Početna > Vesti iz društva
Vesti iz društva
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

PROJEKAT BORINO BRDO

Nakon uređenja Doline Vranjske reke i Kazanđola planinarski klub Železničar 2006. Vranje počeo je sa realizacijom Projekta uređenja izletišta Borino brdo, iznad Vranja. Ovaj projekat se ostvaruje u saradnji sa gradom Vranje.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

HUMANOST NA DELU

U Manastiru Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce kod Vranja po peti put je organizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

SASTANCI ČETVRTKOM

Članovima  Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje daje se na znanje da redovnog sastanka neće biti u ponedeljak 2. maja. Ubuduće će se od 5. maja sastanci kluba održavati čevrtkom i to u prostorijama kluba. Klub će biti otvoren u 19 sati, a kasnije će se utvrditi trajni termin.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

DAVALAŠTVO KRVI U MANASTIRU SVETI SIMEON STOLPNIK U SODERCU

U dogovoru sa Crkvenim odborom Manastira Sveti Simeon Stolpnik u selu Soderce u nedelju 8. maja priključićemo se dobrovoljnim davaocima krvi. Ovo je poziv svim članovima Planinarskog kluba Železničar 2006. Vranje koji su u mogućnosti i kojima je humanost prema drugima životna deviza da se priključe akciji dobrovoljnog davalaštva ove tečnosti koja nekima život znači. Dogovorićemo se blagovremeno o mestu i vremenu polaska do ove svetinje.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

GODIŠNJA SKUPŠTINA KLUBA


U ponedeljak 28. marta održana je redovna godišnja skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

ВРАЊЕ - ЦЕНТАР ПЛАНИНАРА СРБИЈЕ


Трибина, две изложбе, скупштина Планинарског савеза Србије и показна вежба Горске службе спасавања, то је резиме за само два дана. Врање је 26. и 27. фебруара у правом смислу те речи било центар планинара Србије.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

SKUPŠTINA PK "ŽELEZNIČAR 2006."

U ponedeljak 14. marta biće održana redovna godišnja skupština PK "Železničar 2006." Vranje. Biće podneti iozveštaj o radu u 2015. i program za 2016. Skupština će početi u 19 sati i mogu prisustvovati svi članovi kluba.

 
PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 1
LošeNajbolje 
Napisao Srboljub Nikolić   

TRIBINA I SKUPŠTINA PSS U VRANJU

Vranje će u subotu 27. februara biti domaćin predstavnicima planinarskih klubova Srbije. Uoči tog događaja biće održana tribina na temu „Planinarsko turistički potencijal Vranja kao oblik aktivnog odmora – kretanjem u prirodi do zdravlja“, kao i dve izložbe planinarskih fotografija.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

UOČI SKUPŠTINE PSS U VRANJU

U Vranju će 26. i 27. februara biti održana godišnja skupština Planinarskog saveza Srbije. Tim povodom je u Vranju boravilo rukovodstvo PSS sa predsednikom Borisom Mićićem.

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

СПОРТИСТИ ГРАДА ЗА 2015.

У Врању је одржана 53. традиционална манифестација проглашења најбољих у врањском спорту за резултате постигнуте у 2015. Међу најбољима су и чланови нашег клуба.

Најбољи колектив у рекреативном спорту- чланови бициклистичке секције „Макадо“ планинарског клуба „Железничар 2006“.

Спортиста града у категорији рекреативног спорта - Горан Златановић

Спортскa надa града - Андрија Димић

 
PDF Štampa El. pošta
Napisao Srboljub Nikolić   

КОНКУРС

ЗА ИЗБОР НАЈБОЉИХ У ВРАЊСКОМ СПОРТУ ЗА 2015. ГОДИНУ

Спортског колектива, спортисте града и награде за животно дело у области спорта за 2015. године као и најбољих у школском спорту

Града Врања за 2015.годину

Град Врање, Спортски савез Града Врања и Секретаријат за образовање, културу, спорт, омладину и информисање организује Избор најбољих у врањском спорту за 2015. годину,

Спортисти Врања, спортски радници, стручњаци и спортски сарадници као и професори физичке културе и љубитељи спорта у Врању имаће прилике да по 53.пут бирају најбољи  како у такмичарском тако и у школском спорту  града Врања и масовној физичкој култури.

Конкурс за Избор најбољих у врањском спорту за 2015. годину биће отворен до 18.01.2016. године, до када би требало да клубови, друштва, савези и спортске организације као и основне и средње школе  из Врања, доставе своје предлоге у писаној форми, благовремено са образложењем о постигнутим спортским резултатима у 2015. години, кратком биографијом предложених кандидата и заслугама истакнутог спортисте за њихова дела у врањском спорту.

У категорији такмичарског спорта предлози се достављају за избор:

- Спортска нада Града за 2015. годину

- Спортисткиње и спортисте Града за 2015. годину

- Спортског колектива Града

- Избор лауреата за животно дело у области спорта

У категорији школског спорта предлози се достављају за избор:

- Најбољих екипа у основним и средњим школама у женској и мушкој конкуренцији

- Најбољег појединца у основним и средњим школама у женској и мушкој конкуренцији

- Признања и награде биће додељене за ангажовање у рекреативном спорту и масовној физичкој култури

- За спортско изненађење године за 2015. годину

- За најбољег спортског радника за 2015.годину

-За спортског стручњака за 2015. годину

-За стручњака у области спорта у 2015. години

Манифестација за избор најбољих у врањском спорту за 2015. годину биће одржана традиционално 28.01.2016. године са почетком у 20.00 сати у Ресторану А2.

Конкурсну документацију за избор најбољих у врањском спорту за 2015. годину доставити на адресу:

Спортски савез Града Врања, ул.29.Новембар бр.16. сваког радног дана од 08.00-14.00 сати.

Градско Веће Града Врања

Дарко Филиповић

 
«PočetakPrethodna123456789SledećaKraj»

Strana 4 od 9
 

SA NAŠIH AKCIJA

NOVO NA SAJTU

СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq


СЕДАМ СВЕТИЊА ВРАЊА

Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање још једном је походио седам светиња Врања и околине. Њих 18-тири за око 9 сати превалило је 28 километара и поклонило се храмовима и манастирима. Та акција постаје традиција наших чланова.






Планинари, њих 18, кренули су у 7 сати од Саборног храма Света Тројица у Врању. Маршрута је била Црква Света Петка, затим, Манастир Свети Никола, Храм Успења Пресвете Богородице у Собини у 07.55... После 10,5 км стаза је водила преко Џидовног камена, засеока Кумановци у Честелину у 10.40, након чега је уследио одмор уз доручак. На врх Свети Илија 1.274 м надморске висине и до Цркве Свети Илија група врањских планинара је стигла у 12.00. Дотле су превалили 14 км, а онда наставили до Цркве Свете Богородице изнад села Дубница. Након пређена 22,5 км у 14.55 поклонили су се још једној светињи, седмој на њиховом путу, а то је Манастир Свети Симеон Столпник у селу Содерце. Крај акције био је у Врању у 16.15. На овом напорном, али и лепом ходочашћу планинари су посетили седам цркава и манастира на подручју града Врања. За 9 сати и 10 минута укупно су прешли 28 км са висинском разликом од 850 метара.

Извештај Срђана Раденковића

http://bit.ly/V2PJnD


ПЛАНИНАРИ НА КАЈМАКЧАЛАНУ

Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб "Железничар 2006." Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Одата је почаст српским војницима и официрима, погинулим на капији слободе у Првом светском рату.



У Битољу смо најпре посетили Хераклеју. То је антички град који се налази на јужној периферији града Битоља. Име носи по Хераклу, митском јунаку македонске династије Агреади, који су добили име по крају у коме су владали. Због доброг стратешког положаја, Хераклеја се развила у већи трговачки и саобраћајни чвор на значајном путу Вија Игнација (лат. Via Egnatia) који је повезивао Драч и Босфор (град Константинопољ). Од Хераклеје пут је водио даље према Стобију (Велес) и Сердики (данашња Софија).

Хераклеја има врло богату и очувану архитектурну баштину. Најбоље су очувани мозаици и театар. Хераклеја је имала и своју базилику. Већина значајних споменика датира из периода од 2. до 4. века наше ере. Реконструкција и ископавања још трају, а театар се редовно користи за културне наступе.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање и планинара из Бујановца, посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење тадашњих крајева Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912—1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.

Првог дана овог похода имали смо времена и да разгледамо Битољ и упознамо се са старим и прелепим архитектонским здањима града и његовом бурном историјом.


Поход на Кајмакчалан почео је сутрадан са територије Грчке, од 2.050 метара надморске висине. Група од 52 планинара кренула је на успон ка највишој коти планине Ниџе. Међу учесницима овог ходочашћа је био и велики број младих, па и деце. После 5 километара пешачења по врлетима ове планине врањски планинари обрели су се на 2.521 метар надморске висине. Врх Кајмакчалан и капела на самој граници Македоније према Грчкој. Ту су представници клуба у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима. Поклонили су се сенима српских јунака и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса, чије је срце по његовој жељи били похрањено у урни у тој светињи.

Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника. Догађај за незаборав, због чега смо поносни на своје претке.

И на крају овог путешествија боравили смо у бањи Лутракиа на северу Грчке. Добро нам је дошло освежење после дводневних обилазака и успона на Кајмакчалан.

http://bit.ly/V2PRne


BARELIĆ – MOTINA – SVETI ĐORĐE – SVETI PANTALEJMON

Planinarski klub "Železničar 2006." Vranje pohodio je stazu od Barelića do Lepčinca, uz poklonjenje u dva manastira.

U 7.50 polazak iz Barelića, u 09.10 Motina vrh 1.303 m n.v. sa pređena 4,3 km. Posle 5,1 km u 09.30 Manastirište 1.309 m n.v. Zatim slede Osojnica i obed učesnika pohoda. U 11.25 Manastir Sveti Đorđe u Gornjem Punoševcu, dokle smo prešli 9 km. U 13.55 Ćurkovica, a u 14.55 Manastir Sveti Pantalejmon u Lepčincu. Za 7 sati pešačenja ukupno smo prešli stazu dužine 18,5 km. Na ovom pohodu učetvovalo je 17 članova PK “Železničar 2006.” Vranje. Vreme uglavnom dobro, tek pri kraju staze slaba kiša. Vođa akcije bio je Dobrivoje Marković.

http://bit.ly/V2Qehm


IZBORNA SKUPŠTINA “PK ŽELEZNIČAR 2006.” VRANJE

Održana je izborna skupština PK “Železničar 2006.” Vranje.

Glasovima svih prisutnih usvojen je izveštaj o radu u protekle četiri godine, koji je podneo predsednik kluba Srđan Stošić. Ističe se da je klub uspešno ostvario svoje aktivnosti, ostvarivši godišnje preko 60 akcija, a time i svoju misiju na promociji planinarstva i zdravog načina života. Takođe, uspešno su realizovani i drugi ciljevi, a to su negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda, organizovanje edukacija, očuvanje prirode i životne sredine, upoznavanje raznih krajeva, ljudi i kultura, druženja i podsticanja pozitivna energija kod članova.

Takođe, jednoglasno, izabrani su organi upravljanja. I naredne četiri godine dužnost predsednika obavljaće Srđan Stošić, dužnosti potpredsednika Ninoslav Jordanov, sekretara Maja Mitić, sportskog direktora Staniša Marković, a blagajnika Ljiljana Jovanović. Oni će po funkciji, uz Srđana Radenkovića i Aleksandra Jovanovića biti članovi Upravnog odbora kluba. Izabrani su članovi Nadzornog odbora i Veća časti. Predsednik kluba Stošić je izložio viziju rada kluba za period naredne 4 godine. Jednom broju članova uručene su nove kartice Planinarskog saveza Srbije.

http://bit.ly/V2QD3B


БЕСНА КОБИЛА – ШУПЉА ПАДИНА

Чланови ПК Железничар 2006. Врање су минулог викенда имали неколико акција у исто време. Акција по плану била је Бесна кобила - Шупља падина. Једна група наших планинара попела је врх Љуботен на Шар планини. Бициклисти нашег клуба су возили етапу до врхова Бесна кобила и Шупља падина.

Још једна заједничка акција планинара са југа Србије и из Македоније и Бугарске. Учествовало је близу 40 планинара ПК “Железничар 2006.” Врање. Договорене су заједничке акције у 2019. Планинари из Србије (Врање, Сурдулица, Босилеград, Крушевац и Крагујевац), из Бугарске (Софија, Пловдив, Ћустендил) из Македоније (Ђевђелија, Куманово, Крива Паланка, Пробиштип) окупили су се код Планинарског дома “Драган Спасић” на Бесној кобили. Одатле, са 1.480 метара надморске висине у 08.30 кренуо је заједнички поход на врхове ове планине.

Планинари из Бугарске и део планинара из Србије попео је макадамским путем највећи врх југа Србије Бесна Кобила 1.922 м н.в. Раскрсница Кантар, највећи број планинар из Србије и неколико из Македоније се одваја десно и упућује ка другим врховима Бесне кобиле. Следи одмор у подножју Црновршке чуке. Затим, наставља се до Шупље падине до врха Стрмна 1.862 м н.в. Заједничка фотографија на врху и повратак другим правцем гребеном, затим, преко врха Црновршка чука и Мусуљ 1.777 м н.в. силазимо са Мусуља и идемо путем кроз четинарску шуму преко места Језеро и заобилазном стазом, подно врха Мечит 1.587 м н.в. стижемо до планинарског дома. Поход се завршио око 16.00. Време је било идеално за ово доба године, пејзажи прелепи и незаборавни.

http://bit.ly/V2QSvq