


ЗЕБРЊАК 2018.

Још једна бајк тура врањских бициклиста била је посвећена прослави 120. годишњице велике Кумановске битке.




Бициклисти из Врања чланови клуба ПК “Железничар 2006.” Врање су возили етапу од Врања до Зебрњака у Македонији. Крај спомен костурнице одали су почаст погинулим српским ратницима за ослобођење јужних српских крајева од Турака. За 7 сати и 12 минута вожње превалили су 130 км. Ову вожњу су посветили њиховом колеги Милану Русу Живковићу, који је недавно преминуо. У његову част сви учесници ове меморијалне етапе су носили мајице са његовим ликом. Упутили су поруку:

Милане, нека те анђели чувају, Амин.

http://bit.ly/V2Qehm


SEDAM SVETINJA

U nedelju 18. novembra biće organizovane dve akcije.

1. Pohod do sedam svetinja u okolini Vranja. Maršruta je Saborni hram Sveta Trojica Vranje - Crkva Sveta Petka - Manastir Sveti Nikola - Hram Presvete Bogorodice u Sobini - Crkva Sveti Ilija - Crkva Svete Bogorodice iznad sela Dubnica - Manastir Sveti Simeon u Sodercu - Vranje. Kreće se u 7 sati od Sabornog hrama Sveta Trojica u Vranju. Staza je dužine oko 25 do 30 km.

2. Druga grupa ima u planu pohod do Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce. Polazak je u nedelju u 8 sati kod zgrade gradske skupštine.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq